Izvor: Deutsche Welle, 22.Jan.2016, 14:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zastoj na Balkanskoj ruti
Najava da će Austrija da zatvori granice, može da izazove domino efekat na tzv. Balkanskoj ruti. Ipak, to ne sprečava ljude da prelaze i preko snegom i ledom okovanih planina kako bi spas pronašli na zapadu Evrope.
Noje cirher cajtung: „Zbog toga što je Austrija najavila pooštravanje režima graničnih kontrola, na tzv. Balkanskoj ruti, između Grčke i Slovenije, preti da dođe do zastoja. Kako bi doskočile austrijskoj politici, Slovenija, Hrvatska i Srbija najavile >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << su da će, onog trenutka kada austrijska odluka stupi na snagu, učiniti isto.
Od srede se propuštaju samo oni koji žele da podnesu zahtev za azil u Nemačkoj ili Austriji. Međutim, teško da se na taj način smanjuje broj izbeglica, iako su se ova prava brzinom svetlosti proširila među pogođenima.
Makedonija je u sredu privremeno zatvorila granicu prema Grčkoj. To je učinjeno zbog toga što su Slovenija i Hrvatska imale problema sa smeštajem i transportom izbjeglica. Prethodnih dana, makedonsku granicu prešlo je između 1.500 i 2.300 izbeglica. Nakon što je ta zemlja zatvorila granicu, 700 njih ostalo je na ničijoj zemlji.
U međuvremenu je prelaz ponovo otvoren. Prema izveštajima UNHCR-a, na severu te zemlje, na granicu ka Srbiji dnevno stiže i do 2.000 ljudi – i to uglavnom Sirijci, ali i Avganistanci i Iračani.
Niske temperature, koje tokom vedrih noći padaju i do minus deset stepeni, dodatno iscrpljuju ljude. Broj onih sa bolestima respiratornog trakta je u porastu, a skoro svaki izbeglica koji iz Bugarske u Srbiju dolazi preko snegom pokrivene Stare planine, ima promrzline. Posebnu brigu zadaju deca kojih je među izbeglicama više od jedne trećine. Humanitarne organizacije javljaju da mnoga imaju temperaturu i proliv.
Selekcija koja se vrši na makedonskoj granici – da samo Sirijci, Avganistanci i Iračani mogu da prođu dalje – dovela je do toga da Pakistanci, Iranci i Marokanci u Grčkoj dođu do lažnih papira. U saopštenju makedonskog ministarstva unutrašnjih poslova se navodi da oni dnevno beleže i do 280 takvih slučajeva“, piše Noje cirher cajtung.
Nakon Švedske, sada je i Austrija ograničila broj izbeglica koje će da primi. Ako se i Nemačka odluči na takav korak, to bi moglo da dovede do katastrofe na tzv. balkanskoj ruti, smatra Bernd Rigert. (21.01.2016)
Zemlje na Balkanskoj ruti podnose ogroman teret
Di velt: „Ako Nemačka i Austrija zatvore granice, onda bi to morale da učine i Slovenija, Hrvatska, Srbija i Makedonija. U suprotnom će te male balkanske zemlje, sve manje od Austrije, u roku od nekoliko dana biti preopterećene. Slovenija i Makedonija imaju po dva, Hrvatska četiri, a Srbija sedam miliona stanovnika.
Prvi svojevrsni domino-efekat dogodio se u novembru prošle godine. Hrvatska, Srbija i Makedonija su tako, na glasine da će Slovenija ubuduće da pušta samo Sirijce, Avganistance i Iračane, učinile isto. Sa samo jednim danom zakašnjenja, balkanske države su početkom januara sledile nemačku odluku, da nijednu izbeglicu koja pokušava da se domogne zapadne ili severne Evrope ne puštaju u zemlju.
Sve zemlje duž Balkanske rute podnose ogroman teret. Makedoniji je hitno potrebna pomoć da zaštiti svoje granice. Interpretatori u Beogradu i Zagrebu su to na brzinu protumačili kao 'plan' Berlina i Beča da od Grčke naprave hot-spot za izbeglice, a za uzvrat da toj zemlji izađu u susret u pogledu ekonomske krize. Tako se zatvaranje makedonske granice uklapa u tu sliku“, piše Di velt.
