Izvor: Politika, 21.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žestoki osvetnici
Pentagon priprema "kratkoročno" pojačavanje pre "dugoročnog" smanjivanja trupa
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 20. novembra – Hamid Salman al Dulajmi (65) poverovao je vestima da je prestala međuverska mržnja i vratio se u svoju kuću, u predgrađu Bagdada, odakle je prethodno sa ostalim sunitima pobegao pred oružanim akcijama šiita. Nekoliko sati po povratku, banula je grupa šiita, s uperenim oružjem. Odveli su njega i njegovog brata, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čija su beživotna tela pronađena kasnije u šiitskoj zoni...
Ovo je samo jedan od mnogih primera koje izveštač "Njujork tajmsa" s lica mesta navodi kao dokaz da se u Iraku rasplamsava građanski rat. Gotovo po principu "svaki svoga ubijte komšiju".
Likvidacije se u poslednje vreme naročito nižu u obliku krvne osvete, dodaje se u svedočanstvu njujorškog lista. Očevici tvrde da su egzekucije hicem u glavu sada češće od bombaških napada.
Po američkim medijskim evidencijama, u međuverskim obračunima je dosad ovog meseca ubijeno 1.320 Iračana – više nego u oktobru kada je bilo 1.216 poginulih – a samo u poslednjih osam dana njih 715. Satiranje je, ocenjuje reporter, brutalno kao što je bilo u svrgnutom režimu Sadama Huseina: leševi, sprženi kiselinom i polomljenih kostiju, pronalaze se u jamama i na deponijama smeća.
Sada dominantni šiiti i do obaranja Sadamovog režima vladajući suniti uzajamno se istrebljuju surovim metodama. Revolveraši često dovode otete, s povezom preko očiju, i likvidiraju ih pred prolaznicima. Nelegalne milicije dolaze na sahrane žrtava diverzija i nude ožalošćenim porodicama da se osvete – ubijanjem talaca koje su dopremili vozilima.
Povremeno se vode mali ratovi između naselja različitih krila islama. Minobacačka vatra razara obe strane.
I šiiti i suniti tvrde da se samo revanširaju za prethodno pretrpljene gubitke. Teži se likvidaciji ubica, ali ako takav nije identifikovan, osveta se usmerava prema obližnjoj verskoj zajednici, pri čemu ginu nedužni. Osveta povremeno po pravilu uzima više života nego zločin koji ju je izazvao...
Začarani krug odmazde počeo je prošlog februara, podsećaju hroničari, posle bombardovanja šiitskog hrama u Samari. Mnoga bagdadska predgrađa otad su u "otvorenom ratu". "Ne treba da se lažemo da smo svi braća, jer je ovo žestok rat", prenose se reči mladog šiitskog borca koji se predstavio samo kao Faz. "Ljudi pričaju kako jedni drugima veruju, a u suštini niko ni u koga nema poverenja", tvrdi policajac, koji u strahu od osvete nije hteo da kaže kako se zove, u bagdadskom predgrađu Narija.
Obračuni često proizlaze iz plemenskih običaja – konstatuje se. "Međusobno ubijanje šiita i sunita duboko je ukorenjeno i deo je istorije ove zemlje", ocenjuje lokalni arhitekta Hušam al Madfaj. Ali, reporter beleži da su nova krvoprolića uvela u upotrebu i nove reči: odredi smrti nazivaju se "sakaka", za sunitsku žrtvu se kao i za ovcu kaže "tali", dok se vozilo šiitske milicije označava kao "bata"...
Košmar u Iraku podriva i zvaničnu američku strategiju o stvaranju multietničkog i multiverskog društva tamo. Nasilje prodire u naselja, neutralno ponašanje nestaje, pa normalni ljudi počinju da deluju kao ekstremisti – upozorio je ovih dana i šef CIA Majkl Hejden.
Haotizacija na najvećem bojištu današnjice, koja odnosi i sve više života vojnika SAD, doprinela je porazu ovde vladajućih republikanaca na parlamentarnim izborima 7. novembra. Ta "osveta birača" povećala je pritisak na Belu kuću da hitno izmeni ratnu taktiku koja se potvrđuje kao neuspešna.
Pentagon priprema novi plan u tri varijante – saznaje "Vašington post". Prvom je predviđeno povećavanje broja vojnika na frontu, drugom se predlaže sažimanje trupa uz pojačanu obuku iračkih oružanih snaga, a u trećoj – kompletno povlačenje američkih snaga iz Iraka. Skraćeni nazivi su im "pojačati", "ostati" i "otići".
Odlazak zasad ne dolazi u obzir, prenose se stavovi iz grupe ovlašćene za strateške korekcije, koju predvode tri pukovnika – H. R. Mekmaster i Piter Mensur iz kopnene vojske i marinac Tomas Grinvud. Pozivajući se na obaveštene izvore, "Post" tvrdi da najviše izgleda ima kombinacija prve i druge varijante – "pojačati" i "ostati".
Prema tim obaveštenjima, sadašnjem sastavu od oko 140.000 vojnika "kratkoročno" bi se pridodalo još 20-30 hiljada boraca kako bi se obuzdalo rastuće "sektaško" nasilje koje ujedno i srozava autoritet i vladi u Bagdadu i supersili. "Hibridnim" planom je predviđeno da usledi "dugoročna faza", za koju se ne kaže koliko bi potrajala, kada bi se broj američkih vojnika "radikalno skresao" na možda "samo" njih 60.000.
Prilikom današnjeg dolaska u Indoneziju, posle samita Azijsko–pacifičke kooperacije u Vijetnamu, predsednik Džordž Buš je saopštio da još nije odlučio kakve će promene predložiti u taktici prema Iraku. Čeka, kaže, da čuje predloge "iz različitih izvora" u koje spada i dvopartijska studijska grupa.
Promene koje ne zavise od njega su, međutim, uveliko u toku. "Više ne možemo da pobedimo u iračkom ratu", poručio je diplomatski veteran Henri Kisindžer koji, kao i više drugih analitičara, poziva na niz dodatnih političkih i diplomatskih poteza. Sugeriše se, pri tom, da prednost treba dati učvršćivanju bezbednosti kako ne bi došlo do raspada iračke države što bi moglo da izazove i širi regionalni rat.
M. Pantelić
[objavljeno: 21.11.2006.]
