Izvor: Politika, 23.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žestoki diplomata
Ambasador Ruske Federacije u UN Vitalij Čurkin nije čovek koji će se ustezati da, ako treba, i najoštrijim tonovima iznese svoje mišljenje ili odbrani mišljenje zemlje koju zastupa. To je odlika koju poštuju svi njegovi sagovornici. Kada je, na primer, 19. marta 2007, posle žestokog verbalnog duela sa visokim predstavnikom UN za Kosovo i Metohiju Joahimom Rikerom, napustio salu u kojoj je održavana zatvorena sednica Saveta bezbednosti posvećena južnoj srpskoj pokrajini, novinari su nanjušili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << skandal. Reakciju ruskog diplomate izazvala je Rikerova otvorena podrška planu Martija Ahtisarija za rešavanje statusa najužarenije balkanske tačke.
U svet je odmah krenula vest da su Rusi demonstrativno napustili zasedanje SB, da bi se ubrzo ispostavilo da je Čurkin iz konferencijske sale izašao kada je zvaničan deo sastanka već bi okončan. Jednostavno, hteo je prvi da se obrati novinarima i objasni nesuglasice koje su podelile predstavnike najvišeg tela svetske organizacije. Treba reći da ovakav Čurkinov potez ima i izvesnu predistoriju. Naime, kada je aprila 1992. postao zamenik tadašnjeg šefa ruske diplomatije Andreja Kozirjeva, Vitalij Čurkin je prvi put u istoriji ruske diplomatije počeo da drži redovne otvorene brifinge za strane novinare.
Rođen u Moskvi 21. februara 1952, školovao se na Moskovskom institutu za spoljne poslove (1974), a doktorsku diplomu iz istorije stekao na Sovjetskoj diplomatskoj akademiji 1981. Prošao je sve stepenice diplomatske karijere, uključujući mesto direktora Informacionog odeljenja Ministarstva inostranih poslova SSSR-a, i predstavnika za štampu Ministarstva inostranih poslova Ruske Federacije, kao i posao zamenika šefa diplomatije RF od 1992. do 1994. Kao ambasador je službovao u Belgiji (1994–1998) i Kanadi (1998–2003). U periodu između 1974. i 1979. Bio je član sovjetske delegacije na pregovorima o ograničavanju strateškog naoružanja (SALT).Na mesto ambasadora Ruske Federacije u Ujedinjenim nacijama zvanično je stupio 1. maja 2006, nasledivši na ovoj dužnosti svog kolegu i velikog prijatelja Andreja Denisova. U žižu pažnje javnosti u našim krajevima dospeo je u leto 1992. kao specijalni izaslanik predsednika RF na Balkanu zadužen za pregovore između učesnika rata u Bosni i Hercegovini i zapadnih sila. Ovim poslom bio je zaokupljen sve do oktobra 1994.
Govori engleski, francuski i mongolski. Oženjen je i ima dvoje dece.
„Život diplomate uopšte nije tako blistav kako to izgleda onima koji o ovoj profesiji sude iz filmova”, požalio se jednom prilikom. „Raskošni balovi i grandiozni prijemi veoma su retki i po pravilu imaju strogo utvrđen karakter. Diplomate na ovakve događaje idu kao na posao, krajnje ozbiljno, strogo paze na to kako će se ponašati, šta će reći. Na takvim skupovima čovek ne sme da se opušta i prepusti uživanju pošto su u njega neprestano uperene desetine očiju. I, naravno, sve vreme mora strogo da vodi računa da ni na koji način ne naruši ugled ili čast zemlje koju zastupa”, navodi u svojoj biografiji.
„Prema tome, prilika za odmor i opuštanje je veoma malo i ograničene su na trenutke koji se provode sa porodicom ili najbližim saradnicima. Za diplomatu porodica nije tek 'pouzdana zaleđina' nego često i jedina iskrena moralna podrška”, objasnio je.
Vitalija Čurkina, ne bez razloga, smatraju iskusnim stručnjakom za SAD. U ruskom ministarstvu inostranih poslova i danas se prepričava kako je još u sovjetska vremena, dok je kao drugi sekretar radio u ambasadi u Vašingtonu, otišao u američki Kongres i na izvrsnom engleskom jeziku ušao u žestoku polemiku sa kongresmenima kritikujući njihov stav povodom ljudskih prava. Kako se ispostavilo, potreba da se sa neistomišljenicima polemiše otvoreno i oštro nije ga napustila ni do danas.
Slobodan Samardžija
[objavljeno: 24.02.2008.]
