Izvor: Politika, 13.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbrka u Briselu, neizvesnost u Prištini
Komisiju EU i pojedine šefove diplomatija potpuno iznenadilo izuzetno čvrsto držanje Vojislava Koštunice, piše bečki „Standard”
Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 13. februara – Misija Evropske unije na Kosovu i Metohiji „neće dozvoliti rad paralelnih institucija, konkretno u severnom delu Kosovske Mitrovice”, i neće tolerisati pojavu „novih granica”, tvrde diplomatski izvori u Briselu i dodaju da će policajci >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz misije „odlučno reagovati u slučaju bilo kakvog nasilja”, i to u koordinaciji sa Unmikom i Kforom.
Operativni plan misije Euleks i odluka o njenom slanju u južnu pokrajinu Srbije biće verifikovani pre ministarskog sastanka u ponedeljak 18. februara, potvrdili su ovi visoki zvaničnici EU napomenuvši da „neće biti nikakve teritorijalne podele i paralelnog sistema vlasti na Kosovu”.
Prema istim izvorima, razmeštanje misije EU biće obavljeno u narednih 120 dana u pet faza, a u tom periodu će u okviru pravosudnog i policijskog dela misije (ESDP) biti razmešteno oko 2.000 ljudi iz zemalja EU, kao i iz Švajcarske, Norveške, Hrvatske, SAD i Turske. Njihov šef biće francuski general i bivši komandant Kfora Iv de Kermabon, koji će u okviru svoje komande angažovati i oko 1.000 pripadnika lokalne Kosovske policijske službe (KPS). Na čelu međunarodne civilne misije, koja bi trebalo da broji nešto manje od 100 službenika, u ulozi specijalnog predstavnika EU naći će se holandski diplomata Piter Fejt.
Zvaničnici u Briselu su ponovili da će osnovna uloga misije EU biti pomoć u uspostavljanju „multietničkog i demokratskog društva koje će posebno voditi računa o pravima manjina i zaštiti srpskog kulturnog i verskog nasleđa”, za šta su, kako ističu, dobili čvrste garancije i od Hašima Tačija, kosovskog premijera. Cilj misije je, prema njihovim rečima, uspostavljanje vladavine zakona, približavanje Kosova Evropskoj uniji i sistemu vrednosti koji u njoj važi. Oni istovremeno ističu da nezavisnost Kosova neće biti stvarna, jer kosovski političari još nemaju kapacitet da sami uspostave demokratske institucije i valjan pravni sistem. Zbog toga će nezavisnost biti koordinisana i postepena, koja u prvoj fazi predviđa prenošenje nadležnosti sa Unmika na kosovske institucije, pri čemu bi misija EU odigrala samo ulogu asistenta u tom transferu i „pomogla da se stane na put korupciji i organizovanom kriminalu”.
Govoreći o ulozi Srbije, oni ističu da od zvaničnog Beograda očekuju kooperativnost i otvorene linije za dijalog, posebno napominjući da su Srbiji i dalje širom otvorena vrata integracija u EU. Na pitanje da li to znači da će Beograd moći da računa na članstvo u EU, iako istovremeno ne priznaje jednostrano proklamovanu nezavisnost svoje južne pokrajine, odgovaraju da su to dva odvojena procesa.
Ipak, bečki „Standard” piše da je nekoliko zemalja Evropske unije upozorilo rukovodstvo kosovskih Albanaca da će odložiti priznavanje kosovske državnosti ukoliko prištinski parlament već u nedelju proglasi nezavisnost.
Pozivajući se na visoke diplomatske izvore u Briselu, taj dnevnik još navodi da je „sve manje jasno kako će izgledati dalja procedura u Prištini narednih dana” i da se „u Komisiji EU i u Savetu ministara trenutno nagađa o tome koje su prave namere kosovskog vođstva”. „Diplomate pretežno računaju da će u nedelju u Prištini biti usvojena deklaracija o namerama u vezi sa predstojećom nezavisnošću, ali se mogućim smatra da iznenada bude usvojena i sama deklaracija o nezavisnosti”, piše „Standard”.
Citira se neimenovani „visoki diplomata” iz Brisela koji je ocenio da „vlada potpuni haos” i da je i Komisiju EU i pojedine šefove diplomatija „potpuno iznenadilo izuzetno čvrsto držanje (premijera Srbije) Vojislava Koštunice”.
Isti izvor je naveo, kako prenosi „Standard”, i da „kratkoročno na dnevni red stavljeno potpisivanje političkog sporazuma, koje je Srbija odbacila kao manevar za skretanje pažnje, pokazuje koliko je pogrešno EU procenila situaciju”. „Sada je rukovodstvo u Prištini pod pritiskom iz Beograda sve nervoznije i prilično nepredvidivo”, prenosi „Standard” ocenu briselskog diplomate.
Navodi se da je, „kako se saznaje, nekoliko država, poput Nemačke, Holandije i Španije, vođstvu u Prištini saopštilo da će odložiti priznavanje ukoliko se deklaracija o nezavisnosti usvoji već u nedelju”, jer zemlje EU „žele da prvo sačekaju da se stanje u Srbiji smiri”.
Vladimir Jokanović
[objavljeno: 14/02/2008]
