Izvor: BKTV News, 22.Dec.2012, 20:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikolić i sever Kosova
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić nije naišao, ali nije, svakako, ni očekivao, opšti aplauz posle prvog usaglašavanja oko Platforme o Kosovu. I za domaće, ali i strane relevantne sagovornike, u daljim fazama razgovora o sudbini južne srpske pokrajine, veoma su značajna i bitna dva momenta:
Prvi put posle NATO agresije i stacioniranja medjunarodnih vojnih i policijskih snaga, ali i izgradnje američke vojne baze „Bonstil“, šef države Srbije je okupio legitimne predstavnije Srba i severno i južno od Ibra. Ne da im saopšti, već da se sa njima konsultuje i čuje njihovo mišljenje o onom o čemu će se dalje pregovarati. Pre svega, sa velikim silama u svetu i Evropskom unijom,
I drugo, Srbi sa Kosova i Metohije, dakle, sa obe obale Ibra, za razliku od lidera opozicionih stranaka iz centralne Srbije, izrazili su zahvalnost, istakavši da dugi niz godina nisu bili okupljeni na jednom mestu i da do sada nisu bili ni konsultovani oko sopstvene sudbine.
Otuda i reči predsednika Nikolića zvuče optužujuće i opominjuće za sve lidere koji kritikuju, a ne predlažu rešenje za Kosovo. Jer, istina je, kako kaže šef države: „ Beograd je do sada rešavao probleme Albanaca u južnoj pokrajini, a Srbima su samo pravljeni problemi. Do sada nije postojala odgovornost onih koji su vodili pregovore i država se krila iza činovnika, govoreći da je izvojevala pobedu u pregovorima, a u stvarnosti su Srbi suočeni sa sve većim problemima. Želim da Srbi na KiM žive zajedno i da se za opstanak bore zajedno, bez podela. Vremena nema, ono što smo mogli juče ne možemo danas, a ono što možemo danas, nećemo moći sutra“.
Od srpskih političara se ovog puta očekuje da pokažu maksimum nacionalne odgovornosti i političke tolerancije kako bi se utvrdio onaj minimum zajedničkog interesa i sačuvala što bolja startna pozicija za rešenja koja će tek vremeno da postanu stvarnost i vrate Balkanu mir, kakav je imao dok su postajale granice Jugoslavije i snaga Jugoslavije. Istorija će odgovoriti na pitanje – kome je trebalo da ruši državu koja je nastala posle Prvog svetskog rata i oslobadjanja slovenskih naroda od Osmaniliske i Austro-ugarske vekovne okupacije!
Neki su skloni da se i dalje vraćaju u blisku prošlost i podsećaju na neka od rešenja koja su nudjena neposredno posle NATO agresije na SR Jugosalviju, ili tačnije rečeno na – Srbiju! Pri čemu oni moćnici nikada nisu dozvolili da se Rezolucija 1244 primeni u duhu i slovu dokumenta Saveta bezbednosti.
Zaboravlja se i da je Pokret SNAGA SRBIJE – BOGOLJUB KARIĆ u predsedničkoj kampanji 2004. godine pokušavao da Evropi ponudi razmišljanje o ideji, koju je Solana u najvećem delu, istina po isteku mandata, i sam pozitivno ocenjivao..
Tada je Bogoljub Karić prvi izišao sa razmišljanjem da je za Balkan najbolje rešenje da se sve zemlje zapadnog Balkana jednovremeno i prekoreda prime u Evropsku uniju. Tada nije postojao strah od širenja EU. Bezpredmetna je i tvrdnja da su su to bile zemlje bez „evropskih demokratskih normi i ekonomski slabe. Jer, primljene su Bugarska, Rumunija i Madjarska – u mnogo čemu manje bliske evropskim standardima i društveniim normama od bilo koje republike nekadašnej SFRJ.
Dakle, da je tada to učinjeno – rešili bi se najteži problemi kao što su: granične linije, slobodan protok roba i ljudi, medjusobna kompatibilnost u osposobljenosti konkurentnosti sa evropskim tržištem, jer je privreda u svim bivšim republikama podizana na uzajamnoj povezanosti. A posebno bi se utišao razbuktali nacionalizam. On bi se našao u poziciji da uzmiče pred realnošću ekonomskog ozdravljenja i prosperiteta. I svi sporni momenti bi se rešavali u okviru zajednice koja saučestvuje u svemu tome, a ne sa postavlja uslove sa Olimpa.
Otuda je Platforma, koju predlaže predsednik Nikolić, bez obzira na stepen realnosti, prihvatljivosti od stranih sila, za naše političke stranke, državni vrh i opoziciju i poziciju – kamen kušnje. Znači, za sve koji zaboravljaju da je u ovom trentku potrebna Platforma Srbije a ne bilo koje stranake.
Zato do trenutka kada će se Platforma naći u Skupštini, svi moraju da pokažu ne spremnost da usvoje svaki stav i svako slovo, već da svoje stranačke značke za trenutak ostave kod kuće i traže rešenje pred kojim, kada naidju na jedinstvo Srbije, ni strani akteri neće RAZMIŠLJATI SAMO O TOME HOĆE LI TO BITI PRIHVATLJIVO ZA PRIŠTINU, a ne i za Beograd.
Vreme je i da se EU, SAD i svi koji misle da je Srbija bilo čiji sužanj, prestanu da RAČUNAJUĆI DA U BEOGRADU UVEK IMAJU ONE SA KOJIMA MOGU DA SE DOGOVORE I MIMO ISTINSKOG INTERESA I SRBIJE I SRBA SA KOSOVA I METOHIJE.
Mirko Stamenković
Tweet
