Izvor: Blic, 18.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zeleno svetlo za borbu protiv mafije
Zeleno svetlo za borbu protiv mafije
BEOGRAD - Veće republika Savezne skupštine juče je usvojilo izmene Zakona o krivičnom postupku. Time su, s obzirom na to da je prekjuče zakon usvojilo i Veće građana, stvoreni uslovi da se borba protiv organizovanog kriminala digne na viši nivo, da se uvedu novi instituti poput zaštićenog svedoka, kontrolisane isporuke, svedoka-saradnika i drugo.
Usvajanjem izmena ZKP stvoreni su uslovi da se u praksi primeni Zakon >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o posebnim nadležnostima u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije, koji je letos usvojila Skupština Srbije. Tim antimafijaškim zakonom predviđeno je postojanje Posebne službe za suzbijanje organizovanog kriminala i korupcije. Ova služba će, uz specijalno tužilaštvo i sud, biti policijski deo posebnih organa za borbu protiv organizovanog kriminala. Prema predlogu zakona, Posebna služba postupa po zahtevima Specijalnog tužilaštva, a svi državni organi, uklučujući i one koji se bave poslovima unutrašnjih poslova i bezbednosti, imaju obavezu da joj omoguće upotrebu svakog tehničkog sredstva kojim raspolažu. Takođe, svi državni organi moraju da obezbede blagovremeno odazivanje svakog svog pripadnika i zaposlenog, uključujući i starešine, radi pružanja obaveštenja ili zbog saslušanja u svojstvu osumnjičenog ili svedoka. Osim toga, sve institucije moraju predati svaki pismeni ili drugi dokaz koji poseduju i saaopštiti informacije koje mogu da pomognu u rasvetljavanju krivičnih dela. Osoba od koje posebna služba traži informaciju mora odgovoriti, odnosno ne može se pozvati na obavezu čuvanja državne tajne.
Specijalni tužilac može da zatraži od nekog državnog organa da neko od radnika u tom organu bude privremeno raspoređen na rad u specijalno tužilaštvo. Rukovodilac državnog organa ne može da odbije takav zahtev i mora postupiti bez odlaganja, a privremeno upućivanje na rad u specijalno tužilaštvo može trajati najduže godinu dana. Ministar unutrašnjih poslova postavlja i razrešuje starešinu posebne policije po pribavljenom mišljenju specijalnog tužioca i uređuje rad ove službe.
Posebna policijska služba, prema predlogu zakona, izvršava i pružanje takozvanih simulovanih poslovnih usluga, sklapanja simulovanih pavnih poslova i angažuje prikrivene islednike ako se krivično delo ne može drugačije otkriti, sprečiti ili dokazati ili bi to bilo skopčano sa nesrazmernim teškoćama. Zahtev podnosi specijalni tužilac, a istražni sudija odobrava simulovane poslove i angažovanje prikrivenog islednika. Uputstvo sa pravilima o radu prikrivenog islednika donosi ministar unutrašnjih poslova. U nalogu kojim se određuju simulovani poslovi i prikriveni islednici moraju biti podaci o osobi protiv koga se ove mere sprovode, opis krivičnog dela, kao i način, obim i mesto trajanja mere.
Odluka o prikrivnom isledniku i simulovanim poslovima, prema predlogu zakona, donosi se na tri meseca i može se produžiti za isti rok ukoliko to opravdavaju okolnosti. U slučaju da se istražuje krivično delo terorizma prikriveni islednik može delovati dok postoji potreba, a on može da, po rešenju istražnog sudije, izvrši i tajno pretresanje stana. Takođe, prikriveni islednik može ući u nečiji stan ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi za ulazak policije u stan bez sudskog naloga. Prilikom ulaska u stan prikriveni islednik, po dozvoli sudije, može tajno snimati razgovore. Predstavnici policije koji sprovode mere simulovanih poslova i prikrivenog islednika moraju sačinjavati dnevne izveštaje i tehničku dokumentaciju i dostavljati ih istražnom sudiji i specijalnom tužiocu. Po završetku ovih mera, policija sačinjava poseban izveštaj u kome navodi početak i završetak mere, podatke o službenim licima, vrstu i broj tehničkih sredstava koja su primenjena, broj i identitet obuhvaćenih osoba, vrstu krivičnog dela koje je sprečeno primenom simulovanih poslova ili prikrivenog islednika i ocenu koliko su ovi postupci doprineli cilju. Takođe, policija mora da dostavi tužiocu foto, video, audio ili elektronsku dokumentaciju.
Ako šest meseci posle završetka simulovanih poslova i rada prikrivenog islednika specijalni tužilac ne pokrene postupak protiv osumnjičenih osoba svi podaci koji su na ovaj način prikupljeni moraju biti uništeni. Zakon predviđa da se osobe na koje se prikupljeni podaci odnose moraju obavestiti o tome da su protiv njih primenjivane mere simulovanih poslova i prikrivenog islednika. Međutim, prema predlogu zakona, osumnjičeni se ne mora obaveštavati ukoliko bi to ugrozilo svrhu istrage. Z. D.
