Izvor: Politika, 22.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žestok duel parlamentaraca SAD i Rusije oko Kosova
Prvi javnosti otvoreni sastanak komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma i Dume Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 21. juna – U 200 godina dugoj istoriji odnosa Amerike i Rusije sada prvi put pred očima javnosti debatuju predstavnici njihovih parlamentarnih komiteta za spoljne odnose, rekao je predsednik ovdašnjeg takvog tela Tom Lantoš, otvarajući današnju sednicu koja je privukla veliku pažnju. O međusobnim vezama državnici, obično, razgovaraju u diskreciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pa je otvoreni sastanak spoljnopolitičkih eksperata zaista pružio retku priliku da se stekne neposredni, širi uvid u to kako izgleda njihovo međusobno opštenje, kako utvrđuju zajedničke interese, gde se ne slažu i da li su spremni da jedni drugima "skrešu u brk, pred svedocima".
Sastanak je počeo staloženo, prigodnim komplimentima čemu je u kratkom nastupu doprinela predsedavajuća Predstavničkom domu Nensi Pelosi da bi, kako je vreme odmicalo, poprimao sve polemičniji tok. Najžešći su bili dueli – uz ocene koje su povremeno bile toliko oprečne da je "sve praštalo" – oko Kosova.
Lantoš i njegov kolega Eliot Engel insistirali su, kao i bezbroj puta dosad, da je "nezavisnost jedino rešenje za Kosovo", koje je "jedinstven slučaj" zbog "etničkog čišćenja koje je tamo sprovodio Miloševićev režim", tako da je "NATO morao da interveniše da bi spasavao ugrožene Albance". Preostaje, po njima, samo da se primeni "Ahtisarijev plan" kojim će se "dovršiti raspadanje bivše Jugoslavije". Odbacujući ostale varijante, Engel je nezavisnost Kosova predočio i kao "neumitnost" koja će se ostvariti "ili u Savetu bezbednosti UN, ili će je jednostrano proglasiti Albanci a što će Amerikanci i Evropljani podržati"...
Ruski pristup bio je toliko suprotan da je dijalog ličio na "sudar svetova". Predsednik Duminog komiteta Konstantin Kosačev i njegovi zamenici Natalija Naročnickaja i Aleksandar Kozlovski istakli su da se "rešenje nikako ne sme ni nametati ni požurivati", da su "sada tamo Srbi ugroženi" i da bi "nezavisnost Kosova zaista bila jedinstven ali nedopustiv slučaj, jer bi se tako prvi put razbijala jedna država, Srbija, koja nije federacija". Dodali su i da će rešenje za Kosovo "svakako uticati i na ishode drugih zamrznutih konflikata".
Naročnickaja je, uz to, upozorila da "ako nastavimo da rastačemo bivšu Jugoslaviju, ko može da kaže da tako neće biti i sa ostacima SSSR-a". Odgovarajući Engelu koji je tvrdio da je "Miloševićev režim počinio i genocid nad Albancima", ona je rekla da su "sada Srbi na meti genocida". Vašingtonu je, ujedno, zamerila da na Kosovu "u srcu Evrope stvara militantnu islamsku državu sa ekstremističkim i ekspanzionističkim idejama stvaranja velike Albanije". "To je besmislica", uzvratio je Engel, u trenutku kad su na sedištima američkih kongresmena bili samo još Lantoš i on, dok je ruska strana ostala u kompletnom šestočlanom sastavu. Posmatračima se čini da stavovi njih dvojice o Kosovu odavno nisu bili tako žustro osporeni, u dijalogu sa strancima i u prisustvu šire javnosti, kao danas.
Sagovornici su se sporili i oko drugih tema. Amerikanci su zamerili Rusiji da njen privredni uspon prate restrikcije u građanskim slobodama, a uzvraćeno im je ukazivanjem da u Iraku i dalje eksplodiraju bombe. Domaćini su, takođe, isticali "prednosti" Jeljcinove, a gosti Putinove vladavine. Ponovljena su i neslaganja oko "raketnog štita". Bilo je i akcenata o zajedničkom delovanju – protiv terorizma, u sprečavanju širenja oružja za masovno uništavanje, u pregovorima da se "smire" nuklearizacije Severne Koreje i Irana, kao i u ubrzanom razvoju međusobne ekonomske saradnje.
Pošto je prekoračeno vreme predviđeno za prepodnevno, javno, zasedanje, sastanak je prekinut da bi se otišlo na ručak. Potom i na sednicu "iza zatvorenih vrata".
Današnje okupljanje predstavnika komiteta za spoljnu politiku dva parlamenta Lantoš je najavio i kao svojevrsnu pripremu za razgovore predsednika Džordža Buša i Vladimira Putina u Mejnu, 1. i 2. jula. Bude li, kako je rekao, i dva lidera, koji konce spoljne politike drže u svojim rukama, bar mestimično će zapasti u žestok dijalog, iako njihovi lični odnosi važe za bolje od onih između zemalja koje predvode.
M. Pantelić
[objavljeno: 22.06.2007.]
