Izvor: Politika, 07.Sep.2015, 00:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbunjena i podeljena Evropa
Dok papa poziva evropske katolike da otvore vrata izbeglicama, a u Minhenu vozove iz Austrije dočekuju aplauzima, u Dortmundu je policija razbila demonstrante protiv došljaka a poljski hejteri predlažu da Sirijce „smeste u Aušvic”…
Poglavar Rimokatoličke crkve papa Franja pozvao je juče na tradicionalnoj nedeljnoj propovedi na Trgu Svetog Petra svaku katoličku župu da otvori vrata izbeglicama i prihvati po jednu izbegličku porodicu. Rekao je i da će Vatikan prihvatiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dve porodice izbeglica. Papin poziv dočekan je aplauzom okupljenih.
Papa je, kako prenose agencije, pozvao svaku župu, svaku versku zajednicu, svaki manastir i crkvu u celoj Evropi da to učini, objašnjavajući da bi to bio konkretan gest za pripremu obeležavanja Svete godine milosrđa, hrišćanskog jubileja koji počinje od 8. decembra.
Ali, bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi nije tako milostiv kao papa.
Izjavio je da bi trebalo da se otvore prihvatni centri za izbeglice u severnom delu Afrike, Srbiji ili u Bugarskoj, gde bi azil izbeglicama bio odobren ili ne, pre nego što uđu u šengensku zonu, jer te dve zemlje nisu u šengenskom prostoru Prema njegovim rečima, status političke izbeglice bi trebalo da se dobije pre puta preko Sredozemnog mora.
Sarkozi je rekao da bi se na taj način izbegao tako veliki priliv migranata i tragedije na Sredozemnom moru. Šta o Sarkozijevom predlogu misle „prozvane” države, još nije poznato, ali može da se pretpostavi.
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini izjavila je posle zasedanja šefova diplomatije zemalja EU i balkanskih država u Luksemburgu da je dogovoreno strategija rada istovremeno na pet koloseka da bi se izbeglička kriza u Evropi rešila. Reč je o jačanju kontrole spoljnih granica EU, razbijanju kriminalnih mreža koje prebacuju izbeglice u Evropu, jačanju saradnje sa zemljama sa zapadnog Balkana i Turskom, ali i dugoročan rad na uspostavljanju mira na Bliskom istoku i finansijskoj pomoći afričkim privredama.
Kada je reč o zemljama zapadnog Balkana i Turskoj, preko kojih izbeglice putuju prema EU, visoka predstavnica je kazala da „balkanske zemlje zbog istorije, a Turska zbog geografije, vrlo dobro razumeju prirodu problema i dodala da sve evropske zemlje, bez obzira na to da li su članice EU imaju moralnu i zakonsku obavezu da pomognu”.
„Imali smo teške razgovore o centrima za prijem izbeglica van teritorije EU”, rekla je ona, dodajući da je veoma važno da se izbegne destabilizacija zemalja u kojima oni budu osnovani.
Dok političari utvrđuju buduću strategiju, austrijska železnica prevezla je više od 13.000 izbeglica od petka uveče, kada je Austrija otvorila svoju granicu, u dogovoru s Nemačkom, posle haosa nastalog u Mađarskoj. Velika većina, kako je rečeno, nastavila je ili želi da nastavi putovanje ka Nemačkoj, a samo veoma mali broj odlučio se da podnese zahtev za dobijanje azila u Austriji.
I dok vozovi s izbeglicama jure ka Nemačkoj, austrijski kancelar Verner Fajman kritikovao je mađarskog kolegu Viktora Orbana zbog njegovog stava u vezi s izbegličkom krizom:
„On zasigurno ne spada u one u Evropi koji se trude da pronađu zajedničko rešenje, već rado izigrava snažnog čoveka. Međutim, od snažnog čoveka sada bi trebalo očekivati evropsko rešenje”, kazao je Fajman u intervjuu za austrijski dnevnik „Oberesterajhiše nahrihten”, naglasivši da je Orban njemu i Merkelovoj davao netačne podatke, smanjivao broj mogućih azilanata, a istovremeno podizao ogradu uprkos protivljenju EU.
Fajman je istakao da će Austrija izvršiti pritisak i na Slovačku i Češku, jer su se te dve zemlje u izbegličkoj krizi pokazale kao nerazumni susedi, koji odbijaju fer raspodelu izbeglica u EU.
Ni prozvana strana nije ostala dužna. Portparol mađarske Vlade Zoltan Kovač, u intervjuu bečkom dnevniku „Prese”, oštro je odgovorio na račun kancelara Vernera Fajmana, prenevši da je mađarski premijer Viktor Orban, kada su izbeglice krenule pešice auto-putem do Austrije, pokušavao da se telefonom čuje sa šefom austrijske vlade, ali da to nije mogao satima.
„Fajman satima nije bio dostupan mađarskom premijeru. Oni su razgovarali tek oko ponoći, nakon šest sati, a nakon toga je Fajman svoj stav izneo na Fejsbuku. Čemu to. To je vrlo neljubazno”, istakao je Kovač.
Kovač je kritikovao je Austriju i Nemačku zbog dvostrukih standarda i pozvao ih da pomognu u izgradnji zida na spoljnoj granici EU. Rekao da izbeglice i dalje dolaze u EU zato što zid koji gradi Mađarska još nije gotov.
„Austrija i Nemačka bi trebalo da nam pomognu da završimo zid, umesto da nas stalno kritikuju. Zid ne štiti samo nas, već i vas, Austriju i Nemačku”, poručio je Kovač.
On je podsetio da pravila predviđaju da svi moraju dati otisak prstiju, ali da je medijska histerija dovela do toga da ilegalni migranti to ne žele, i da ne slušaju mađarske vlasti.
Kovač je naveo da Austrijanci puštaju 4.500 osoba u zemlju bez identifikacije. „Video sam to na granici. Ni ne znate koga ste pustili u zemlju. Nikoga niste pitali za dokumenta. Uz to imali smo 20 kilometara dugu kolonu na granici, i evropski građani su čekali četiri sata u svojim automobilima. Vreme je da Austrija i Nemačka razmisle o svojoj nedoslednosti”, poručio je Kovač.
Kovač je ukazao da je od 150.000 ljudi, koji su ušli u Mađarsku preko zelene granice, većina podnela zahtev za dobijanje azila, ali da su onda nastavili put ka Austriji i Nemačkoj.
On je istakao da Mađarska pokušava da se snađe s nesposobnim sistemom EU, s nekonzistentnim pravnim sistemom EU i dvosmislenim porukama koje šalju Austrija i Nemačka.
A u Minhen je stiglo u protekla dva dana više hiljada ljudi, prema dogovoru Nemačke, Austrije i Mađarske, a neki vozovi su dočekani aplauzima okupljenih građana. Raspoređuju se u prihvatne centre i naglašavaju da savezna vlada u Berlinu mora da se pripremi jer računa sa oko 800.000 izbeglica ove godine, a već je pedantno izračunato da je za ovaj prvi nalet potrošeno 10 milijardi evra. List „Bild” piše da je planirano pooštrenje uslova za sticanje azila, ukidanje takozvanog „džeparca” od 143 evra mesečno i skraćenje roka za deportaciju na jednu sedmicu, uz petogodišnju zabranu ulaska, što se odnosi, pre svega, na građane Srbije i drugih balkanskih zemalja sigurnog porekla. Merkelova predviđa i da se izbeglicama, koji dobiju status azilanta, omogući učenje jezika i pristup obrazovnom sistemu, sa ciljem da se oni brzo osposobe za tržište rada, prenosi ovaj list, a mediji ukazuju da je nemačkoj privredi potrebno u ovom momentu oko 140.000 inženjera i ostalih stručnjaka, a da bi do 2040. godine zemlji moglo da nedostaje oko 3,9 miliona radnika.
Dok u Minhenu aplaudiraju pridošlicama, u Dortmundu gde se juče očekivalo dolazak 1.400 izbeglica iz Mađarske, desničari su tokom pretprošle noći demonstrirali, a policija je upotrebila „biber-sprej” kako bi okončala okupljanje i izbegla sukobe.
Da otpora i te kako u Evropi ima prema pridošlicama pokazuje i primer iz Poljske. Glavni poljski tužilac Andžej Seremet naredio je krivičnu istragu protiv poljskih hejtera koji pozivaju da se izbeglice iz Sirije pošalju u nekadašnji nacistički logor smrti Aušvic koji su Nemci podigli na jugu okupirane Poljske, jer bi to za izbeglice koje stižu u Evropu, kako stoji u tim komentarima, bio „najbolji pansion”.
