Izvor: Politika, 28.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zloupotreba prava
Navodni pomagači haških optuženika su pod različitim vidom sankcija, iako nijedan od njih do sada nije osuđen, a većina nije ni optužena za pružanje pomoći počiniocu krivičnog dela
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 21. septembra - Pokušavajući da se domognu odbeglih haških optuženika, međunarodna zajednica i vlasti u Bosni i Hercegovini posežu za svakojakim sredstvima - od stavljanja na takozvanu "crnu listu" Evropske unije, preko pretresa njihovih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stanova i hapšenja bez ikakvog naloga od strane Sfora, do blokade računa osumnjičenima za navodno pomaganje Radovanu Karadžiću, Ratku Mladiću, Stojanu Župljaninu i Goranu Hadžiću da izbegnu hapšenje i izručivanje Haškom tribunalu.
Prava hajka na navodne pomagače haških optuženika počela je u martu 2003. godine, kada je bivši odlukom tadašnjeg visokog predstavnika međunarodne zajednice Pedija Ešdauna promenio zakone o Agenciji za bankarstvo, bankama u Republici Srpskoj i Federaciji BiH i Zakon o poslovanju Centralne banke BiH. Sve te promene obrazložio je stvaranjem uslova za blokadu računa kontroverznog biznismena Momčila Mandića i bivšeg predsednika Skupštine grada Istočno Sarajevo Milovana Bjelice.
Da budu izbrisani sa "crne liste" i da im računi budu deblokirani, Mandiću, Bjelici i bivšem predsedniku Republike Srpske i članu Predsedništva BiH Mirku Šaroviću nije pomogla ni pravosnažna presuda Suda BiH. U procesu vođenom protiv njih, koji je završen letos, Mandić je oslobođen optužbe da je pomagao haškim optuženicima. Šaroviću i Bjelici nije ni suđeno za ovo delo, jer je sudsko veće, kojem je predsedavao Salem Miso, odbacilo taj deo optužnice. Sud je, naime, zauzeo stav da odluke visokog predstavnika - onakve kakve su - ne sadrže dovoljno dokaza na osnovu kojih bi se Šaroviću i Bjelici moglo suditi kao pomagačima optuženima za ratne zločine.
Među onima kojima su blokirani računi i zabranjen ulazak u zemlje Evropske unije je i bivši ministar finansija Republike Srpske Milenko Vračar. Njemu su računi blokirani u julu 2003. a ova odluka je osnažena u maju ove godine. U republičkom "Službenom glasniku" objavljen je spisak blokiranih računa "pravnih i fizičkih lica po nalozima visokih predstavnika i rešenja Suda BiH". "Zatražio sam objašnjenje od predsednice Suda BiH Meddžide Kreso i ona mi je odgovorila da ovaj sud nije doneo rešenje kojim se blokiraju moji računi u bankama. S druge strane, banke su mi poslale dopise da je moje račune blokirala Agencija za bankarstvo koja me je, pak, obavestila da su mi račune blokirale banke. Dakle, jedino je izvesno da su mi računi blokirani", rekao je za naš list Vračar.
On podseća da je u aprilu prošle godine usvojen Zakon o primeni određenih privremenih mera radi efikasnog sprovođenja mandata Haškog tribunala te drugih međunarodnih restriktivnih mera. "Ako neko smatra da sam se ogrešio o zakon, onda je trebalo da postupi prema njemu i da se, prilikom izricanja mera, pozove na njegove odredbe", upozorava naš sagovornik.
Banjalučki advokat Zoran Malešević nam je rekao da su pojedine odluke visokih predstavnika, kao što su one kojima su neki ljudi stavljeni na "crnu listu" i blokirani im računi, u koliziji sa Evropskom konvencijom o osnovnim ljudskim pravima i slobodama. "Do danas niko nije osuđen za pomaganje haškim optuženicima. A oni koji su bili optuženi pravosnažno su oslobođeni odgovornosti. Uprkos tome, svi su ostali pod različitim vidom sankcija. U njihovom slučaju reč je o diskriminaciji i širokoj zloupotrebi prava, koje zabranjuje Evropska konvencija o osnovnim ljudskim pravima i slobodama. Jedini izlaz za ova lica je da pravdu potraže pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu", kazao je Malešević.
Posebno poglavlje u poteri za haškim optuženicima jeste višegodišnja praksa međunarodnih mirovnih snaga u BiH - hapšenja bez naloga i višednevna, pa čak i višenedeljna držanja u pritvoru njihovih navodnih pomagača. Nijedno od tih lica nije predato na dalji postupak Sudu BiH, niti je protiv ikog od njih podnesena krivična prijava. S tim u vezi, advokat iz Istočnog Sarajeva Veljko Ćivša je svojevremeno upozorio da Statutom Haškog tribunala nije propisano krivično delo pomaganja optuženima za ratne zločine, pa Sfor u tim slučajevima nije mogao da deluje kao organ ovog suda i na osnovu njegovih naloga.
Boro Marić
[objavljeno: 28.09.2007.]
