Izvor: Vostok.rs, 08.Okt.2010, 03:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zvanično je: RT je neprijatelj
09.10.2010. - RT, Pres TV i Si-Si-Ti-Vi "neprijatelji"
Predsednik Radiodifuznog saveta (Broadcasting Board of Governors- BBG), nadgledajući američke medije koji su usmereni na inostranu publiku, kaže da njegovoj organizaciji treba više novca da se bori protiv svojih neprijatelja. Naime, Rusije, Irana, Venecuele i Kine.
Predsednik organizacije za medije, koja nadgleda američku međunarodnu radiodifuziju je označio RT, Pres TV i Si-Si-Ti-Vi kao svoje "neprijatelje".
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << />
"Ne možemo sebi dozvoliti da naši neprijatelji prenose više vesti od nas", rekao je Volter Ajsakson, predsednik Radiodifuznog saveta. "Imamo RT („Russia Today"), iranski Pres TV, venecuelanski TeleSUR, a naravno, i Kina pokreće međunarodno emitovanje 24-časovnog informativnog kanala, sa dopisnicima širom sveta [i] navodno je izdvojila $ 6 -10 milijardi dolara – moramo da idemo na Kapitol Hil sa tim brojem - da prošire svoje poslovanje u inostranim medijima ".
I sada je u potrazi za državnim sredstvima za borbu protiv ovih suzbijača slobode govora.
"Neprijatelji" poriču svoje gafove, ali SAD još uvek drži monopol na istinu.
Postoji dobra stara izreka na Kapitol Hilu - najbolji način da se dobiju sredstva od Kongresa je da ih uplašite.
Volter Ajsakson očigledno želi mnogo novca za borbu protiv američkih neprijatelja u medijima.
Mnogima to zvuči kao objava informativnog rata, ali se kasnije g. Ajsakson povukao.
"Ja ne mislim da je RT neprijatelj i svakako nisam mislio da impliciram da su oni neprijatelji", rekao je za RT.
Možda Ajsakson zaista nije mislio da uvredi Rusiju... ili Kinu ...
"To je sve tako postavljeno da bi se dobilo više novca od Kongresa, kome se on pokušava na neki način žaliti, govoreći da druge zemlje troše više na međunarodne komunikacije", rekao je medijima kritičar, bloger i filmski reditelj Deni Šehter.
Međutim, dobijanje američkih poruka širom sveta je skupo.
Savet, na čijem je čelu Volter Ajsakson, se zove Radiodifuzni savet. On upravlja uglavnom radio stanicama, uključujući i Glas Amerike i jednim nepopularnim bliskoistočnim TV kanalom. Na sve to troši više od 750 miliona dolara. To je mnogo više od budžeta RT, iranske Pres TV i venecuelanskog TeleSUR-a zajedno. Dakle, možda novac u potpunosti ne nadoknađuje globalni uticaj medija.
Gospodin Ajsakson kaže da će istinoljubivost čini razliku, a kako on kaže, "istina je na našoj strani", što znači na strani Amerike.
I to je ta izjava koja je podigla uzbunu među nekim advokatima koji se bave slobodom govora:
"Ako neko kaže istina je na američkoj strani, on je propagandista, a ne novinar, i mislim da je to loš primer za druge zemlje, jer očigledno druge zemlje imaju svoje viđenje. Mnogo puta su američki mediji nagnuti prema SAD-u - pa čak i privatni mediji," rekao je Ajvan Eland sa Nezavisnog instituta.
Kredibilitet Radiodifuznog saveta je bio još više pod lupom kada su izašli izveštaji o uticaju Bele kuće na izveštavanje Bi-Bi-Gija, posle iranskih predsedničkih izbora.
Neki posmatrači kažu da se američki emiteri, koji su nekada bili moćan glas u međunarodnim medijima, sada suočavaju sa krizom.
"Problem sa kojim se oni suočavaju je da poruka, koju oni daju o tome kako svet treba da funkcioniše, ne odjekuje, nema snagu da se širi", rekao je medijski analitičar Kristofer Simpson, "njihova poruka jednostavno ne funkcioniše tako dobro, kao nekad."
Ajsakson priznaje važnu diplomatsku ulogu međunarodnih emitera. Ali koliko je diplomatski označiti kao neprijatelja zemlju, koju vaš predsednik zove partnerom, koja je, u slučaju Kine, vaš glavni nosioc duga?
"On je u sukobu sa Obaminom administracijom, koja pokušava da poboljša odnose sa Rusijom i Kinom,"rekao je Deni Šehter, "sada Rusiju i Kinu zove neprijateljem."
"Ovo je, sa stanovišta diplomatije, bilo veoma-veoma budalasto," rekao je Kristofer Simpson.
Čini se da je Asjaksonov govor u suprotnosti sa pozicioniranjem SAD-a kao šampiona slobode govora.
Vašington će sada morati da se navikne na povećanje sadržaja koji dolaze od nezavisnih medijskih glasila koji daju sveže viđenje svetskih pitanja.
"Ovo nema nikakve veze sa novinarstvom. Radi se o mekoj moći i guranju na dnevni red američke politike," za RT je rekao politički komentator i domaćin emisije „Crosstalk" Piter Lavel. "Izgleda kao da je predsednik pomalo zabrinut da svet više ne veruje njemu ili njegovoj
Izvor: RT TV, foto: RT TV
.jpg)
