Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Jul.2017, 08:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zoran Pašalić novi Zaštitnik građana
Zoran Pašalić izabran je danas u Skupštini Srbije za Zaštitnika građana. Pašalić je položio zakletvu pred Skupštinom Srbije, čime je stupio na dužnost. Zakletvu su pred parlamentom položili i predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović i članovi tog tela Nikola Altiparmakov i Vladimir Vučković, koji su i do sada obavljali te funkcije.
Za njegov izbor glasala su 142 poslanika, dok je protiv bilo 20 poslanika.
Zakletva Ombudsmana
"Zaklinjem se >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da ću svoju dužnost obavljati odgovorno, nepristrasno i nezavisno, u skladu sa Ustavom i zakonom i da ću savesno raditi na zaštiti i unapređenju ljudskih prava i sloboda".
Pašalića, predsednika Prekršajnog apelacionog suda, za ombudsmana su predložile sve stranke vladajuće koalicije, a taj predlog utvrdio je skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Pašalić je od marta 2003. radio kao sudija za prekršaje u Beogradu, a od decembra 2008. imenovan je za starešinu Gradskog sudije za prekršaje grada Beograda.
U januaru 2010. imenovan je za vršioca funkcije predsednika Višeg prekršajnog suda, a od oktobra 2013. godine je predsednik Prekršajnog apelacionog suda.
Rođen je 1958. u Beogradu.
Po zakonu o Zaštitniku građana, Skupština bira ombudsmana većinom glasova svih narodnih poslanika, na pet godina, a isto lice može biti najviše dva puta uzastopno birano na ovu funkciju.
Zaštitnik građana je nezavisan i samostalan u obavljanju poslova, a za svoj rad odgovara parlamentu kome podnosi redovan godišnji izveštaj o aktivnostima u prethodnoj godini, uočenim nedostacima u radu organa uprave, sa predlozima za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave.
Izveštaj o radu se podnosi najkasnije do 15. marta naredne godine i objavljuje se u "Službenom glasniku" i na internet stranici Zaštitnika građana, a dostavlja se i sredstvima javnog informisanja.
U toku godine Zaštitnik građana može da podnosi i posebne izveštaje, ako za tim postoji potreba.
Po zakonu, za Zaštitnika građana može biti izabran državljanin Srbije, a uslovi su da je diplomirani pravnik, da ima najmanje deset godina iskustva na pravnim poslovima koji su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana, da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete i da ima zapaženo iskustvo u zaštiti prava građana.
Sa funkcijom Zaštitnika građana nespojivo je obavljanje druge javne funkcije ili profesionalne delatnosti, kao i obavljanje druge dužnosti ili posla koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost.
Po zakonu, Zaštitnik građana ne može biti član političke partije i ne može davati izjave političke prirode.
Danom stupanja na dužnost Zaštitniku građana moraju prestati sve javne, profesionalne i druge funkcije, kao i članstvo u političkim organizacijama.
Zaštitnik građana je ovlašćen da kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa uprave.
Nije ovlašćen da kontroliše rad Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava.
Zaštitnik građana ima pravo predlaganja zakona iz svoje nadležnosti.
Vlada, odnosno nadležni odbor Skupštine, obavezni su da razmatraju inicijative koje podnosi Zaštitnik građana.
Ovlašćen je da u postupku pripreme propisa daje mišljenje Vladi i Skupštini na predloge zakona i drugih propisa, ako se njima uređuju pitanja koja su od značaja za zaštitu prava građana.
Zaštitnik građana ima pravo na platu u visini plate predsednika Ustavnog suda, a sredstva za rad Zaštitnika građana obezbeđuju se u budžetu Srbije.
Izbarano pet članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije
Skupština Srbije izabrala je danas četiri člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.
Izabrani su Miloš Stanković, Slobodan Gazivoda, Jelena Stanković i Ivan Kovačević.
Miloš Stanković, izabran na predlog predsednika Republike, docent je na Pravnom fakultetu u Beogradu.
U njegovoj biografiji dostavljenoj parlamentu navodi se da je od 2007. do 2008. radio je u Prvom opštinskom sudu u Beogradu kao sudijski pripravnik-volonter, posle čega se zaposlio na Pravnom fakuultetu.
Objavio je više naučnih radova.
Slobodan Gazivoda, sudija Vrhovnog suda u penziji, izabaran je na predlog Vrhovnog kasacionog suda.
Gazivoda je bio sudija Petog opštinskog suda u Beogradu od 1972. godine, a od 1984. godine sudija Okružnog suda u Beogradu.
Od 1998. godine do 2009. godine bio je sudija Vrhovnog suda Srbije, kao i zamenik predsednika tog suda.
Autor je većeg broja stručnih radova iz krivične oblasti, koji su objavljeni u Biltenu sudske prakse Vrhovnog suda Srbije.
Jelena Stanković, koju je za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije predložila Državna revizorska institucija, docent je na Ekonomskom fakultetu u Nišu.
Ivan Kovačević izabran je za člana odbora agencije na predlog Socijalno-ekonomskog saveta.
Završio je Fakultet političkih nauka u Beogradu.
Kovačević se, kako se navodi u njegovoj biografiji, trideset godina bavi formalnim i neformalnim obrazovanjem, a u Uniji poslodava bio je zadužen za sektor obrazovanja.
Skupština nije usvojila predlog da se za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije izabere Živojin Rakočević, na predlog UNS i NUNS.
P. Petrović ponovo predsednik Fiskalnog saveta
Pavle Petrović ponovo je danas u Skupštini Srbije izabran za predsednika Fiskalnog saveta, na predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Članovi Fiskalnog saveta i dalje će biti Nikola Altiparmakov i Vladimir Vučković, odlučila je Skupština Srbije.
Petrović, Altiparmakov i Vučković su u Fiskalnom savetu od 2011. godine.
U predlogu za izbor predsednika Fiskalnog saveta, predsednik Srbije je naveo da je Petrović svojom snažnom, ozbiljnom i konstruktivnom kritikom pružio veliki doprinos uspešnoj ekonomskoj politici Vlade Srbije u prethodnom mandatu.
Uveren sam da njegov profesionalni i lični integritet, kao i dosadašnje delovanje na funkciji predsednika Fiskalnog saveta predstavljaju garant svrsishodnog i kvalitetnog rada saveta u novom mandatu", naveo j Vučić u predlogu dostavljenom parlamentu 7. jula.
U dostavljenoj biografiji, navodi se da je Petrović profesor emeritus Ekonomskog fakulteta u Beogradu, te da su oblasti njegovog interesovanja kvantitativna istraživanja u oblasti makroekonomije i makroekonomske politike.
Petrović objavljuje radove u vodećim svetskim časopisima.
Bio je gostujući istraživač na univerzitetima Harvard, Princeton, Cornell.
Predavao je ekonometriju i makroekonomiju na Ekonomkom fakultetu u Beogradu do 2015.
Od 2007. do 2011. bio je urednik Kvartalnog monitora ekonomskih trendova i politika u Srbiji, publikacije u kojoj se redovno analiziraju fiskalna politika i reforme u Srbiji.
Petrović je 2001. i 2002. bio pomoćnik ministra za finansije, zadužen za makroekonomsku i fiskalnu politiku, a 2003. i 2004. predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije.
Kao predsednik Fiskalnog saveta, Petrović je u saradnji sa ostalim članovima aktivno učestvovao u uspostavljanju nove institucije i razvoju njenih kapaciteta i profesionalnih standarda, piše u biografiji.
Zakonska obaveza Fiskalnog saveta je ocena predloga zakona o budžetu i fiskalne stratetegije i analiza većeg broja zakonskih predloga s fiskalnim implikacijama, a Petrović je upravljao izradom posebnih tematskih analiza saveta koje su uspešno ukazale na najveće fiskalne rizike i strukturne probleme javnih finansija u Srbiji.
Među njima je velika studija o fiskalnoj konsolidaciji i neophodnim reformama iz 2012, rizicima koji proističu iz lošeg poslovanja javnih i državnih preduzeća, ukazivanja na neophodnost povećanja javnih investicija i ulaganja u infrastrukturu, problema u lokalnim javnim finansijama.
Pored toga, Petrović je sa saradnicima objavio i nekoliko stručnih radova iz oblasti makroekonomije i fiskalne politike, u kojima se bavio iskustvima Srbije i uporedivih zemalja s fiskalnom konsolidacijom, vezom između fiskalne konsolidacije i privrednog rasta.
Redovno je sa saradnicima, kako se navodi, obaveštavao Skupštinu i Vladu o analizama Fiskalnog saveta, pružajući tako nepristrasne ocene programa konsolidacije javnih finansija od 2011. do 2017. godine, a na konferencijama za novinare dao je značajan doprinos povećanju kvaliteta javne diskusije o fiskalnoj politici, opcijama za ozdravljenje javnih finansija Srbije , kao i opštem razumevanju najvećih fiskalnih rizika.
Navodi se i da je Petrović sa saradnicima u velikoj meri doprineo i međunarodnoj prepoznatljivosti i kredibilitetu Fiskalnog saveta, što se ogleda u odličnoj saradnji sa najvažnijim međunarodnim institucijama, kao što su MMF, Evropska komisija, Svetska banka, EDRB, OECD, kao i uključivanju Fiskalnog saveta Srbije u redovne aktivnosti Evropske mreže nezavisnih fiskalnih institucija.
Altiparmakova je za člana Fiskalnog saveta predložio ministar finansija, a Vučkovića guverner NBS.
Altiparmakov je je makroekonomista sa specijalizacijom u oblasti javnih finansija. Studirao je u SAD i Kanadi, gde je magistrirao.
Doktorirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu na temu fiskalnih aspekata penzijskih reformi u Evropi i svetu i mogućnostima za primenu u Srbiji.
U oblasti javih finansija u Srbiji radi od 2003. Karijeru je počeo kao analitičar za javni dug u Upravi za trezor, a potom je bio analitičar pri mikrofiskalnom odeljenju ministarstva finansija.
Od 2005. Do 2007. radio je kao ekonomski savetnik u Poreskoj upravi, a bio je konsultant na projektu penzijske reforme.
Altiparmakov je od 2008. do 2011. radio kao fiskalni savetnik na USAID projektu ekonomskog razvoj Srbije, izučavajući dugoročnu održivost javih finansija u Srbiji.
Profesionalno se usavršavao pri Institutut Međunarodnog monetarnog fonda i Centru za edukaciju Međunarodne aktuarske asocijacije.
Vučković je diplomirao, magistrirao i doktorirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je od 1998. do 2008. bio asistent i docent.
Kao vanredni i redovni profesor od 2008. do 2016. radio je na Fakultetu za međunarodnu ekonomiju Univerziteta Džon Nezbit u Beogradu.
Autor je više od 70 radova u naučnim i stručnim časopisima, u kojima se bavio i stabilizacionim i razvojnim izazovima Srbije, i koautor dva univerzitetska udžbenika iz oblasti međunarodne ekonomije i finansija.
Bio je 1998. na stručnom usavršavanju SAD, na Rhode Island University.
Poslanici o izboru Zaštitnika građana
U Skupštini Srbije danas se vodila žustra rasprava o izboru Zorana Pašalića za Zaštitnika građana.
Poslanica NS - Pokret za spas Srbije Dijana Vukomanović i Đorđe Vukadinović rekli su danas u Skupštini novinarima da Zoran Pašalić nije dobar kandidat za ombudsmana, sudeći, kažu, i po tome što predlagači kao njegovu prednost ističu to da će raditi suprotno od bivšeg ombudsmana, Saše Jankovića.
Vukomanović je, kritikujući Zorana Pašalića, iskoristila priliku i da se osvrne na nedavno izabranu premijerku Anu Brnabić, opaskom da je Saša Janković "veća zvezda" od premijerke, jer je na predsedničkim izborima, na kojima je učestvovao, osvojio glasove, a premijerka, kaže Vukomanović, "nije osvojila nijedan glas".
Vukadinović je Pašaliću osporio stručne kvalitete, a principijelan, a ne politički stav po tom pitanju "branio" je argumentom da je, na primer, zadovoljan predlozima za članove Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, iako je neke kandidate predložio predsednik Srbije.
Đukanović poziva Pašalića da raspusti kabinet ombudsmana
Poslanik SNS Vladimir Đukanović pozvao je danas Zorana Pašalića da, kada stupi na dužnost, napravi diskontinuitet sa dosadašnjim radom Zaštitnika građana i raspusti ceo kabinet ombudsmana.
"Pozivam Pašalića da najhitnije raspusti ceo kabinet Zaštitnika građana zato što je to bila jedna politička grupacija koja je pripremala političku kampanju Saši Jankoviću i radila na pripremi njegove političke partije", rekao je Đukanović novinarima u parlamentu.
Povodom kritika opozicije na predlog da Pašalić bude novi Ombudsman, Đukanović je upitao koju biografiju je imao Saša Janković 2007. godine kada su ga birali za Zaštitnika građana i po čemu je bio poznat osim što je radio kao pravnik u Ministarstvu sporta.
"Za razliku od njega, Pašalić dolazi sa mesta predsednika Prekršajno apelacionog suda i ima prilično veliku pravničku biografiju", istakao je Đukanović.
Poslanik SNS se osvrnuo i na izjavu poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića da su za uspeh opozicije potrebni jedinstvo i izborna kontrola, pozivajući ga da podnese ostavku.
"Nemam ništa protiv što Šabić neće da nam kaže ko ga je savetovao da bude kandidat za gradonačelnika, ali ako se već odlučio na taj korak, onda nema pravo da zloupotrebljava visoku plaćenu funkciju, kao što je funkcija poverenika za informacije od javnog značaja. Ja ga pozivam pošto je dao skandaloznu političku izjavu, na koju nema pravo kao poverenik, da podnese ostavku najhitnije i da krene u kampanju za gradonačelnika", rekao je Đukanović.
O Fijatu, ubistvima, "umrlici" ...
Poslanici su danas postavljali pitanja članovima vlade i nadležnim organima, a interesovala ih je situacija u Fijatu, odgovornost za ubistva koja su se dešavala u blizini Centara za socijalni rad, kao i šta će nadležni preduzeti povodom umrlice na kojoj je lik predsednika Aleksandra Vučića.
Poslanik Đorđe Komlenski iz Pokreta socijalista pitao je MUP i ministarstvo pravde šta će preduzeti povodom umrlice koja se pojavila, a na kojoj je lik Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, dodajući da nije reč samo o varvarskom činu već i o krivičnom delu.
"Očekujem da ta dva ministarstva budu efikasna, ako se to dešava predsedniku, može da se desi svakom od nas, to je uznemiravajuće i preteće. Ako nismo u mogućnosti da zaštitimo predsednika, šta nama građanima preostaje", upitao je Komlenski.
Poslanica DS Aleksandra Jerkov imala je pitanje za ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića, a želela je da zna ko je osoba zadužena za protokole saradnje između centara za socijalni rad i MUP-a, kao i ko je odgovoran za to što protokoli nisu ispoštovani.
Ona je pitala Stefanovića i koje su njegove privatne, lične, poslovne prijateljske ili političke veze sa porodicom u kojoj je pre dve nedelje jedan bračni partner u centru za socijalni rad ubio majku troje dece.
"Dužan je da odgovori građanima, jer nema pravo da ima veze sa bilo kim ko u centru za socijalni rad ubije svoju bivšu partnerku i da li je spreman da izuzme iz istrage koja će se voditi, a koja treba da odgovori na pitanja, šta se desilo u centru za socijalni rad kada je ubijena majka troje dece, a ubio je bivši partner i koje su okolnosti pod kojima je ubica nađen mrtav", rekla je Jerkov.
Poslanik NPS-SDS Miroslav Aleksić pitao je šta je sa izvozom Fijata u Rusiju, a poslanik SDPS Predrag Jelenković pitao je ministarstvo građevinarstva kada će biti postavljene zaštitne ograde od buke na delu autoputa ka Sofiji, koji prolazi kroz deo grada Niša i zatražio hitno postavljanje zaštitnih ograda duž tri do pet kilometara autoputa, iz bezbednosnih i drugih razloga.
Pitao je i o mogućnosti realizacije turističkog železničkog pravca Niš-Niška banja-Sićevačka klisura.
Poslanik Nove Srbije Goran Pekarski uputio je pitanje ministru poljoprivrede i zdravlja da li će preispitati propise u vezi sa kvalitetom namirnica koje se uvoze u Srbiju i uporede ih sa onima koje se koriste u EU, kao i o lečenju malignih oboljenja s obzirom na to da je, navodi, ženama u Grockoj uskraćeno preventivno lečenje.
Poslanica D JB Branka Stamenković ponovo je negodovala zbog toga što poslanici te stranke ne dobijaju odgovore na pitanja koja postavljaju, a predsednika Srbije Aleksandara Vučića upitala kada će podneti ostavku na mesto predsednika SNS i izaći iz sukoba interesa jer, kaže, Ustav nalaže da bude predsednik svih građana, a ne članova SNS.
Stamenković je predsednicu parlamenta Maju Gojković pitala kada će odgovoriti na 15 pitanja koja su joj postavili poslanici DJB.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
