Izvor: RuskaRec.ru, 17.Jul.2017, 13:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zašto su sovjetski ribari spasili posadu američkog špijunskog aviona?

Posada aviona Fokstrot Alfa 586 je 26. oktobra 1978. letela na tajnoj i opasnoj misiji duž obale Kamčatke u jeku Hladnog rata. Njihova četverotaktna letelica se srušila u Beringovo more i gotovo odmah potonula pod ogromnim talasima izazvanim olujom. Avion se srušio za samo 90 sekundi, dvoje ljudi je odmah nestalo u moru, uključujući prvog pilota, a 13 od 15 članova posade je oko 12 sati provelo na gumenim čamcima.
Sovjetski ribarski brod „Mыs Senяvina“ (Rt Senjavina) je >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << bio jedini brod koji je bio dovoljno blizu da pritekne u pomoć, štaviše držao je kurs prema splavovima na kojima su se nalazili Amerikanci. Tako su Rusi spasili desetoricu Amerikanaca i izvadili iz mora troje poginulih. Preživelima je pružena medicinska pomoć. Amerikanci su se bili zabrinuli da će se prema njima ponašati kao prema neprijateljskim špijunima. Međutim, ništa se slično nije dogodilo, a nedelju dana kasnije vratili su se u Sjedinjene Države.
Svetski pa i američki mediji su se dugo divili sovjetskim mornarima, a tadašnji američki predsednik Džimi Karter je kapetanu ribarskog broda Aleksandru Arbuzovu poslao poseban telegram sa rečima zahvalnosti.
- Dobro je da su nas pokupili mornari iz Sovjetskog Saveza, a ne naši. Inače ne bismo preživeli“, započinje razgovor Ed Kejlor, kopilot nesrećnog špijunskog aviona američke mornarice.
- Kako to misliš?
- Ako bi Amerikanci u to vreme nekog toliko promrzlog izvukli iz vode, tu osobu bi odmah spustili u vruću vodu, a to se ne može preživeti. Jer se krvotok ubrzava, i sva hladna krv iz ekstremiteta bi otišla pravo u srce i izazvala srčani udar. Međutim, ruski ribari su znali bolje. Kad smo dospeli na brod, dali su nam vruć čaj sa medom. Čaj nas je zagrejao iznutra prema spolja, a ne obrnuto. Odeću su nam skinuli tek kroz pola sata i stavili nas pod vruć tuš tek kada nam je krv bila dovoljno topla.
„Mыs Senяvina“ / Arhivska fotografija
Nakon avionske nesreće preživeli članovi posade su ostali da plove na dva splava na naduvavanje koja su udarali talasi visoki po 10 metara. Činilo se da je njihova jedina nada američki vojni avion koji je kružio iznad njih i pokušavao da ih pratio i dovede im pomoć.
- U vodi smo bili do struka, bilo je neverovatno hladno, oko 4 stepena Celzijusa. Nakon 12 sati sam bio gotovo mrtav u ledenoj vodi. Trojicu smo već izgubili. Ali odjednom smo videli brod sa upaljenim svetlima. Neko je uzviknuo: Brod! Čuo sam brodsku sirenu i više nije bilo nikakve sumnje da je neko došao po nas.
- Kada ste shvatili da su vaši spasioci bili sovjetski ribari?
- Videli smo reflektor i začuli ruske glasove. Pre nego smo pali u vodu, videli smo brod na radaru. Čak smo pokušali da mu se približimo. Do pre tri godine nisam ni znao da je naša zemlja zatražila od Južne Koreje da nas spase, ali odgovor je bio da je previše opasno. A Rusi su uspostavili radio vezu sa Aleksandrom Arbuzovom i on je rekao: „Naravno“.
Amerikanci aplaudiraju svojim spasiocima / Lična arhiva Edvarda Kejlora
„Bog je sišao s nebesa“ Kejlor se divi profesionalnosti sovjetskog kapetana i njegove posade.
- Jeste li gledali „Titanik“? Setite se kako su na kraju u mirnu vodu spuštali lake čamce i namučili se oko toga. Aleksandar i njegovi ljudi su spustili splav za spasavanje u uslovima uragana. Samo zamislite: vi ste na površini vode, a brod se odjednom nalazi 10 metara ispod vas! Neverovatno opasna situacija! Kasnije su ribari sa „Misa Senjavina“ govorili da je Bog sišao s nebesa i smirio vodu. Ali Aleksandar je takođe morao da upravlja brodom tako da bi blokirao vetar. Zamislite kakva je veština za to potrebna! Stvarno su rizikovali svoje živote da bi nas spasili...
- Šta ste prvo pomislili kada ste dospeli na brod?
- Popili smo čaj sa medom i osetio sam kako mi se vraća energija. I danas pijem čaj sa medom kada je hladno, i uvek se setim kako me vratio u život na  jednostavan i siguran način. Neverovatno je kakvu je razliku napravio. Od gotovo nesvesnog stanja sam došao do toga da sam sposoban da napišem poruku američkom avionu koji je kružio iznad nas.
- Da li su to bili prvi ljudi iz Sovjetskog Saveza koje ste ikada sreli?
- Da, ponašali su se savršeno ljudski. Bili su sjajni i vrlo znatiželjni. Ali mi nismo znali ruski pa nismo mogli dobro da komuniciramo. Jedino je radista znao engleski. Na brodu su bile neke prostorije u koje nismo smeli da ulazimo, pa i nismo. Naravno da nismo ulazili u komandni ili mašinski odsek. A po svim ostalim prostorijama smo se slobodno kretali.
Brodu „Mis Senjavina“ je trebalo 48 sati da stigne do Petropavlovska Kamčatskog. Američka posada je prevezena u bolnicu, a zatim su ih poslali u Habarovsk, da bi se ubrzo vratili u SAD.
Poslednja zahvalnost Moralo je da prođe skoro 25 godina da bi spasioci i spaseni ponovno uspostavili kontakt. Svi pokušaji Amerikanaca da pošalju bilo kakvu poruku ili paket posadi „Mis Senjavina“ godinama su bili neuspešni, a Amerikanci su tek 2003. saznali ime kapetana ribarskog broda - Aleksandra Arbuzova. Uskoro su se i sreli sa Aleksandrom i njegovom posadom u Las Vegasu.
Susret u Las Vegasu 2004. godine. Edvard Kejlor (prvi sleva), Aleksandar Arbuzov (treći zdesna) / Lična arhiva Edvarda Kejlora
- Šta ste ga prvo pitali?
- Pitao sam ga: „Aleksandre, zašto ste u tako teškim vremenima između Brežnjeva i Kartera, između naših zemalja tražili u moru i spasili američke vojne špijune?“ Rekao je: „Jer i vi i mi smo ljudi mora i nisam mogao da ne dođem po vas." Može li se to bolje sročiti?
- Kakav je utisak Aleksandar ostavio na vas?
- (duga pauza) On je neverovatan čovek. To se ne može opisati... Svi smo gledali u njega sa otvorenim ustima. On je postao prava zvezda u Las Vegasu. Morali smo malo da prikočimo i damo mu da provede bar malo vremena sa ženom i unukom, jer smo ga stalno odvajali od porodice. Rekli su mi da je postao kapetan broda „Mis Senjavina“ sa 28 godina. To je veoma veliki brod za tako mladog čoveka. Ali napredovao je jer je odlično radio svoj posao.
- Da li ste ga prepoznali?
- Mislim da sam video Aleksandra na „Senjavinu“, ali on se nije predstavljao kao kapetan broda. Jednostavno je dolazio kod nas.
Aleksandar Arbuzov je nedavno preminuo. Zamoljen da izjavi reči saučešća udovici i članovima porodice, Ed Kejlor je rekao: „Želim da kažem da sam danas živ samo zahvaljujući njemu. Da ću ga se uvek sećati i da ne prestajem da svima pričam o njemu. Svi smo mi na tim splavovima imali neverovatnu sreću da je upravo on bio kapetan tog broda. Hvala ti, Aleksandre!“
Original članka na ruskom jeziku
Zašto je SSSR prodao „Pepsiju“ svoju ratnu mornaricu?

Nastavak na RuskaRec.ru...