Izvor: Vostok.rs, 07.Okt.2010, 13:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život na Marsu mora da miriše
07.10.2010. -
U novembru iduće godine NASA će prema Crvenoj planeti pustiti stanicu «Kjurioziti» - automatsku naučnu laboratoriju. Naučnici se nadaju da će ova samohodna platforma teška 900 kilograma približiti odgovor na pitanje iz hrestomatije - postojili na Marsu život, makar u vidu mikroorganizama? Zapravo, to je glavni zadatak misije. Stanica će tražiti bakterije i vodu uz pomoć spektrometra ruske proizvodnje i drugih naprava.
Od 1960. godine na Mars >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << je sletelo više od desetine ruskih i američkih aparata. Istina, potragom za životom se niko osim dva američka «Vikinga» nije bavio. Podsetićemo da su 1976. godine uzorci «Vikinga» dali pozitivan rezultat kad su u pitanju bakterije - zamutila se epruveta sa sterilnom supom. Međutim, drugi pribori s letelice nisu našli bilo kakav organski život na planeti. I danas se vode sporovi u vezi s tim šta se desilo u epruveti. Na osnovu ovog eksperimenta naučnici su izveli zaključak: biomarkera, odnosno znakova na osnovu kojih će se otkrivati prisustvo bakterija na konkretnom mestu, treba da bude što je moguće više. Premda će automatskoj misiji u svakom slučaju biti vrlo teško da se pronađe tragove života, kaže poznati biolog Jelena Vorobjova.
Najviše bismo želeli da pronađemo neke direktne markere, odnosno da vidimo ćelije. To je najsenzacionalnije. Međutim, nije tako jednostavno videti ih. Ako dobijemo fotografiju, na kojoj nam se čini da vidimo ćelije, to može da izazove ozbiljnu naučnu diskusiju o tome koje objekte posmatramo. Ovakva je bila situacija s poznatim antakrtičkim meteoritom.
Za razliku od Zemlje, na Marsu nema čvrste atmosfere i ultraljubičasto zračenje Sunca, koje kroz nju prodire, odavno bi uništilo svako živo biće na površini. Zato je strategija potrage za životom na Marsu, a u budućnosti i na satelitima Jupitera - orijentisana na vrste ispod površine. Tamo mogu da žive bakterije, koje energiju izvlače iz mineralnog tla. Svetlost im nije potrebna, nastavlja Jelena Vorobjova.
Treba tražiti takve grupe mikroorganizama, koje se razvijaju u uslovima niskog sadržaja kiseonika ili njegovog odsustva. Perspektivno je traženje ovakvih sistema tamo gde postoje dubinski vuklanski procesi i gde se vrsta greje toplom strujom gasa. U ovim uslovima struje gasa će služiti kao markeri.
Pre nekoliko godina na Marsu je pronađen metan. Prisustvo ovog nestabilnog gasa govori o tome da se on negde stalno proizvodi. Po broju izotopa ugljenika koji ulazi u sastav metana, može se odrediti da li se gas izdvojio usled vulkanske aktivnosti ili delatnosti bakterija. Zato će ugljeničko-izotopska metoda biti u osnovi programa rada stanice «Kjurioziti». Da bi se povećala preciznost na letelici će biti montiran elektronski «nos» koji reaguje na merkaptan - ovaj gas neprijatnog mirisa truleži jeste proizvod razmene materija kod bakterija.
Jelena Vorobjova ističe da bi na izotope trebalo proveriti i druge elemente od životne važnosti: kiseonik, sumpor, vodonik i azot. Osim toga, ne treba računati samo na aktivnu mikrofloru: bakterije s Marsa se mogu nalaziti u stanju duge anabioze od vremena kad je nestala tečna voda, koja je po hipotezama, prekrivala celu planetu otkako je klima postala hladnija. Premda, ako nikakvi tragovi bakterija ne budu pronađeni, a «Kjurioziti» uz pomoć ruskog spektometra potvrdi da na Marsu postoji voda, na šta su indirektno ukazale prethodne stanice - misija će se svejedno smatrati uspešnom.
Izvor: Golos Rossii
