Izvor: Politika, 12.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zeleno na Empajer stejtu
Pokušaj da se pridobiju muslimani. – Kosovo i Bosna su dokaz da ne vodimo antimuslimansku politiku, tvrdi američki predsednik
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 11. oktobra – Simbol Njujorka, palata "Empajer stejt bilding", od sutra i celog vikenda biće osvetljena zeleno – bojom islama, u čast muslimanskog praznika ramazanskog Bajrama. Takav prigodni kolorni preobražaj izvodi se prvi put na ovom "tornju", koji je je opet zgrada megalopolisa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – posle rušenja "kula bliznakinja" u terorističkim atentatima, 11. septembra 2001. godine, otetim putničkim avionima.
Svetlosno presvlačenje "Empajera" deluje, iako se ne kaže, kao pokušaj da se bar donekle zacele mnoge rane u odnosima između Amerikanaca i muslimana. I to – upravo u gradu povodom čije tragedije je supersila počela "globalni rat protiv terorizma", a naročito protiv "muslimanskog ekstremizma", da bi posle njene invazije na Irak, u martu 2003, bila optužena da je povela "krstaški rat protiv islama".
Savremene vojne akcije SAD predsednik Džordž Buš često poredi s "dobijenim bitkama za slobodni svet protiv fašizma i komunizma". Pojedini analitičari takođe ističu da je u toku – "novi globalni derbi", meč između dve sada najaktivnije "internacionale" – institucionalizovanog Zapada i ustalasanog Istoka, oličenog u težnji muslimanskih frakcija da promene postojeće stanje, pre svega, na širokom prostoru od Bliskog do Dalekog istoka. Obe strane, po ovim verzijama, nastoje da ovladaju "srcem i umom" protivnika, dovodeći povremeno ostatak sveta u situaciju da se opredeljuje između te dve sukobljene nametljivosti.
Oko 80 odsto ispitanika u Egiptu, Indoneziji, Maroku i Pakistanu je izjavilo da "SAD žele da oslabe i rasparčaju islamski svet", saopštili su nedavno istraživači iz internetske filijale "Vorld pablik opinion" Univerziteta Merilend. "Dok američki lideri o tekućim sukobima govore kao o ratu protiv terorizma, muslimanski svet to doživljava kao njihov rat protiv islama", kaže jedan od organizatora ankete Stiven Kul.
Turski gnev
Ta studija sugeriše da se izjalovljavaju napori Vašingtona za "srce i um" muslimana. Nije bitno pomoglo ni osetno finansijsko i kadrovsko ojačavanje ovdašnjih redova na tom specifičnom frontu, gde akcije operativno predvodi Teksašanka Karen Hjuz, pomoćnik šefa Stejt departmenta za javnu diplomatiju.
U svojevrsnom "priručniku" za javnu diplomatiju, čiji je osnovni cilj popravljanje umanjenog ugleda SAD u svetu, posebno su obrađeni metodi za pridobijanje muslimana. U tim odeljcima se preporučuje široko polje dejstva – od slanja timova američkih muslimana na dijalog s verskim srodnicima u inostranstvu i negovanja partnerstva sa savezničkim vlastima da se aktivnije angažuju u ratu protiv terorizma, do unapređenja informativnih emisija i prikazivanja "rijaliti šoua" i "sapunica" o životu američkih porodica na Bliskom istoku i bliskoistočnih familija u SAD...
Ali, slaba vajda – proizlazi iz nedavnog istraživanja ovdašnjeg Centra Pju. Negativan stav prema Americi, precizira se, održava se u većini muslimanskih zemalja, čak i savezničkim. U Pakistanu je, tako, pozitivnu ocenu o zvaničnoj Americi dalo 15, a u Turskoj samo devet odsto ispitanika.
Taj procenat će među Turcima verovatno još opasti posle jučerašnje podrške Spoljnopolitičkog odbora Predstavničkog doma nacrtu rezolucije kojim se konstatuje da je bivše Otomansko carstvo 1915. godine počinilo genocid nad Jermenima, usmrtivši oko milion i po pripadnika tog naroda. Ankara preti da će, ako takav stav prođe u oba doma ovdašnjeg parlamenta, uskratiti svoju podršku američkom angažmanu u Iraku, pa i da će vojskom prelaziti granicu tog suseda "u poteri za kurdskim diverzantima".
Buš sa saradnicima nastoji da spreči takav razvoj događaja. Šef Pentagona Robert Gejts upozorava kongresmene da bi "prekid na vezama" s Turskom bio vrlo štetan po SAD jer preko te zemlje "za Irak ide 70 odsto tereta i trećina goriva neophodnog američkim trupama".
Nije pomoglo ni pojačano angažovanje Turske koja je u poslednje vreme izdvajala, kako ukazuje "Vašington post", 319.000 dolara mesečno da bi, posredstvom tri lobističke firme – DLA Pajper, Livingston grup i Flajšmen-Hilard – izdejstvovala odbacivanje pomenutog nacrta rezolucije.
Balkan kao retkost
Republikanskoj izvršnoj vlasti opozicioni demokrati, većinski u parlamentu, tvrde da je načinom ratovanja protiv terorizma, pogotovu u Iraku, Amerika usmerila gnev muslimana protiv sebe, suprotno proklamacijama da će ih ublažiti. Retki stepen jedinstva na tom terenu ovdašnje glavne partije postižu, reklo bi se, samo kad govore o Balkanu. I jedni i drugi tvrde da su u tom regionu ostvarili ono što nigde nisu – da Vašington uživa ne samo podršku nego i obožavanje lokalnog stanovništva.
Naše akcije na Kosovu i u Bosni su dokaz da mi ne vodimo antimuslimansku politiku, rekao je u nekoliko navrata i lično Buš. Celo Kosovo je proameričko, naglasio je državni podsekretar Nikolas Berns – visoki diplomatski funkcioner pri kabinetima i aktuelnog republikanskog i prethodnog demokratskog predsednika (Bila Klintona) – u nastupu, prošlog proleća, u Spoljnopolitičkom odboru Predstavničkog doma. Naveo je da je tamo već jedna ulica nazvana po Klintonu, a da bi uskoro neka mogla da ponese i Bušovo ime. Predsedavajući odboru demokrata Tom Lantoš osetio je potrebu da tome doda slutnju da bi slično mogao da bude počastvovan i Berns. Pojedini učesnici su potom dobacivali da i Lantoš treba da dobije "svoju" ulicu, ali "neku širu – a ne neki sokak".
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 12.10.2007.]
