Izvor: Politika, 16.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zelena karta bez provere FBI
Zbog ogromnog zastoja, boravišni i radni status moći će da se dobije i bez policijskog pročešljavanja prethodne biografije, ali će vlasnik papira biti deportovan ukoliko se naknadno ustanovi da je „sigurnosno nepodoban”
Desetine hiljada legalnih imigranata dobiće ovih dana zelenu kartu po skraćenoj proceduri, bez prethodne provere njihovog dosijea u Federalnom istražnom birou (FBI). Pečat za trajni boravak i radni status u SAD do sada je odlagan u nedogled zbog zakašnjenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u opsežnoj policijskoj proceduri. Svako ko je u Americi pre više od šest meseci podneo sve dokumente za dobijanje trajnog radnog boravka – dobiće zelenu kartu. Ukoliko FBI naknadno ustanovi neku sumnjivu pojedinost u prethodnoj biografiji, novom građaninu SAD oduzeće se tek stečena zelena karta i on će biti deportovan u svoju prethodnu domovinu.
Po statistikama vašingtonske administracije, od 320.000 trenutno prijavljenih za trajno rešenje statusa u SAD, oko 44 odsto čeka više od šest meseci da policija pročešlja njihovu prošlost. Zbog ove procedure, koja je dodatno produbljena posle terorističkog napada 11. septembra 2001, došlo je do velikog zastoja pred imigracionim šalterima.
Na udaru kritike je naročito američka federalna policija koja u svojim odajama drži 86 miliona dosijea. Elektronska provera imena obavi se u devedeset odsto slučajeva u roku od tri meseca, ali na zeleno svetlo preostala manjina od deset odsto čeka godinama, kako izveštavaju „Vašington post” i „Njujork tajms”. Upućeni u rad istražnih organa kažu da se pisani dokumenti spornih slučajeva, kod kojih kompjuter ne može da pomogne, nalaze na 265 lokacija širom zemlje.
Dok zbog skraćenog postupka aplaudiraju brojne organizacije za zaštitu prava imigranata, ne manjkaju ni podozrenja onih koji brinu za bezbednost zemlje. Među njima je Stiven Kamarota, direktor Centra za imigracione studije, koji upozorava da administracija pokušava da na jeftin način izbegne lavinu sudskih sporova u budućnosti. Hoćemo li čekati da podmetnu eksplozivnu napravu, pa da im onda oduzmemo zelenu kartu? – pita se republikanski kongresmen iz Kalifornije Brajan Bilbrej. On se, inače, zalaže za mnogo oštrije mere u imigrantskoj politici. Negoduje što se zbog lošeg rada birokratije odustaje od garancija domovinske bezbednosti. Drugi, pak, rezonuju da oni koji čekaju na zelenu kartu već godinama žive u SAD. Ništa se bezbednost zemlje neće ugroziti time što će im se dodeliti ovaj dokument koji će im znatno olakšati život. Ukoliko se ispostavi da su „sigurnosno nepodobni”, procedura za deportaciju nije, kako tvrde, uopšte komplikovana.
Druga je priča sa naturalizovanim građanima. Oni koji postaju državljani SAD, uz zakletvu da će „ako treba” braniti svoju domovinu, moraju ipak da sačekaju konačnu reč FBI. Pravo na pasoš i glasanje ne može im se oduzeti bez vrlo komplikovane i dugotrajne procedure, pa se stoga sve bezbednosne provere vrše pre svečanog čina. Makar trajale i decenijama. I pored svega, kad već dođu na dugo očekivanu ceremoniju, još jednom popunjavaju upitnik. Potpisuju da u međuvremenu, čekajući na državljanstvo, nisu postali članovi „terorističke ili komunističke organizacije”.
Dažbine za razna dokumenta povećane su u julu, kako bi se dobila dodatna milijarda i po dolara za modernizaciju kompjuterske opreme, zapošljavanje i obučavanje novih službenika i opremu čekaonica. Da bi postao državljanin SAD, danas moraš da platiš 595 dolara, dok si pre leta mogao da posle tolikih muka postaneš Amerikanac za samo 330 dolara. Zelena karta mnogo je više poskupela. Danas se za nju plaća 1.010, dok se pre jula mogla dobiti za 395 dolara. Za deset dolara su poskupeli i otisci prstiju, pa se oni danas, kao neophodni uslov za bilo kakav papir (pasoš ili zelena karta), mogu ostaviti za osamdeset dolara.
Z.Šuvaković
[objavljeno: 17/02/2008]
