Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Nov.2015, 04:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatska štampa:Pokušaj da se Srbija i RS izvuku iz ruskog zagrljaja
U Zagrebu će danas biti održan samit u okviru procesa Brdo-Brioni a na skupu se očekuje učešće, između ostalih, potpredsednika SAD Džozefa Bajdena, predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska, kao i predsednika Srbije Tomislava Nikolića.
Teme vanrednog samita Brdo-Brioni, koji se danas održava u Zagrebu, a na kojem učestvuju predsednici država bivše SFRJ i Albanije, uz prisustvo američkog potpredsednika Džoa Bajdena i predsednika Saveta Evrope Donalda Tuska >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << su, između ostalog, i pokušaj da se "Srbija i RS izvuku iz ruskog zagrljaja, te smanji uticaj Turske na BiH", piše zagrebački Jutarnji list.
Pozivajući se na neimenovanog sagovornika, Jutarnji navodi da Evropa pritisnuta problemima više gotovo i ne razmišlja o proširenju. Ko je ušao, ušao je, ističe se i napominje da su zemlje jugoistoka zbog toga sve nervoznije - od Srbije koja čeka otvaranje prvog poglavlja do Makedonije koja se nije pomakla s mesta.
Na Kosovu je, podseća sagovornik Jutarnjeg, prikupljeno brdo potpisa protiv normalizacije odnosa sa Beogradom, a BiH 20 godina posle Dejtona grčevito traži nova rešenja.
Istovremeno, Crna Gora bi do kraja godine trebalo da dobije pozivnicu u NATO savez, čemu se Rusija žestoko protivi.
"U takvoj situaciji SAD od Hrvatske traži da ponovo preuzme ulogu lidera u regionu i na neki način povuče zemlje regiona prema Zapadu. Američki cilj je izvući Srbiju i Republiku Srpsku iz ruskog zagrljaja i smanjiti uticaj Turske na BiH", rekao je neimenovani sagovornik lista.
Napominje da će to biti sve samo ne formalni samit na kakve smo u prošlosti bili navikli.
"Inicijativa da američki potpredsednik Džo Bajden poseti Zagreb došla je od hrvatske predsednice Kolinde Grabar-Kitarović, ali ju je svesrdno prihvatila i Bela kuća. Bajdenov dolazak poklopio se s osetljivim trenutkom kada se Evropa bori protiv terorizma, a sve je više i terorističkih prijetnji iz Bosne i Hercegovine pa je američkoj administraciji izuzetno važno vratiti se 'za stol' na jugoistoku Evrope", navodi se.
Merilo se, stoji, da li je iz bezbednosnih razloga trenutak da Bajden dođe u Evropu, ali je ocenjeno da Hrvatska ima veliko iskustvo u organizaciji skupova i da je uvek do sada to radila besprekorno.
Prema rečima visokog diplomatskog izvora, uz napomenu da su Bela kuća i sve službe koje su učestvovale u pripremama Bajdenovog puta zaključili da nema razloga odgađati dolazak potpredsednika SAD.
Stoga će zagrebački vanredni samit šefova država regiona biti važan iz najmanje tri razloga.
Između ostalog i što će lideri jugoistoka od Bajdena i predsedavajućeg Evropskog saveta Tuska čuti koje se mere preduzimaju u globalnoj borbi protiv terorizma.
Istovremeno, predsednici zemalja Jugoistoka Evrope prenet će važne informacije oko tog gorućeg svetskog pitanja drugom čoveku Amerike, a to se, kako je navedeno, posebno odnosi na "trojicu članova Predsedništva BiH, te šefove država Srbije, Kosova i Makedonije".
Glavna tema razgovora biće jačanje institucija država regiona u borbi protiv verske radikalizacije.
"To se pre svega odnosi na jačanje policijskih i obaveštajnih kapaciteta država u regiji te jačanje legitimnih verskih zajednica u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Makedoniji.
Prema rečima sagovornika "Jutarnjeg lista", razgovaraće se o tzv. hrvatskom modelu međucivilizacijskog dijaloga i odnosa s verskim zajednicama, a konkretno o tome kako primeniti hrvatski model odnosa države i islamske zajednice.
Naime, dijalog i izuzetnu saradnju s državnim institucijama predstavnici Mešihata Islamske zajednice u Hrvatskoj navode kao primer kako bi država i društvo trebalo da se odnosi prema islamskoj zajednici.
"Naši sagovornici nam naglašavaju da u tom kontekstu islamska zajednica u BiH nije problematična. Uostalom, nakon napada u Parizu i Sarajevu upravo su predstavnici tamošnje islamske zajednice najoštrije osudili te događaje. Problem su radikalne struje u islamskoj zajednici u Srbiji, odnosno na Sandžaku i Makedoniji. Prema svim obaveštajnim podacima upravo je Sandžak jedno od važnijih središta regrutacije islamističkih boraca koji odlaze u redove IS-a u Siriju i Irak. Osim toga, u tamošnjoj islamskoj zajednici veliki je broj radikalnih imama koji pozivaju na borbu protiv tekovina zapadne civilizacije", navodi Jutarnji.
Hrvatskoj je američka administracija namenila posebnu ulogu kao najpouzdanijem savezniku u ovom delu Evrope s kojim je ostvarena i izuzetno dobra vojna saradnja. Doprinos Hrvatske u borbi protiv terorizma je značajan, iako često nevidljiv, a to se od Hrvatske očekuje i ubuduće.
Uloga njenih službi i nadalje će biti nadzor stanja u Bosni i Hercegovini i bliska saradnja s obaveštajnim službama u toj zemlji.
Takođe, navodi se da se izbeglička kriza nikako ne smiruje i počinje ugrožavati ne samo stabilnost ujedinjene Evrope, nego i celog područja Bliskog istoka.
Iako pitanje izbeglica nije službena tema razgovora, o tome će zasigurno biti reči.
Za mir u Siriji i dogovore s Turskom i Grčkom Amerikanci su jedni od ključnih igrača, bez obzira na to što i Evropa grčevito nastoji doći do rešenja. Da je stanje dramatično nije potrebno posebno upozoravati, naročito posle subotnjeg skupa CSU-a na kojem se od nemačke kancelarke Angele Merkel direktno tražilo da kaže koja je gornja granica za Nemačku kad je reč o prijemu izbeglica.
Uprkos burnoj raspravi i pritiscima Merkel se nije izjasnila. Nastavi li se izbeglička kriza, sigurno će slediti zatvaranje granica, od Austrije i Slovenije, preko Hrvatske do Srbije i Makedonije, ali ni to neće rešiti problem, navodi Jutarnji.
To bi bila njegova prva poseta Hrvatskoj od kako je 2012. godine postao predsednik Srbije, navode mediji.
Domaćin skupa biće hrvatska predsednica i slovenački predsednik Borut Pahor, a oni očekuju da će na samitu biti izražena podrška EU i SAD o uključivanju država regiona u EU i stabilizaciji i rešavanju njihovih odnosa.
Zagrebački samit biće ujedno i prilika za raspravu o bezbednosnim izazovima, terorističkim pretnjama i radikalizaciji, kao i da se ponovo iskaže odlučnost i protivljenje takvim pojavama.
Očekuje se učešće i austrijskog predsednika Hajnca Fišera i šefa nemačke diplomatije Franka Valtera Štajnmajera, navodi STA.
Kitarović i Pahor su se sastali u Ljubljani i tom prilikom, hrvatska predsednica je rekla da dolazak američkog potpredsednika govori o nastojanju SAD da se više nego do sada uključe u raspravu o bezbednosnim pitanjima i rizicima u jugoistočnoj Evropi, dok je Pahor istakao da EU "zbog unutrašnjih teškoća i potrebe za konsolidacijom pridaje manji značaj svom proširenju nego što Zapadni Balkan zaslužuje".
Posle susreta Pahor je rekao da je cilj samita da se u vreme povećanih bezbednosnih rizika ojačaju međusobno poverenje i saradnja među državama i narodima na Zapadnom Balkanu.
Govoreći o izbegličkoj krizi, Pahor je rekao da je potrebno preuzeti mere da bi se ograničio priliv izbeglica balkanskom rutom.
"Moramo da težimo postizanju sporazuma kako bi se sprečilo stvaranje izbegličkih 'hotspotova', čime bi mogao da bude premašen kapacitet svake zemlje individualno u pružanju utočišta izbeglicama tokom zime", kazao je Pahor.
Pahor je naveo da je hrvatsku predsednicu obavestio da je, prema njegovom mišljenju, zadatak vlasti Slovenije da u prihvatljivom vremenskom okviru uspostave uobičajen poredak na šengenskoj granici.
Još se ne zna službeni program samita, koji će, zbog dolaska visokih stranih gostiju, pratiti jake mere bezbednosti, navode mediji.
Poznato je, međutim, da će se lideri država nastalih na području bivše Jugoslavije i Albanije i njihovi gosti iz SAD i EU sastati na Pantovčaku u Zagrebu, gde se nalazi kabinet predsednika Hrvatske.
O rezultatima samita javnost će na zajedničkoj konferenciji za novinare u sredu poslepodne obavestiti domaćini skupa, predsednici Hrvatske i Slovenije, kao i američki potpredsednik Bajden i predsednik Evropskog saveta Donald Tusk.
Proces Brdo-Brioni okuplja čelnike država jugoistočne Evrope, a zajednički su ga 2013. pokrenule Hrvatska i Slovenija.
Cilj Procesa je jačanje regionalne saradnje, stabilizacija regiona i podsticanje političkog dijaloga s EU.
Inicijativa predviđa da se jednom godišnje okupe predsednici država regiona s počasnim gostom iz jedne od vodećih zemalja EU.
Skup u Zagrebu biće drugi ovogodišnji sastanak predsednika država jugoistočne Evrope u okviru procesa Brdo Brioni - prvi je bio u junu ove godine u Budvi, a gost na tom skupu bio je austrijski predsednik Hajnc Fišer.
Prethodno su gosti procesa bili francuski predsednik Fransoa Oland 2013. na Brdu kod Kranja i nemačka kancelarka Angela Merkel prošle godine u Dubrovniku.
Pogledaj vesti o: Tomislav Nikolić
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
