Izvor: Vesti-online.com, 18.Avg.2014, 03:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zemlja automobila, a ne ljudi

"Ptice lete, ribe plivaju, ljudi hodaju, izuzev u Severnoj Americi gde se očekuje da auto vozite stalno i svugde". Ova misao anonimnog Kanađanina zapravo sublimira stanje u Kanadi gde je, kako primećuju posetioci i turisti, njegovo veličanstvo auto potpuno uzelo primat nad sirotim ljudskim bićima.

Njegovo veličanstvo auto potpuno uzelo primat nad sirotim ljudskim bićima

 

Svi veliki gradovi u Kanadi prepuni su automobila, parkinga, autoputeva koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << bukvalno idu kroz centar grada, buke i zagađenja. Za većinu Kanađana to je sasvim normalna stvar, navikli su, a i standard dopušta da četvoročlana porodica poseduje četiri automobila, na primer. Svaki član domaćinstva po jedan, jer treba stići na posao, u školu, u kupovinu.

Pošto većina Kanađana živi u predgrađima, a kanadski gradovi su koncipirani tako da osim u užem gradskom jezgru nikuda ne možete stići bez automobila, velike i snažne mašine (enormno su popularni ogromni džipovi u kojima se uglavnom voze samo vozači) potpuno vladaju gradovima.

 

Za posetioce iz Evrope svojevrstan je šok kad se nađu na ulicama kanadskih gradova, koje ocenjuju potpuno neprijateljski orijentisanim prema pešacima i ljudskim bićima uopšte.

Nedavno je par danskih turista poslao pismo, koje je objavila najtiražnija dnevna kanadska novina "Toronto Star", u kome izražavaju svoje čuđenje i šok posle petonedeljnog boravka u Kanadi. Naime, Danci su dolazeći u Kanadu, po vlastitim rečima, bili ubeđeni da stižu u jednu od najrazvijenijih zemalja sveta koja je sretna, zdrava i čista.

 

Iako zadivljeni susretljivošću Kanađana koje nazivaju vrlo prijateljskim, divnim ljudima, ovi Danci Kanadu vide kao zemlju automobila, saobraćaja, parkirališta, debelih ljudi i lošeg kvaliteta života. Jer, što se više vozi, teže je stići kud se naumilo, gubi se puno vremena u saobraćaju, a razdaljine su ogromne. Po predgrađima, osim ogromnih lanaca brze hrane ništa drugo nema i ništa se ne dešava, ulice su puste čim padne prvi mrak, i prava je retkost sresti nekog u šetnji.

Kristifor Hjum, kolumnista "Stara" primećuje: "U Kanadi stavljamo automobile ispred ljudi po značaju i mislimo da je udobnost vozača najveće dobro kojem jedan grad treba i može da stremi." Danski turisti u svom pismu savetuju: 'Hodanje i voženje bicikla su aktivnosti koje donose zdravlje, uživanje u životu i ekonomsku dobit zajednicama. Gradovi u kojim su važniji automobili od ljudi su loši za biznis, loši za fizičko i mentalno zdravlje stanovnika, nesigurni su i razbijaju osećaj zajednice."

Ne možemo a da se ne složimo sa njihovim stavovima, jer sve izrečeno, zapravo, osećamo na svojoj koži.

Nastavak na Vesti-online.com...