Izvor: Press, 01.Sep.2010, 06:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Završen rat za iračku naftu
Borbene operacije američke vojske u Iraku juče su zvanično okončane, a analitičari podsećaju da je pravi razlog sedmogodišnje okupacije te zemlje bila borba za bogata naftna polja
Poslednja američka borbena jedinica povukla se juče iz Iraka posle sedam godina okupacije. To su pojedini mediji iskoristili kao povod da podsete na pravi razlog početka američke invazije na Irak, a to je, prema mnogim ocenama, bila borba za naftu. Analitičari >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << kao potvrdu navode to što su neke od najmoćnijijih naftnih kompanija dobile koncesije na bogatim naftnim poljima, poput „Šela" i „Britiš petroleuma".
Naime, Irak leži na na rezervama nafte koje se procenjuju na oko 115 milijardi barela i po tome je četvrta zemlja u svetu, posle Rusije, Saudijske Arabije i SAD. Rezerve prirodnog gasa se procenjuju na najmanje 2,36 milijardi kubnih metara. Analitičari podsećaju da je objavljivanjem tog podatka, milionima ljudi širom sveta 2003. postalo jasno da su tvrdnje administracije bivšeg predsednika SAD Džordža Buša i njegovih međunarodnih saveznika, u vezi sa iračkim oružjem za masovno uništenje i povezanošću sa terorizmom, samo otrcane laži plasirane da bi se opljačkalo naftno bogatstvo te zemlje.
Korporacije bezbedne
Pojedini mediji ističu da se rat vodio u vreme opadanja američke globalne moći i rastućih tenzija unutar same zemlje. Američka kapitalistička elita veruje da će vojna dominacija nad Persijskim zalivom obezbediti pristup unosnim resursima i poslužiti kao moćna poluga protiv njihovih vodećih evropskih i azijskih rivala, koji su zavisni od te regije zbog snabdevanja naftom. Vojna agitacija, koja je pratila rat, iskorišćena je da odvrati pažnju javnosti od ekonomske nejednakosti i problema koji razaraju američko društvo.
Bilo je potrebno sedam godina pokolja, mnogo više nego što je iko od proratnih analitičara pretpostavljao, da se stvore uslovi u kojima bi se velike korporacije osećale dovoljno bezbedno da počnu sa bitnim ulaganjima u iračku naftnu industriju.
Tako su na dve aukcije za dodelu koncesija na naftnim poljima Iraka, koje su nacionalizovane još 1972, najpoznatije svetske kompanije podelile kolač. Pravo na eksploataciju nafte imaju britansko-holandski „Rojal Dač Šel", „Ekson mobajl", „Britiš petroleum", francuski „Total", kineski CNPC, kao i ruski „Lukoil".
S druge strane, zemlja je sada ekonomski uništena. Stopa nezaposlenosti se kreće od 30 do 50 odsto. Najmanje sedam miliona ljudi preživljava sa manje od dva dolara na dan, a neuhranjenost i razne bolesti su u stalnom porastu. Iračka vlada premijera Nurija al Malikija, kojom dominiraju šiitski fundamentalisti, predsedava nad tom mukom svoga naroda u zamenu za američku podršku. Sada ima vojsku i policijski aparat, koji su opremile SAD, a koji broji više od 630.000 naoružanih ljudi.
Ostaje još 50.000 vojnika
Ocenjeno je da američke snage nisu više potrebne u izvođenju operacija na prvim borbenim linijama protiv onoga što je ostalo od antiokupacionih snaga.
U Iraku će, ipak, ostati oko 50.000 američkih vojnika što je manje od gotovo 170.000 na vrhuncu misije 2007. Američkim vojnicima više neće biti dopušteno da idu u borbene misije osim ako iračke snage ne budu zatražile njihovu pratnju. Oni će od danas biti zaduženi samo za savetovanje i obučavanje iračke vojske, a ostaće u Iraku do kraja 2011.
