Izvor: Politika, 27.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zdanja kao predanja
Kad neimarska dela i planovi "pričaju" o američkim lokalnim i međunarodnim usmerenjima
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, maja – Kad posetioci u središtu vašingtonske nezvanične živosti dopru do zgrade zvane "Kairo" pomisle da je ona ipak u nekoj vezi sa američkom košmarnom politikom – na Bliskom istoku. Ali – nema te veze.
Nikla je krajem 19. veka kao izraz interesovanja stvaralaca Zapada za stil Istoka. Ovih dana je priča o "Kairu" >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oživela kroz istoriju druge vrste, čije se pravne posledice protežu do današnjih dana, sputavajući američku prestonicu da se vine u visine drugih metropola.
To zdanje je, naime, bilo povod da vlasti SAD zabrane – "previsoke zgrade" u Vašingtonu. Sa svojih 50 metara "Kairo" je "zaštrčao", toliko da su zakonodavci, pre gotovo 100 godina, doneli propis, po kome nijedan građevinski objekt – koji ne manifestuje uzvišenost sistema (kao što su zgrada parlamenta i obelisk) ne može biti viši od nekih 40 metara (130 fita).
Sada se pojedini preduzimači zalažu da se svima dozvoli gradnja do visine bliže onoj koju je svojevremeno dostigao "Kairo". Tvrde da bi sa dodatnih devet metara grad mogao da zaradi dodatnih 10 milijardi poreskih dolara u narednih 20 godina.
Američke vrhovne vlasti odbacuju, međutim, takve računice. Smatraju da Vašington treba da zadrži svoj nizak stas, baš kao i veliku moć. Da ostane "replika" – Napoleona i mnogih drugih vojskovođa kojima se fizički izgled drastično razlikovao od visoko, pa i previsoko, postavljenih ciljeva.
"Beli slon"
I u neka druga zdanja "ugrađena" su strateška predanja. Prosto se nameću kao rečiti simboli vašingtonske lokalne pa i globalne politike, njenog prisustva u svetu i sveta ovde.
Pažnju javnosti upravo je privuklo privođenje kraju radova na "najvećoj i najskupljoj ambasadi na svetu" – SAD u Bagdadu. Prostire se na 42 hektara, predračun troškova gradnje je 592 miliona dolara, stambeno će opskrbiti 615 službenika, dok će u unutar njenih zidova "otpornih na eksplozije" raditi oko 1.000 ljudi. Sve to pokazuje, konstatuje AP, kako mnogo Amerika investira u Irak ali i kako se menja priroda njenog tamošnjeg angažmana.
Blok sa 21 zgradom, na obalama Tigra, pre tri godine je bio zamišljen kao "štab" za širenje demokratije po Bliskom istoku, ali je situacija takva da će diplomatama biti problem i da promole nos izvan tog utvrđenja jer se puca "na sve strane". Velika investicija bi mogla da se ispostavi kao "beli slon", promašeni poduhvat, koji donosi više nevolja nego vajde. "To je još jedan primer lošeg i skupog planiranja u američkoj strategiji u Iraku" – prebacuju demokrate, opozicione republikanskoj Beloj kući.
Istovremeno, šef države Džordž Buš brine o svojoj političkoj zaostavštini, koju bi pohranio specijalnom zdanju zvanom – predsednička biblioteka. Već je "bezecovao", javlja se, plac u predgrađu teksaskog Dalasa, u blizini Univerziteta južnih metodista, na kome je diplomirala njegova supruga Lora, po zanimanju bibliotekar.
Liderovi sledbenici se trude da skupe čak 500 miliona dolara, koji bi bili uloženi u gradnju Bušove zadužbine, tako da nadmaši sve koje su podignute u znak sećanja na njegove prethodnike – izvestio je "Njujork dejli njuz". Ovi mobilizatori smatraju, dodaje list, i da bi bilo dobro da se pomenuti univerzitet uključi u obeležavanje predsednikovog lika i dela, pa da osnuje "Bušov institut" gde bi predavači bili desničarski eksperti.
S tim se nisu složili ni profesori ni studenti. Usprotivili su se, kako beleži hroničar Dejvid Grinberg, iz raznih razloga pa i zbog okolnosti da je "Bušova administracija odbacivala standarde u gotovo svim oblastima znanja, od prava i ekonomije, do biologije i medicine". Nepartijske stručnjake zamenjivala je partijskim kadrovima, politizovala nauku...
Kad traže gde da se nastane, ovdašnji građani pomno prouče okolinu, a naročito – da li će moći dobro da se slažu sa susedima. U slučaju buduće biblioteke, međutim, pre postavljanja temeljca – u komšiluku su "iskopane ratne sekire".
Mreža konzulata
Na tlu teksaskog severoistočnog suseda, Arkanzasa, u Litlu Roku, nedavno je pak svečano otvoren – još jedan konzulat Americi susednog Meksika. "Njujork tajms" je tom događaju dao neuobičajeno veliki publicitet.
Povod za opširni prikaz nađen je u činjenici da je to već 47. konzulat Meksika na teritoriji SAD. Od ukupno 539 takvih stranih predstavništava ovde, južni sused ih, dodaje se, ima ubedljivo najviše, a slede ga Kanada sa 19, Japan sa 17 i Britanija sa 12.
Širenje svoje mreže, Meksiko objašnjava podatkom da se oko 11 miliona njegovih emigranata nalazi širom SAD. Mnogi su ovde – ilegalno.
Konzulati im, po potrebi, izdaju i neku vrstu potvrde koja nevoljnicima služi kao identifikacioni dokument. Pojedine organizacije protestuju da se tako pokušava "legalizacija ilegalaca", dok Kongres priprema nove paragrafe koji, uz ostalo, treba da regulišu položaj 12 miliona "nezvanih gostiju", među kojima je najviše Meksikanaca.
Većina ih je došla trbuhom za kruhom. Zarađuju mahom fizičkim radom, kojih se domaćini klone zbog niskih nadnica.
Sve više Meksikanaca ovih dana nalazi posao u obnovi uraganom opustošenog Nju Orleansa. Planirano je, čuje se, i da se obnovi pre pet godina tamo zatvoreni – meksički konzulat...
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 27.05.2007.]
