Izvor: B92, 10.Dec.2008, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ženeva: Konferencija o izbeglištvu
Ženeva -- Danas u Ženevi počinje konferencija o problemu izbeglištva u svetu, s ciljem da postignu dogovor o tome kako pomoći zemljama s najdužim izbegličkim krizama.
Skup je organizovan u okviru tradicionalnog foruma "Dijalog s visokim komesarom UN", a u njegovom radu učestvuje i delegacija Srbije koju predvode potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić i komesar za izbeglice Vladimir Cucić, pošto je Srbija ove godine svrstana među šest zemalja s najdužim izbeglištvom. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Prema podacima Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR), više od šest miliona ljudi u svetu živi u izbeglištvu pet i više godina, a mnogi od njih i po nekoliko decenija i to bez ikakve perspektive za trajno rešenje svojih problema.
Većina ovih izbeglica najbolje godine života provodi u oskudinim kampovima i sirotinjskim naseljima pri čemu su izloženi mnogim opasnostima i u nemogućnosti da ostvaruju osnovna ljudska prava.
U jeku ratova na području bivše Jugoslavije, tokom devedesetih godina XX veka više od četiri miliona ljudi našlo se u izbeglištvu, ili je spas potražilo u internom raseljenju.
U Srbiji je u to vreme utočište našlo 830.000 izbeglica, od čega je polovina ili 404.000 Srba prognanih iz Hrvatske pre i tokom rata.
Nakon NATO bombardovanja 1999. godine, u druge delove zemlje je izbeglo 207.000 Srba, Roma i drugih nealbanaca, a još 20.000 je interno raseljeno na Kosovu.
Nakon okončanja oružanih sukoba 1995. godine, u BiH se vratilo 30 odsto ili 79.000 izbeglica, oko 70.000 ili manje od 20 odsto u Hrvatsku, a više od 42.000 otišlo je u treće zemlje. Srbija je zbrinula 300.000 prognanika.
Oko 200.000 je uzelo državljanstvo Srbije, čime su formalno izgubili izbeglički status, ali ogromna većina time nije rešila egzistencijalne probleme, pre svega "krov nad glavom" i zaposlenje.
Od ukupnog stanovništva, 10 odsto nije u Srbiji živelo pre 1992. godine, a u njoj još živi 97.000 registrovanih izbeglica i nešto više od 227.000 raseljenih s Kosova.
Tako je Srbija i danas prva država u Evropi i 13. u svetu po ukupnom broju izbeglih i interno raseljenih, a prva je u Evropi i po dužini izbegličke krize koja traje punih 17 godina.
Proces zatvaranje izbegličke krize na zapadnom Balkanu, koja najozbiljnije pogađa Srbiju, otežavaju u prvom redu nerešeni problemi s Hrvatskom.
Članovi srpske delegacije su juče u razgovoru s Guterešom i njegovim saradnicima izložili platformu za rešenje izbegličke krize i osam kljucnih problema u odnosima s Hrvatskom koja je naišla na njihovo puno razumevanje i podršku.
Srbija zahteva da Hrvatska otkloni sve prepreka za povratak, vrati Srbima privatnu imovinu i 42.000 oduzetih stanarskih prava, isplati zaostale penzije, prizna radni staž stečen u bivšoj Republici Srpskoj Krajini, reši 15.000 zahteva za obnovu domova i omogući učešće u raspodeli deonica i akcija u procesu privatizacije preduzeća.
Zvaničnici Srbije najavili su da će problem prava srpskih izbeglica internacionalizovati ukoliko vlasti u Zagrebu ne budu spremne da ispune sve obaveze onako kako su to učinile ostale zemlje regiona.
To se posebno odnosi na oduzeta stanarska prava koja se ne mogu svesti, prema rečima komesara za izbeglice Srbije Cucića, na program stambenog zbrinjavanja i rešavati kao humanitarno pitanje i akt milosrđa države.
