Izvor: Deutsche Welle, 25.Okt.2021, 13:55

taz: Lukavi srpski nacionalisti

Šta će biti s Bosnom i Hercegovinom? Kakvu ulogu u svemu igra Srbija? Nemačka štampa analizira situaciju na Balkanu nakon novog porasta tenzija u tom regionu.

I mene je rodila Srpkinja, ali ne bih ni u snu izabrao poetiku razvaljenog seoskog doma kulture kao model za Srbe. Dodik harmonikašenjem pretvara svoj narod u karikaturalnu predrasudu o njemu.

„Opasne namere“, kako analitičari ocenjuju Dodikove najave jednostranog poništavanja državnih zakona BiH na >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << području Republike Srpske, ugrožavaju mir. Sugerišu energičnu reakciju.

Amerika je spremna da koristi sve raspoložive sankcije protiv onih koji podrivaju Dejtonski mirovni sporazum. Nakon najave povlačenja iz OSBIH i UIO, podršku srpskom jedinstvu povlači i opozicija u RS.

Analitičari i predstavnici međunarodne zajednice u BiH osuđuju, kao pravno neutemeljene, najave povlačenja RS iz državnih institucija uspostavljenih na bazi Dejtonskog sporazuma i proglašenja nezavisnosti RS.

Govor Željka Komšića pred Generalnom skupštinom UN izazvao je buru u regionu, protivljenje Dodika i neslaganje hrvatskog predsednika Milanovića. Kako da političari u BiH nastupaju u ime cele zemlje?

Nedavne izjave novog Visokog predstavnika Kristijana Šmita uzbudile su političko Sarajevo. Dok neki misle da se Šmit svrstava na stranu „plemenskih poglavica“ iz tri naroda, drugi kažu da mu treba dati vremena.

„Ko u Miloradu Dodiku, lideru bosanskih Srba, vidi političara kojeg ne treba shvatiti ozbiljno ili čak kao ludaka, taj greši. Jer Dodik sledi dugoročni plan srpskog nacionalizma. To je projekt velike Srbije, koja je pre 30 godina dala krila tadašnjem srpskom predsedniku Slobodanu Miloševiću, projekt čiji je cilj bio ujedinjenje svih područja bivše Jugoslavije na kojima žive Srbi. Taj je projekt doduše propao, ali nikada se od njega nije odustalo”, piše Erih Ratfelder u komenatru za berlinski list taz.

I dodaje kako je taj projekt sad vaskrsnuo – u novom ruhu koje se zove „srpski svet”. Taj „srpski svet” koji je, kako piše taz, proklamirao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, obuhvata Republiku Srpsku u BiH, Crnu Goru i Kosovo. I baš na tim područjima se sada ciljano lansiraju provokacije, napominje dopisnik berlinskog lista s Balkana. Kao primere navodi stacioniranje srpskih trupa na granici s Kosovom, kako bi se „štitila srpska manjina koja je navodno u opasnosti”, etabliranje „vlade koja je naklonjena Srbiji” u NATO-članici Crnoj Gori, ili BiH u kojoj će parlament RS ove sedmice odlučiti o revidiranju zakona i institucija „sa ciljem da Republika Srpska postane nezavisna država” – i s opcijom da se jednoga dana ujedini sa Srbijom, napominje nemački dnevni list.

Zapad nesposoban da deluje?

„Svašta se može prebaciti srpskom vođstvu i srpskim nacionalistima”, piše taz, ali jedna stvar je nepobitna – ne može se reći da „nisu lukavi”: „Kad im vetar duva u lice onda se povuku, ali pritom opet ne gube iz vida svoje dugoročne ciljeve. A kad je EU u krizi, a Zapad spoljno-politički gotovo nesposoban da deluje, oni ispituju koliko daleko mogu ići.”

Berlinski dnevnik podseća na nedavne posete Angele Merkel i Ursule fon der Lajen regionu Balkana, te napominje kako su njihove izjave o tome da je „Srbija stabilizujući faktor jedna od najvećih pogrešnih procena od strane EU”.

„Slabost Zapada je stvorila politički vakuum u koji sad prodiru srpski stratezi. U Bosni i Hercegovini se sad može isprobati šta ide, a šta ne ide. Vučić i Dodik se pritom mogu osloniti na podršku Rusije”, kaže taz i izričito spominje i vojnu i diplomatsku podršku Moskve:

„Kremlj čini sve kako bi uzdrmao položaj međunarodnih institucija pre svega u Bosni i Hercegovini. Zajedno s Dodikom Kremlj bi najradije ukinuo instituciju Visokog predstavnika.”

Berlinski list smatra da Srbija i Rusija imaju osećaj da su u uzletu i dodaje: „Nažalost i Hrvatska se priključila tom frontu. Izborni zakon koji propagiraju hrvatski nacionalisti takođe destabiliyuje BiH, a u tome pomažu desni pokreti i vlade unutar EU”, piše taz i zaključuje kako odgovorne osobe na Zapadu sad moraju delovati „umjesto da čekaju dok ne bude prekasno za sve protivmere”.

Bure baruta

Magazin Špigl je objavio tekst i razgovor s Miloradom Dodikom koji je vođen u Banja Luci. U članku pod naslovom „Na buretu baruta”, ovaj nedeljnik se pita „Predstoji li kriznom regionu (Balkanu, nap. ur.) novi, krvavi konflikt?” Dodika citira sledećim rečima: „Ne mogu da verujem u mogućnost novog političkog konflikta. Mi ga u svakom slučaju nećemo započeti, mi se za naše ciljeve borimo politički.” Dodik na pitanje nemačkih novinara kaže da ne želi biti kriv za novi rat – ako ga bude. Stanje je ozbiljno, piše Špigl i dodaje da tenzije rastu otkako je bivši Visoki predstavnik Valentin Incko proglasio zakon kojim se kažnjava negiranje genocida i ratnih zločina. Nemački magazin podsjeća da je samo u Sarajevu tokom srpske opsade u ratu u 90-ih poginulo više od 10.000 ljudi, među njima i 1.600 dece.

Špigel napominje da i najjača hrvatska stranka HDZ u savezu sa Srbinom Dodikom drma marljivo grede na kojima počiva Republika (BiH, nap. ur.), a pritom su bosanski Hrvati, koji pretežno imaju hrvatske pasoše, "ionako privilegovani u odnosnu na ostatak stanovništva". Nemački list se pita: Da li je EU uopšte spremna da reaguje ako se na Balkanu opet posegne za oružjem – ili se radi o uobičajenim pretnjama?

Ključni igrač u regionu

U razgovoru s novinarima magazina Špigel, Milorad Dodik je odgovorio i na njihova pitanja o tome da li je istina da se mladi Srbi iz BiH obučavaju u ruskim vojnim kampovima? I zašto ruski oligarh Konstantin Malofejev uvek uoči izbora u BiH navrati u Bosnu? Odgovor Milorada Dodika nije bio baš rečit. „Sve su to samo glasine", kaže on. Špigel napominje da ključni igrač u regiji nije Dodik – već Aleksandar Vučić, predsednik Srbije. Čovek kojeg Angela Merkel naziva „sidrom stabilnosti", piše ovaj list:

„On na rafiniran način zna da podstiče konflikte i onda ih smiri On se i u drugim delovima Balkana, na kojima je dominantan udeo Srba, poigrava s očitom kolebljivošću Zapada."

Priredio: Srećko Matić

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu

Nastavak na Deutsche Welle...