Izvor: B92, 03.Jul.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zelik: Svet ušao u opasnu zonu
Njujork -- Predsednik Svetske banke Robert Zelik pozvao je lidere G8 i velike proizvođače nafte da postignu sporazum o zaustavljanju rasta cena hrane i energenata.
Zelik je istovremeno upozorio da je svet sada "ušao u opasnu zonu", objavljeno je na bančinom sajtu. Zelik je svoj poziv uputio u vidu pisma koje je adresirano na čelnike zemalja najvećih izvoznika nafte i na učesnike ovogodišnjeg samita G8, koji će se održati od 7. do 9. jula na Hokaidu.
Svetska >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << banka je već predložila da se na samitu G8 raspravlja i o predlogu koji je uputio Svetski program za hranu i Međunarodni monetarni fond o stvaranju fonda u vrednosti od deset milijardi dolara radi ukazivanja pomoći zemljama koje su najugroženije zbog rekordnog poskupljenja hrane i nafte.
"Ja tražim da G8, zajedno sa glavnim proizvođačima nafte, sada utiče na rešenje krize. To je test za globalni sistem koji bi morao da pomogne najugroženijima", ukazao je Zelik i podsetio na raniju odluku najrazvijenijih zemalja da uvećaju pomoć siromašnom svetu, uključujući i Afriku, do kraja ove decenije.
"Za 41 zemlju koja se bori s posledicama visokih cena hrane, goriva i drugih strateški važnih proizvoda, poskupljenje (sirovina) od januara 2007. godine predstavlja negativan šok koji će umanjiti njihov bruto domaći proizvod (BDP) od tri do deset odsto", naveo je u svom pismu predsednik Svetske banke.
Zelik je naveo i da problemi koji su nastali zbog drastičnog poskupljenja hrane i energenata od početka minule godine najviše pogađaju decu iz siromašnih porodica, kao i malo uhranjeno stanovništvo, smanjujući njihovu otpornost na zarazne bolesti i izazivajući često i smrt.
"Rekordne cene nafte i visok skok cena hrane pogađaju sve veći broj zemalja u kojima rastu siromaštvo i socijalna napetost", ukazao je Zelik i podsetio da se već sada beleže društveni neredi u više od 30 država zbog preskupe hrane i energenata.
Banka je, prema rečima Zelika, već osigurala za 12 najsiromašnijih zemalja pomoć u vrednosti 200 miliona dolara. Ta sredstva su samo deo Fonda u ukupnoj vrednosti od 1,2 milijarde dolara koji bi trebalo da se upotrebi za ukazivanje hitne pomoći i realizaciju razvojnih projekata u ugroženim delovima sveta.
Banka sada ima zahteve od 31 ugrožene zemlje širom sveta da im ukaže hitnu finansijsku pomoć koja se procenjuje na oko 400 miliona dolara, naveo je Zelik.
On je apelovao na darodavce pomoći, posebno iz najrazvijenijih zemalja, da pomoć ukažu hitno, jer se problem nestišice hrane i gladi mora rešavati bez odlaganja.
Šef Svetske banke je naveo da se siromašnim zemljama, posebno afričkim, mora obezbedti dovoljno kvalitetnog semene i veštačkog đubriva, posebno malim farmerima u Africi i ujedno pozvao proizvođače hrane da ukinu izvozne zabrane i razna ograničenja koja, takođe, utiču na poskupljenje osnovnih prehrambenih sirovina.
Zelik je u svom pismu zatražio od lidera G8 da razmotre dve nove mere koje bi pomogle da se svet lakše izbori s posledicama prehrambene krize.
Prva od tih mera se odnosi na obezbeđenje realizacije programa pomoći kroz Svetski program za hranu, a pomoću mehanizma UN, a druga bi obuhvatila izradu studije na osnovu koje bi se utvrdila međunarodna humanitarna strategija, kroz takozvani rezervni sistem za prehrambenu bezbednost.
Primena tih mera je u interesu siromašnih, koji su najviše pogođeni prehrambenom i energetskom krizom i koji nisu u stanju sami da se izbore s tim problemom, zaključio je Zelik.
Buš: Cene nafte i hrane prioritet za G8
Američki predsednik Džordž Buš najavio je da će visoke cene hrane i nafte biti u samom vrhu prioriteta za SAD na samitu Grupe osam najrazvijenijih zemalja sveta koji će biti održan sledeće sedmice u Japanu.
Buš je rekao da će insistirati da vodeće svetske ekonomije ulože mnoge veće napore u borbi protiv side u Africi i unapređenju globalnog zdravstvenog sistema, ali i da pronađu nove načine za smanjenje emisije štetnih gasova u atmosferu, u cilju smanjenja globalnog zagrevanja.
On je naveo da velike ekonomske sile, poput Kine i Indije, koje učestvuju u razgovorima o klimatskim promenama, takođe, treba da se više angažuju u tim oblastima.
"Ne možemo da imamo efikasan sporazum ukoliko Kina i Indija nisu njegov deo", rekao je Buš.
Samit osam najrazvijenih ekonomskih zemalja u svetu - SAD, Velike Britanije, Kanade, Nemačke, Francuske, Italije, Japana i Rusije - biće održan od 7. do 9. jula na japanskom ostrvu Hokaidu.
