Izvor: Vostok.rs, 17.Feb.2014, 10:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žirafa kao odraz evropskog humanizma
Srednjovekovno pogubljenje u samom centru Evrope. Takva je surova realnost savremenog Starog Sveta, mada je reč ne o ljudima, već o životinjama. Ubijanje pred očima dece u zoološkom vrtu Kopenhagena žirafe od godinu i po dana Marijusa diglo je u vazduh informativni prostor i ponovo nateralo da se misli na to, što stoji iza reči o humanosti, koje Evropljani ponavljaju poput mantri.
Javni okrutan obračun nad nevinom životinjom bio je objašnjen potpuno pragmatski. Tobože žirafa, apsolutno zdrav mužjak, može da stupi u bliske odnose sa svojom «rođakom», što je veoma nepoželjno. Zato surova presuda mora da bude izvršena. Tako se i desilo. Životinju su nahranili, te pred očima dece pucali na nju iz građevinskog pištolja. Ni to nije bio kraj. Pred očima iste dece su ga rasekli, te dali meso lavovima. Na takav svojevrsni način mali Danci moraju da nauče da rede zaklanu životinju. Takvu su proceduru nazvali «dečijim obrazovnim projektom». Naučni rukovodilac zoološkog vrta Bengt Holst je kasnije kazao da su deca postavljala «dobra pitanja».
Ovo iskustvo se dopalo kolegama. Saznalo se da još jedna žirafa, isto Marijus, može da bude podvrgnuta sličnom obračunu u drugom zoološkom vrtu. Prema rečima jedne njegove pripadnice, ako stigne nalog o likvidaciji žirafe, on će biti ispunjen.
Predsednik centra za zaštitu prava životinja «Vita» Irina Novožilova je skrenula pažnju na poseban cinizam, s kojim je životinja ubijena u prisustvu dece.
- S ljudskog gledišta to se ne da objasniti. To je pravi čas surovosti. Kada smo kontaktirali u okviru okruglog stola s danskim novinarom, on se pozvao na mentalitet. On je to povezao s time, što je Danska agrarna zemlja, lider proizvodnje svinjentine i nerca. Takva delatnost utiče na sve sfere života. To je moguća varijanta, ali smo očekivali druge zaključke, povezane s time, što zapravo stoji iza održavanja životinja u zoološkim vrtovima. Udžbenici iz bioetike tretiraju zološke vrtove kao zastarelu razonodu, samo to.
Veoma je čudna činjenica da žirafu nisu predali drugom gazdi – predloga, i to finansijski privlačnih, bilo je dovoljno, međutim su životinju svesno osudili na smrt. Tu ne valjaju nikakva racionalna objašnjenja. Ispalo je da zoološkom vrtu nije bio potreban novac, ni mogućnost da sačuva život jadne životinje.
Elementani humanizam, o kojem vole da govore u Evropi, prema nezaštićenoj i pokornoj životinji nije bio na dnevnom redu. Stvara se utisak da se Stari Svet bavi tiražiranjem «pravilnih» deklaracija o ljubavi prema životinjama (i ljudima, svakako), kao što se kaže, za izvoz. Iznutra to društvo izgleda veoma arhaično, nekako srednjovekovno. Pre nekoliko stoleća su evorpske zemlje ispoljavale posebnu krvoločnost u ratovima, javnim pogubljenjima oborenih jučerašnjih idola. Da li se mnogo promenilo od tog doba u dubinskoj evropskoj svesti i pogledu na svet? Mnogi Evropljani i njihovi lideri, povlađujući svojim interesima, i danas su spremni da unište ne samo životinju, već i čitave države. Poslednjih decenija ima više takvih primera.
Pred mikrofonom je generalni direktor Centra političke konjunkture Sergej Mihejev.
- To je veoma karatkeristično za čitavu evropsku kulturu. Ona je na svoj način izopačena. S jedne strane, oni istupaju za zaštitu nekih nejasnih sloboda, s druge strane, u prisustvu dece ubijaju nezaštićene životinje, seku i bacaju lavovima. To svedoči da je čitav evropski model, tobože blag, komforan i elastičan, ali pri tome je ustvari nemilosrdan prema onima, koje su imenovali za krive.
Za sada među ekolozima, društvenim delatnicima i inače neravnodušnim ljudima traju sporovi o već ubijenoj žirafi, ruski cirkuski umetnici Edgard i Askold Zapašni su izjavili da su spremni da za svoj novac otkupe sledeću žirafu, kojoj preti smrt u zoološkom vrtu Kopenhagena. Za tu svrhu su spremni da potroše oko 100 hiljada evra. Odgovarajuće zvanično pismo je već upućeno ambasadi Danske. Predlog da prihvati životinju je dao i šef Čečenske Republike Ramzan Kadirov. Doduše, takve inicijative bi mogle da onemoguće redovnu etapu onog, što u toj zemlji nazivaju «dečijim obrazovnim projektom».
U petak je administracija zoološkog vrta izjavila da za sada ne planira da ubije žirafu. U saopštenju u Fejsbuk se govori da je takva procedura samo hipotetični scenario. Ubiti žirafu će trebati samo u slučaju, ako zoološki vrt prihvati ženku, a Marijusa neće moći da da drugoj ustanovi, što odgovara pravilima Evropskog programa za uzgajanje životinja.
Šef naučno-metodološkog odelenja moskovskog zoološkog vrta Vladimir Frolov je nazvao neosnovanom pozivanje danskih koleega na program reprodukcije Evropskog udruženja zooloških vrtova i akvarijuma kao osnov za ubistvo životinja. U zoološkom vrtu ruskog glavnog grada, koji je učesnik tog programa, ima takvih životinja, ali niko ih ne planira da ubija, tim pre javno.
Leonid Gurjanov,
