Izvor: Politika, 23.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Živeti od neba nad Kinom
"Boing" i "Erbas" u žestokom nadmetanju: kineskim vazduhoplovnim kompanijama će kroz dve decenije biti potrebno 3.400 novih modernih aviona
Ovih dana u kineskoj štampi su objavljene dve, na prvi pogled protivurečne, informacije o značaju neba nad Kinom.
Prva glasi: ako se vazdušni saobraćaj u Kini bude razvijao dosadašnjim tempom, kineskom tržištu će do 2026. godine, prema proceni američke kompanije "Boing", biti potrebno 3.400 modernih velikih putničkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << aviona, od kojih bi većina mogla da dođe iz Amerike. Istovremeno, evropski "Erbas" najavio je, na izložbi "Azijski aeroprostor" u Hongkongu, da će u sledećih pet godina prodavati Kini 100 do 150 "dabldekera" A380 godišnje.
Druga informacija kaže da će naredba vlade od 15. avgusta ove godine o obustavljanju 336 letova na kineskim unutrašnjim linijama važiti do kraja oktobra i da se dozvole za rad novim avionskim kompanijama neće izdavati sve do 2010. godine. Razlozi: postojeće avio-kompanije nemaju dovoljno pilota, aerodromi su zakrčeni i ne uspevaju da efikasno i bezbedno opsluže sve prevoznike i sve putnike.
Iz prve informacije je jasno da se "Boing" i "Erbas" nalaze u žestokoj konkurenciji na ogromnom kineskom tržištu džambo-džetova koje je, po potražnji, već postalo drugo u svetu, posle američkog. "Boing" sada drži 60 odsto tog tržišta. Prošle godine prodao je Kini 120 aviona tipa "boing 737" i zaradio 11,8 milijardi dolara. Stručnjaci kompanije procenjuju da će džinovske letelice, koje će Kina, kako veruju, kupiti prevashodno od "Boinga" – tokom vremena premašiti vrednost od 300 milijardi dolara.
"Erbas" je svestan da zaostaje za Amerikancima, ali veruje da se taj odnos može izmeniti, ako u montažnim i proizvodnim pogonima, koji su zajednički poduhvati, omogući kineskim partnerima lakši transfer svoje tehnologije. Izgradnja takve zajedničke avionske industrije već je predviđena u Tjenđinu, velikom lučkom gradu nedaleko od Pekinga.
U saradnji sa "Boingom" Kinezi, u samoj Kini, proizvede jednu trećinu (manje sofisticiranih) delova. U saradnji sa "Erbasom" oni proizvedu jednu četvrtinu takvih delova. Međutim, "Erbas", koji sada drži nešto više od jedne trećine kineskog tržišta putničkih aviona, ne krije ambicije da se do 2013. izjednači sa "Boingom" i osvoji polovinu velikog kolača.
Odgovor na drugo pitanje – zašto Kinezi poručuju na Zapadu sve te silne avione kad nemaju odgovarajuću infrastrukturu ni za opsluživanje postojećeg vazdušnog saobraćaja – neodvojiv je od spoznaje da niko, pa ni planeri ni reformatori, nisu očekivali da će se zemlja tako brzo vinuti u nebesa. Više se ne radi samo o nacionalnim ambicijama da se vazdušni saobraćaj modernizuje, nego o potražnji koja je premašila ponudu – u privrednoj grani koja je postala nasušna potreba na velikom geografskom prostoru.
Civilni avionski saobraćaj se razvija dvostruko bržim tempom od, i inače visokog, privrednog rasta od deset odsto. To je posebno uočljivo od početka devedesetih godina, kad je unutrašnja migracija, u potrazi za poslom, postala izraženija. Vazdušni saobraćaj je rastao po godišnjoj stopi od 14 do 16 odsto, a u poslednjih pet godina čak po stopi od blizu 20 odsto.
Kineska vazdušna flota imala je prošle godine 863 velika putnička aviona u 27 kompanija, uključujući i nekoliko privatnih. Prevezla je 160 miliona putnika i oko tri miliona tona tereta. Predviđa se da će ove godine avionom putovati blizu 200 miliona ljudi, a iduće godine, kad se u Pekingu održava Olimpijada, i znatno više.
Civilna avijacija zapošljava oko 11.000 pilota. Do 2010. zemlja će imati 1.250 putničkih aviona, za šta će joj biti potrebno još 9.000 novih pilota. Sa planom obuke se kasni, pa će avio-kompanije i kroz nekoliko godina imati manjak od dve hiljade pilota, procenjuje zamenik ministra za civilnu avijaciju Gao Hongfeng. Tako se ispostavlja da je glavni razlog za smanjenje broja letova na unutrašnjim linijama bezbednosni: uvedene su stroge kazne kompanijama koje skrivaju prekovremeni rad pilota.
U proširenje infrastrukture vazdušnog saobraćaja do 2013. godine investiraće se 18,5 milijardi dolara. Nacionalni projekt uključuje izgradnju preko 40 novih i proširenje i modernizaciju postojećih 140 aerodroma. Veruje se da će zemlja tada biti i osposobljena da prihvati i sve tipove najnovijih džambo-džetova koje se poručuju od zapadnih kompanija.
Partnerstvo sa "Boingom" i "Erbasom", međutim, predstavlja uzorni prototip saradnje sa razvijenim svetom. Kinezi to ne vide kao prostu, makar koliko značajnu, trgovinu, nego kao vid industrijske kooperacije koji će, sa preuzimanjem strane moderne tehnologije makar i u ograničenom obimu, podstaći razvoj kineske proizvodnje aviona.
Zapadni partneri su u takvoj situaciji i oprezni i lakomi. S jedne strane, svesni su da ubrzano pomažu modernizaciju zemlje koja će im sutra biti konkurent i u visokoj tehnologiji. Posebno paze da se prenesena tehnologija ne primenjuje u kineskoj vojnoj industriji. S druge strane, prilika je jedinstvena: svaka nova porudžbina donosi zaradu od najmanje desetak milijardi dolara. A i 2026. godina je daleko – ko zna šta se sve dotle može desiti.
Dragoslav Rančić
[objavljeno: 23.09.2007.]
.jpg)
