Izvor: Blic, 03.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žitije Presvete Bogorodice
Žitije Presvete Bogorodice
'Dok sam pisala roman ‘Petkana’, naišla sam na knjigu u kojoj su bile reprodukcije ikona Presvete Bogorodice, a među njima i jednu koja se zove ‘Svih žalosnih radost’. Tog trenutka sam imala naslov za roman o Bogorodici. Oduvek me je interesovalo da više saznam o njenom životu, pogotovo što sam vernik, majka i pisac. Zanimale su me ne samo njene ženske osobine nego i kako je živela znajući da je rodila Sina božjeg. Posebno sa saznanjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da će jednog dana on biti žrtvovan, što je čula već četrdesetog dana po njegovom rođenju kada joj je starac Simeon rekao: ‘Tvoje srce probošće mač bola’', kaže Ljiljana Habjanović-Đurović.
Čemu se Bogorodica nadala, čega se plašila, šta ju je najviše bolelo - to su osnove novog romana Ljiljane Habjanović 'Svih žalosnih radost', potkrepljene rečima ribara Simona upućenim svom bratu koji je odlučio da sledi Hrista: 'Za život nije dovoljan zanos, ali je istina i da života nema bez zanosa!' Šta čini građu vašeg roman?
- Naravno da sam morala mnogo svetih spisa da pročitam. Nisam htela ništa da improvizujem. Do detalja sam proučila Stari i Novi zavet. Pomogla su mi i tumačenja teologa, a putovala sam i u Svetu zemlju, obišla sva mesta kuda su se majka i Isus kretali, posetila kuću u Efesu u kojoj je ona živela sa Jovanom Bogoslovom. Najzad, bila sam u Moskvi, gde sam celivala ikonu po kojoj sam nazvala roman. Reč je o ruskoj čudotvornoj ikoni za koju su vezana dva predanja. Prvo, sestri ruskog cara u XVII veku javila se Presveta Bogorodica i rekla da će ozdraviti ukoliko ode u Crkvu i pomoli se pred ovom ikonom. Od tada se ona smatra čudotvornom, zbog čega ju je Petar Veliki nosio sa sobom u sve svoje bitke. Šta ste otkrili o Bogorodici kao ženi kada ste sagledali građu?
- Pre svega, ogromnu ljubav koju je imala prema svome sinu i veliku veru prema Bogu. Čitavog života pitala se na koji način bi mogla kao majka da mu pomogne da ispuni zadatak zbog koga je rođen. Isus joj na jednom mestu kaže: 'Voli me', na šta ona odgovara: 'A šta sam drugo činila čitavog života nego što sam tebe volela.' Kad on kasnije izgovara reči: 'Ko je majka moja i ko su braća moja, oni koji slušaju volju božju', ona shvata da ta ljubav ne podrazumeva samo da ga voli svojom krvlju i svojim srcem, kao ona koja ga je rodila, nego i da ga primi u sebe kao učenica, dakle da ga voli kao vernik.
Kad uporedite građu za roman i film 'Stradanje Isusovo', kakvu sliku imate pred očima?
- Dopao mi se njen lik u filmu. Prikazana je pre svega kao majka koja oseća i nosi muku svog deteta, ali i kao žena čvrsta u svojoj veri. Najpotresnija scena mi je kada u trenu raspeća ne ispušta glas iz sebe, već samo šakama stiska šljunak. Upečatljiva mi je i scena koja otkriva njihovu potpunu vezanost: kada u jednom momentu legne na tlo i prisloni svoje lice osetivši da se baš na tom mestu nalazi njen sin, zatočen, u tamnici. Ta prisnost ne samo između majke i sina već između Boga i njegove vernice u skladu je i sa mojim viđenjem. Podsetite nas kako je Bogorodica skončala?
- Prirodnom smrću, u dubokoj starosti za to doba, u šezdesetoj, u Jerusalimu. Do kraja je ostala sa apostolom Jovanom Bogoslovom. Onim ljubljenim Gospodovim učenikom kome je Gospod s krsta rekao: 'Evo ti majke'. Onaj koji ju je jedini, zajedno s majkom, pratio do krsta, pošto su sve svi ostali apostoli razbežali... Sahranjena je na Maslinskoj gori i takođe vaskrsnula trećeg dana. Posetili ste i njen grob. Šta ste tada osetili?
- Jako dugo sam plakala, mislim čitava dva sata, što mi se retko dešava. Taj plač tumačim kao dodir božanske ruke koji se retko oseti! Ono što se zove suze blagodeti. Čitali ste da je otkriveno Judino jevanđelje čiji bi prevod mogao da se pojavi dogodine. Najavljuje se da bi mogao potresti vernike...
- Mene to uopšte ne dodiruje, jer ja sam vernik. U mojoj veri me neće uzdrmati nikakvi novi podaci. A hirišćanstvo kao religiju?
- Znate, hrišćanstvo traje dve hiljade godina i za svo to vreme nauka je pokušavala da uništi ideju o Bogu, da dokaže da je priroda iznad Boga, da je čovek postao od majmuna, ali bi najveći naučnici ipak priznavali da postoji nešto što je izvan njih i iznad nauke, u šta ne mogu da prodru. Uprkos mnogim idejama koje su grejale ljudska srca i umove, vera je opstala, i mislim da je ništa neće pokolebati. Kao što me nije pokolebao ni 'Davinčijev kod'. To je samo dobar triler i ništa više. Imate li već povratnu informaciju kako je vaš novi roman primljen?
- Mogu vam samo reći da je prvog dana prodato hiljadu i po primeraka, a tiraž prvog izdanja je deset hiljada. Milena Marjanović
