Izvor: Politika, 11.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbogom "masnom i slasnom"
U Britaniji je upravo počela primena vladinih smernica o zdravoj ishrani u školama, zasnovana na kampanji Džejmija Olivera
Tragom vesti
Najomiljeniji mladi kuvar na svetu, 31-godišnji Britanac Džejmi Oliver, koji se proslavio televizijskim serijalom "Oliverov tvist", a kasnije i knjigom "Goli kuvar" (usledile su i druge) učinio je revolucionarnu stvar za decu u svojoj zemlji. Poveo je kampanju "Hrani me bolje", kojom je uspeo da uveri prvo školske vlasti, đake i roditelje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a zatim i britansku vladu, da bi obroci u školama trebalo da budu kvalitetniji, zdraviji i ukusniji od onih koji se inače prave. Umesto suvih sendviča sa salamom, slanih grickalica, masnih prženih krompirića, pljeskavica i druge "brze hrane", koja je najbrža prečica ka gojaznosti i bolesti, britanski školarci bi trebalo da jedu sveže voće, povrće, ribu, mlečne proizvode... Po Džejmijevim receptima, oni mogu biti, za iste pare, jednako ukusni.
U Britaniji je, dakle, upravo počela primena novih vladinih smernica o zdravijim školskim obrocima. Kako prenosi agencija Rojters, deca će ubuduće dobijati najmanje dve porcije voća i povrća dnevno, a riba bogata korisnim "omega 3" masnim kiselinama moraće da se nađe na školskim jelovnicima bar jednom u tri nedelje. Slatkiši i slanici će nestati iz školskih trpezarija, a kečap i majonez će biti u ponudi samo u kesicama, a ne i u bocama.
Zdravija hrana – bolje ocene
Britanski sekretar za obrazovanje Alan Džonson očekuje mnogo od ovih promena, i podseća da deca koja se zdravije hrane, kako je i naučno dokazano, pokazuju i bolje rezultate u školi. Pored toga što su izbacili sve "masno i slasno" iz obedovaonica, britanske obrazovne vlasti nameravaju da od 2008. učenike počnu da upućuju u tajne kuvarskih veština: iako većina britanskih škola već ima predmete iz oblasti tehnologije hrane, deca ne uče da kuvaju.
Kad je, marta prošle godine, Džejmi Oliver počeo kampanju (koja je završena peticijom sa 271.677 potpisa, upućenom u Dauning strit 10, i rezultirala ličnim obećanjem premijera Tonija Blera da će uticati na poboljšanje ishrane u školama), on je objavio i svoj "manifest" u pet tačaka. Prvo, zdrava hrana u školama ne treba da bude dopuna uobičajenoj ishrani, već kompletan obrok koji zadovoljava trećinu svih neophodnih nutritivnih vrednosti kod deteta. Drugo, "brzoj (džank) hrani" nema mesta u školama, o čemu treba da brine i inspekcija. Treće, obroke u školama treba da pripremaju dobro obučene, profesionalne kuvarice. Četvrto, deci treba objasniti kako se uzgajaju, dobijaju i pripremaju prehrambeni proizvodi, koje su namirnice dobre, a koje štetne i zašto. Hrana ne dolazi iz paketa, već sa njiva, iz povrtnjaka i voćnjaka.
Najzad, treba obezbediti dovoljno sredstava za finansiranje programa bolje hrane, obuku kuvara (ali i nastavnog osoblja) u školama i modernizaciju školskih kuhinja.
Čovek koji je milione TV gledalaca u svetu naučio kako da se hrane zdravo, jeftino i ukusno i da uživaju u pripremanju obroka za sebe, svoje ukućane i prijatelje, zabeležio je još jedan poen u svojoj profesionalnoj, ali i društvenoj karijeri. Pored toga što se izborio za kvalitetniju ishranu u školama, svojevremeno je pokrenuo i program kojim je određen broj maloletnih prestupnika sklonio sa ulice, obučio za kuvare, i zaposlio u svojim restoranima u Londonu.
Kako odustati od "koka-kole"
Mada su po programu "bolje ishrane u školama" zasad jedinstveni, Britanci inače rat protiv prekomerne, nezdrave debljine vode zajedno sa Amerikancima. A njihovi prekookeanski saveznici su, kako je upravo obnarodovao Beri Popkin, direktor Interdisciplinarnog centra za gojaznost pri američkom Univerzitetu Severne Karoline, utvrdili da nisu grickalice, čipsovi i druga "brza hrana" ono što goji Amerikance – već raznovrsni bezalkoholni napici puni šećera.
Na 10. Međunarodnom kongresu o gojaznosti, održanom u Sidneju, on je naveo da je 1965. prosečan Amerikanac kroz ove napitke unosio 234 kalorije dnevno, a 2002. godine čak 451 kaloriju. Popkin zato predlaže, kako prenose agencije, da vlade počnu dodatno da oporezuju bezalkoholna pića, kao što to čine s cigaretama i alkoholnim pićima, jer jedini način da ih se rešimo jeste – da im znatno povećamo cenu. "Ako biste udvostručili cenu 'koka-kole', ljudi bi počeli da piju mineralnu vodu, mleko, voćne sokove", poručuje Popkin.
Aleksandra Mijalković
[objavljeno: 11.09.2006.]
