Izvor: Deutsche Welle, 04.Sep.2014, 09:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zastoj u reformama koči svetsku privredu
Kakve su pretpostavke za rast produktivnosti i blagostanja u svetu? To je pitanje koje jednom godišnje analizira Svetski ekonomski forum u Ženevi.
Zastoj u reformama i razlike u stepenu razvijenosti najveće su prepreke trajnom globalnom rastu privrede – to je zaključak izveštaja pod nazivom Globalna konkurentnost 2014-2015, a koji objavljuje Svetski ekonomski forum.
Kao centralne teme u izveštaju navode se obrazovanje, odnosno podrška razvoju mladih, te inovacije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << Da bi se poboljšalo delovanje na tom planu, pojedine zemlje morale bi efikasnije da uvežu rad državnih i privatnih institucija. Samo na taj način može se ostvariti trajan i sveobuhvatan privredni razvoj.
„Izvještaj se objavljuje u trenutku kada se svetska privreda tek oporavlja od duge krize“, naglašava Karolin Galvan iz Svetskog ekonomskog foruma (WEF). Privredni razvoj zemalja koje su na pragu industrijalizacije i dalje se procenjuje kao pozitivan, a prognoze za razvijene industrijske zemlje po prvi put su bolje nego u proteklom periodu. „Izveštaj istražuje faktore koji utiču na dugoročni razvoj privrede“, navodi Galvan.
Top lista deset najkonkurentnijih zemalja sveta
Srbija najlošije plasirana u regionu
Na taj način kreira se rang-lista konkurentnosti pojedinih zemalja (Global Competitiveness Index – GCI). Ona je prvi put objavljena još 2004. godine. Broj poena na toj listi dobija se na osnovu prikupljanja podataka iz dvanaest kategorija. Među tim kategorijama su infrastruktura, zdravstvo i obrazovanje, efikasno tržište rada i tehnološka razvijenost.
Prema podacima sa te liste, SAD su po drugi put zaredom poboljšale svoju poziciju. Zahvaljujući uslovima za razvoj privrede koje stvaraju institucije i zahvaljujući inovacijama, SAD su sa petog skočile na treće mesto. Šesti put zaredom Švajcarska je na vrhu, Singapur na drugom mestu, Finska je četvrta, a Nemačka peta.
Švajcarska i dalje na vrhu lestvice
Od ukupno analiziranih 148 zemalja sveta, Srbija se nalazi na 101. mestu i najlošije je plasirana od svih zemalja u regionu: Slovenija je na 62, Crna Gora na 67, Makedonija na 73, Hrvatska na 75, a Bosna i Hercegovina na 87 mestu. Stručnjaci Svetskog ekonomskog foruma smatraju da su tri najveće prepreke razvoju privrede i konkurentnosti Srbije neefikasna uprava i birokratija, loše mogućnosti finansiranja i korupcija.
Države koje su na čelu liste imaju nešto zajedničko: one podržavaju talentovane stručnjake, a investicije u razvoj i inovacije su jedan od prioriteta ekonomske politike. To se omogućava tako što postoji odlična veza između javnog i privatnog sektora.
Odlučujuća je spremnost za sprovođenje reformi
Niz evropskih zemalja koje je posebno teško pogodila kriza, poput Španije (35. na listi), Portugalije (36) ili Grčke (81), u proteklom periodu su postigle vidan napredak u sprovođenjima mera za podsticanje svojih tržišta i poboljšanje produkcije.
Istovremeno, države poput Francuske (23) i Italije (49), čija konkurentnost je sve manja, još uvek se nisu u punoj meri uključile u proces reformi. Osim od ranije postojećih razlika između konkurentnog severa i manje konkurentnih juga i istoka Evrope, sada se javlja i nova podela: na zemlje koje sprovode reforme i one koje to ne čine.
Zemlje u ubrzanom razvoju smanjile zaostatak
Svetski ekonomski forum jednom godišnje organizuje i čuveni forum u Davosu
Neke od država koje su ranije važile za one koje se nalaze u ubrzanom razvoju, posustale su na putu povećanja konkurentnosti i stoga pale na spomenutoj lestvici. U tu grupu se ubrajaju Saudijska Arabija (24), Turska (45), Južnoafrička Republika (56), Brazil (57), Meksiko (61), Indija (71) ili Nigerija (127). Za razliku od njih Kina je poboljšala svoju poziciju za jedno mesto i na poziciji broj 28 najbolje je plasirana država takozvane grupe BRIKS.
„U poslednje vreme izbrisana je razlika koja je postojala između industrijskih zemalja i onih koje su na putu da to postanu“, ukazuje Havijer Sala-i-Martin sa univerziteta Kolumbija. Umesto toga, ukazuje se nova podela – postoje države u obe te kategorije koje beleže sporiji, a postoje one koje imaju brži privredni rast. „Odlučujući faktor koji utiče na tu novu podelu, koji u stvari omogućava brži privredni rast, jeste povećanje konkurentnosti kroz spremnost za strukturalne reforme“, navodi ekonomista Sala-i-Martin. Taj zaključak važi za sve regione i sve države sveta.
