Izvor: Politika, 12.Nov.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zločin u svlačionici
Težak pedofilski skandal u najpoznatijem državnom univerzitetu i njegovom izuzetno uspešnom sportskom timu
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Američka javnost se poslednjih dana zgražava nad skandalom koji se izvan Amerike može razumeti samo ako se nešto zna o sistemu njenog visokog školstva i značaju sporta na univerzitetima, a pogotovo jednom od najpoluranijih : američkom fudbalu (za onaj naš, ovdašnje ime je „soker”).
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
U žiži su Pensilvanija državni univerzitet, koji ima reputaciju jedne od najboljih državnih obrazovnih ustanova. Ima 94.000 studenata, a pored odličnih akademskih referenci, ima i najbolji sportski program u zemlji. Tome najviše doprinosi fudbalski klub (napominjem opet, reč je o američkom fudbalu), koji je stalno u vrhu državnog šampionata koledža.
Koliko je ta sportska aktivnost važna ovom univerzitetu, svedoči i činjenica da njegov fudbalski stadion prima 106.000 gledalaca.
Utakmice koledža, fudbalske, košarkaške i bejzbol, izuzetno su popularne, prvenstva koja počinju krajem leta i završavaju se u poznu jesen, pored toga što pune velike stadione, privlače i rekordan broj televizijskih gledalaca. I univerzitetima donose veliki novac, milione dolara.„Pen stejt”, popularno ime za Pensilvanija univerzitet, od drugih se izdvojio i po tome što su njegovi sportisti po pravilu i odlični studenti. Fudbal, u kome su najjači, tamo je zaista nešto više od igre.
Otuda je kao prvorazredni skandal nacionalnih razmera odjeknulo otkriće da je još pre devet godina, 2002, jedan od njegovih pomoćnih fudbalskih trenera viđen kako u svlačionici, ispod tuša, seksualno iskorišćavao jednog desetogodišnjaka, kao i da je pod sličnim okolnostima zlostavljao i druge dečake, da su to znali i glavni trener i uprava univerziteta, ali da ništa nisu preduzeli, omogućavajući time pedofilu da pronalazi nove žrtve.
Skandal je utoliko veći što je jedan od onih koji su znali da je među vaspitačima mladih jedan perverznjak, bio i Džo Paterno (84), legendarna figura amerikog sporta, koji je glavni trener fudbalskog tima Pen stejta još od 1966. Trebalo je da svoj tim vodi i na jučerašnjoj važnoj utakmici protiv univerziteta Arizone, ali je u sredu neceremonijalno dobio otkaz, okončavši time trenersku karijeru koja je trajala neverovatnih 61 godinu.
Paterno slavu nije stekao nezasluženo. On je bio taj koji je, došavši pre 45 godina na čelo fudbalskog tima postavio dotle nemogući zadatak: da sportska i akademska postignuća idu ruku pod ruku. I u tome, naravno uz podršku svih drugih, profesora i roditelja, postigao izuzetan uspeh, što mu je donelo veliki autoritet i ogromno poštovanje u sportskom i akademskom svetu. Uzdizan je u nebesa, izgledalo je da će sa trenerske klupe otići tek kad ode i sa ovog sveta.
Ali njegovi pedagoški refleksi su 2002. zatajili, kada mu je kondicioni trener u poverenju rekao da je trenera odbrambenih igrača zatekao nagog ispod tuša svlačionice sa desetogišnjakom, u aktivnostima koje nisu ni sportske ni pedagoške. Paterno je o tome obavestio prvog mu nadređenog, ali ne i policiju, što mu se danas zamera kao veliki moralni propust, pogotovo što je tog trenera pedofila (ime mu je Džeri Sandaski) i posle tog događaja zadržao u, kako se to kaže sportskim rečnikom, „na klupi”.
Sandaski je prošle nedelje, posle preliminarne istrage, krivično optužen za seksualno zlostavljanje ukupno osam dečaka, ali će broj njegovih žrtava po svemu sudeći biti mnogo veći.
Svoju izopačenost, dok nije uhvaćen na delu, vešto je prikrivao. On naime već 30 godina vodi milosrdnu organizaciju „Druga milja”, čija je misija pomoć problematičnoj deci. Sandaski je i njen osnivač, a misiju organizacije je definisao kao „pomaganje deci kojima je potrebna dodatna podrška i interakcija sa odraslima”.
Zvuči ironično, ali kako ovih dana iznise ovdašnji mediji, to je „modus operandi” većine pedofila, koji se deci približavaju da bi im navodno pomagali i rešavali probleme mladih ličnosti, a da bi zatim – od momenta kad steknu poverenje i dece i roditelja – te štićenike bestidno iskorišćavali, i uništavali im detinjstvo.
Prema nalazima preliminarne istrage na kojoj se zasniva optužnica, jedna majka je još 1988. univerzitskoj policiji prijavila da se Sandaski tuširao sa njenim 11-godišnjim sinom i pritom ga grlio. Policija je trenera međutim samo upozorila da to više ne radi i na slučaj stavila tačku.
Navodi se i da je od 1994. do 2008, Sandanski stalno bio okružen dečacima: neke je zvao da prespavaju u njegovoj kući (gde su neki od njih zlostavljani), kupovao im je skupe poklone, vodio ih na treninge, utakmice, pa čak i u crkvu.
U dokumentu optužnice ispred svih ovih činjenica stoji „navodno” – jer će on biti kriv tek kad se to dokaže na suđenju koje predstoji.„Pedofilija je u najvećem broju slučajeva savršen zločin”, napisao je na internet portalu „Hafington post” Pol Mone, advokat koji zastupe maloletne žrtve seksualnog zlostavljanja. On navodi da se u Americi godišnje prijavi oko 90.000 ovakvih zločina prema deci, dok je ih je stvarno mnogo više: to traumatično iskustvo ima jedna od 4 devojčice i jedan od 6 dečaka. Najveći broj slučajeva se ne prijavi iz mnogo razloga: sramote, straha, apatije…
Stanje je ovakvo uprkos tome što zakoni čak u 47 od 50 federalnih država Amerike predviđaju kazne za neprijavljivanje zlostavljanja dece, mada se to u najvećem broju slučajeva, u 37 država, tretira samo kao prekršaj.
Pen stejt univerzitet sada, smenama svojih čelnih ljudi, nastoji da „kontroliše štetu”, mada je sigurno da ovaj skandal nikad neće biti zaboravljen. Njegovim zvaničnicima je 2002. očigledno bilo važnije da zaštite svoj brend, reputaciju institucije, nego jedno dete.
Što se trenerske legende Džoa Paterna tiče, on će ostatak života, umesto na lovorikama, najverovatnije provesti na trnju, pokušavajući da se opravda zbog žmurenja pred zločinom i bukvalnog shvatanja da je fudbal i nešto „više od života”.
Milan Mišić
objavljeno: 13.11.2011
