Izvor: Deutsche Welle, 10.Sep.2018, 13:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbunjeni u Rajhstagu
Uspon desničarskiih populista i izjednačenost dva velika etablirana bloka u Rajhstagu, doveli su do zabune u uigranom političkom sistemu Švedske. Ovo je kraj harmonije na tamošnjoj političkoj sceni.
U početku su izveštaji bili preterani – čak i u Švedskoj, a posebno u međunarodnoj štampi. Objavljivali su se rezultati senzacionalističkih anketa koje su desničarske populiste, Švedske demokrate, već smestile u vladu.
Desni tabor zaista je ostvario dobar >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << rezultat, ali sa 17 odsto osvojenih glasova birača i nisu baš dosegli nebesa – iako bi oni, opijeni pobedom želeli da sve u to uvere.
Neka se zamisle
Decenijama je u Švedskoj vladao uigrani sistem u kojem su se u savršenoj harmoniji na čelu vlada smenjivale partije levog i desnog centra. A u najnovijoj istoriji, na vrhu su najčešće bile socijaldemokrate.
Taj neformalni dogovor podrazumevao je i to da su često manjinske vlade određivale sudbinu zemlje. Druga strana bi to tolerisala, ali je i naplaćivala – određenim kompromisima u zakonodavstvu. Rezultat je bila politika zasnovana na konsenzusu, što bi se moglo nazvati i zavisnošću od harmonije, ako bi se stvar posmatrala iz negativnog ugla.
A sada, nakon što su na nedeljnim izborima ta dva bloka izjednačena, etablirane partije morale bi da se zamisle. Uspon Švedskih demokrata primorava ih da pokušaju da pronađu zajedničke tačke i možda izgrade neku novu konstelaciju političkog centra. Tu bi mogli da se ugledaju na Holandiju koja je prošle godine nakon izbora bila u sličnoj situaciji kada je desničarski populista Gerd Vilders takođe zabeležio dobar rezultat.
Potrajalo je osam meseci dok grupacija partija desnog centra nije obrazovala vladu u Hagu. Tako su, izolujući Vildersa, uspeli da minimiziraju njegov značaj u holandskoj politici. On je danas beznačajan, što pokazuje da je dugogodišnja politika isključivanja dala ploda, bez obzira na to što su se u međuvremenu pojavili novi pojedinci i grupe ekstremnih desničara.
Stokholm bi iz tog primera mogao nešto da nauči: da shvati da je moguće prekinuti uigrane političke mustre i skovati nove koalicije, koje bi možda više odgovarale želji birača nego ovo dosadašnje čvrsto držanje politike samo sopstvenog tabora.
Otvoreno o problemima
Sve etablirane partije su tokom predizborne kampanje obećavale da neće praviti nikakve koalicije sa Švedskim demokratama. Pa ipak, poslednjih sedmica neke manje stranke koketirale su s takvim idejama. Sada bi veliki partneri morali da ih upozore da takvi eksperimenti nisu dobrodošli. Kod ovakvih izbornih rezultata veoma je važno podsetiti se da 83 odsto Šveđanki i Šveđana nije glasalo za desničare.
Istovremeno, o problemima migracije u Švedskoj i greškama iz prošlosti mora se otvoreno razgovarati. Zemlji je neophodno više policije, više nastavnog kadra i drugačija integraciona politika. Tu bi takođe bilo veoma važno jasno staviti do znanja Šveđanima da, bez obzira na njihove legitimne brige, oni i dalje žive u jednoj od najbogatijih i najsigurnijih zemalja sveta.
Pažnja! Opasni su!
Jedan deo uspeha Džimija Akesona, lidera Švedskih demokrata (naslovna fotografija), bez svake sumnje leži u njegovoj umetnosti ličnog marketinga. On je kao neka mešavina uspešnog advokata i dečka koga bi svaka majka poželela za zeta. Prilično promućuran i dobro odeven, osvaja osmehom, a svoju je retoriku toliko je popravio da ga mnogi Šveđani više ne vide kao desnog radikala, odnosno kao nekakvu opasnu političku pojavu.
Akeson je uspeo da svoju partiju na površini detoksifikuje i da je predstavi tako kao da se iza krije „sasvim normalan“ politički pokret. Švedske demokrate vuku korene iz neonacističke scene. Oni dolaze iz mračnog nacističkog podzemlja koje još od osamdesetih godina prošlog veka egzistira na rubovima švedske politike. Akeson doduše danas poriče da je njegova ideologija rasistička i neprijateljska prema islamu, ali postoji dovoljno njegovih citata – i iz novije prošlosti – koji potvrđuju upravo suprotno.
Švedsku je kasnije u odnosu na druge evropske zemlje zahvatila nova nacionalistička politika – politika identiteta, politika neprijateljska prema strancima i prema EU, slično kao što je to slučaj u Mađarskoj, Poljskoj, Italiji, ali i u Nemačkoj. Zahtevi su slični onim Trampovim (America first!) – Švedska na prvom mestu! Zbog toga je ta stranka u potpunoj suprotnosti sa političkom kulturom zemlje koja teži harmoniji i ravnoteži.
Sporenja u švedskom Rajhstagu će dakle biti i žešća i bezobzirnija. Etablirane partije moraće da napuste svoje zone komfora i da se suoče strahovima i brigama svojih građana. A ako ne promene način razmišljanja i politički stil, moglo bi da dođe do daljeg, nezaustavljivog uspona desničarskih radikala.
Pošaljite Facebook Twitter google+ Whatsapp Tumblr Newsvine Digg
Trajni link https://p.dw.com/p/34UmY
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
.jpg)
