Izvor: Blic, 19.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zdravlje za sve gradjane sveta
Zdravlje za sve gradjane sveta
Privilegije, korupcija, pljačka, podmetanja samo su neka obeležja većine humanitarnih organizacija koje zemljama Trećeg sveta danas pružaju pomoć. Humanitarne organizacije su veoma često poslednje utočište prevaranata. Jedan afrički izbeglica pita: 'Zašto se na svaki američki dolar pomoći mora da prikači i 20 Amerikanaca'. Zaposleni u UN su za dva dana primali više nego što su njihovi programi pomoći ugroženim obezbeđivali prosečnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kambodžancu za 27 meseci trajanja programa. To su samo neke konstatacije iz knjige 'Gospodari siromaštva' Grahama Henkoka, (IP 'Plavi krug', Beograda, IP 'Neven', Zemun; Brankova 13-15, tel: 011/633-066; 430-809; 064/13-69-514) o kojoj je kritičar New York Times Book Review napisao: 'Kada bi knjige imale ruke, ova bi svoje ispružila da zadavi funkcionere Ujedinjenih nacija dok je ovi krišom, uvijenu u braon papir, budu čitali za svojim kancelarijskim stolovima'. Iz feljtona koji sledi čitaoci Blica će moći da steknu neke predstave o tome kuda odlazi novac koji svake godine prikupe najbogatije zemlje za pomoć najsiromašnijima na planeti.
U proseku, FAO u svakom momentu ima oko 3.000 eksperata na terenu. Neki od njih čine deo velikog tima koji rade na dugoročnim projektima; drugi, koji su u većini, na kratkoročnim misijama su, sa zadatkom da, na primer, pomognu u formiranju nacionalne berze žitarica, ili da savetuju vladu o tome koja bi bila najbolja lokacija za postavljanje ribnjaka. FAO ne finansira izgradnju infrastrukture ili kupovinu opreme (osim u veoma malom procentu). Ova organizacija, međutim, upravlja Programom za podršku prilikom investiranja koji 'pomaže zemljama u razvoju da nađu strani kapital koji im je potreban da bi razvijale svoju poljoprivredu”. Povezan sa organizacijom FAO je i Svetski program za hranu (VFP), takođe sa sedištem u Rimu, koji mobiliše i doprema pomoć u hrani namenjenu za ublažavanje posledica nesreća i koji, pored toga, uspostavlja mehanizam 'hrana za rad” namenjen promovisanju ekonomskog i socijalnog razvoja u siromašnim zemljama. Sredstva u visini od oko 1,3 milijarde dolara po dvogodišnjem budžetskom periodu, dolaze od vlada zemalja članica većinom u naturi, a u istom paketu u nekim slučajevima pristiže i gotovina i/ili usluge. Kada ovaj Program pruža pomoć u hrani, za razliku od EEZ, on na sebe preuzima i troškove prevoza i osiguranja: u slučaju najsiromašnijih zemalja, Program će često platiti i polovinu lokalnih transportnih troškova. Svetska zdravstvena organizacija (VHO) sa sedištem u Ženevi, druga je važna multilateralna agencija Ujedinjenih nacija. Ona troši oko 500 miliona dolara godišnje i, kao i FAO, dobija deo sredstava iz UNDP, deo od obaveznih priloga zemalja članica, a deo putem dobrovoljnih priloga. Tvrdi da teži situaciji u kojoj će 'svi građani sveta imati zdravstveno stanje koje će im omogućiti da vode produktivan život u socijalnom i ekonomskom smislu”. Kako bi se oživotvorila parola 'Zdravlje za sve do 2000. godine” za koju se deklariše, ova organizacija je definisala četiri osnovna cilja:
– razvijanje i organizovanje radne snage i tehnologije u cilju sprečavanja i kontrole bolesti;
– iskorenjivanje glavnih tropskih bolesti;
– vakcinacija sve dece sveta protiv najznačajnijih dečijih bolesti;
– uspostavljanje takve zdravstvene infrastrukture koja će najvećem delu svetske populacije obezbediti osnovnu zdravstvenu zaštitu.
Godišnji budžet ove organizacije je, u stvari, manji od budžeta bilo kojeg od četiri regiona koje pokriva Nacionalna zdravstvena služba – NHS u Velikoj Britaniji. Ova organizacija, međutim, ne radi sama. Pored nje, na vakcinisanju dece širom Trećeg sveta i na obezbeđivanju osnovne zdravstvene zaštite radi i UNICEF (Fond UN za decu), koji na to troši oko 400 miliona dolara svake godine. UNICEF pokriva sedam većih razvojnih sektora od kojih je najvažniji 'osnovna zdravstvena zaštita”. Ostali sektori su: snabdevanje vodom, prehrana, socijalne usluge za decu, formalno i neformalno obrazovanje, planiranje i podrška u izvođenju projekata i akcije spašavanja u vanrednim situacijama. Delujući preko 87 kancelarija na terenu u 118 zemalja u razvoju, od čega su 42 u Africi, 33 u Aziji, 30 u Latinskoj Americi i 13 na Bliskom istoku i u Severnoj Africi, sedište UNICEF-a raspolućeno je između Njujorka i Ženeve. Ovaj Fond ima i značajne administrativne centre u Kopenhagenu, Sidneju i Tokiju. Sredstva pristižu uglavnom u obliku dobrovoljnih priloga zemalja članica Ujedinjenih nacija – ukupno oko 76 odsto dolazi iz ovog izvora. Razlika od 24 odsto se uglavnom pokriva prodajom božićnih čestitki. Pored toga, UNICEF prima i donacije preko nacionalnih komiteta koji su osnovani u mnogim zemljama. To je jedina agencija Ujedinjenih nacija koja prima novac i direktno od građanstva. nastaviće se
