Izvor: RuskaRec.ru, 02.Maj.2017, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto su Rusi namršteni?
U romanu Anatolija Marijengofa „Cinici“ (1928.) glavni lik razmišlja o tome zašto je nemoguće naterati Ruse da se nasmeše i da budu prijateljski raspoloženi. „Ako je verovati cenjenom engleskom diplomati, Ivan Grozni je pokušavao da nauči moje pretke da se osmehuju, - priseća se junak. – Tokom šetnji je naređivao 'da se seče glava svakome čiji mu se izraz lica ne bi dopao'. Ali, zaključuje on, čak su i takve drastične mere bile uzaludne: 'Naše je raspoloženje i dalje mračno.'“
>> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << />
Marijengof je priču o Ivanu Groznom naravno izmislio, car nije mogao da bude okrutan do te mere da odrubljuje glave jer na njima nema osmeha. On ni sam nije bio najveseliji čovek na svetu. Ali predstava o mračnim Rusima kod kojih se retko vidi osmeh na licu postoji odavno, a svesni su toga i sami Rusi. Publicista Georgij Bovt piše: „Čak i novogodišnja čestitka narodu, svejedno da li je čita glavni sekretar Komunističke partije ili predsednik, izgovara se sa izrazom lica koji bi više odgovorao za izražavanje saučešća.“
Osmeh nije za svakoga
Nije Bovt jedini koji tako misli. Profesor Voronješkog univerziteta Josif Sternjin kaže: „Rusi su sa tačke gledišta Evropljana turobni, mrzovoljni, mračni“. A Katarina Vencl, slavistkinja iz Nemačke koja je u Rusiji živela od 90-ih godina, setila se kako je govorila svojoj majci koja je dolazila da je posećuje: „Sa takvim osmehom se sa kilometra vidi da si strankinja“. Dakle, zašto se Rusi ne osmehuju na ulici?
Psiholog Pavel Ponomarjov je za Rusku reč rekao da se radi samo o odsustvu osmeha u javnosti i pred nepoznatim čovekom. Rusi se, kao i drugi ljudi, rado osmehuju prijateljima ili jednostavno kada su dobro raspoloženi. Ono što nije uobičajeno je da se osmehuju nepoznatom čoveku.
Za Ruse je osmeh nešto posebno i veoma vredno, nešto čime se ne razbacuju, smatra Josif Sternjin: „Osmeh mora biti iskreni odraz dobrog raspoloženja i dobrog odnosa.“
Oprezni Rusi
Sve se svodi na razliku u kulturnim kodovima Rusa i građana zapadnih (i nekih istočnih) zemalja, kaže Ponomarjov. „Mi drugačije doživljavamo osmeh. Na Zapadu, na primer, osmeh je zajednički signal za početak razgovora sa strancem. Oni se smeše po nemom dogovoru. A naša prva reakcija na nepoznatog čoveka je oprez : 'Ne poznajem te. Ispričaj mi prvo nešto o sebi'. A ako već osetimo uzajamnu simpatiju, tada se možemo i osmehivati.“
10 razloga zašto se Rusi ne osmehuju
Taj oprez psiholog povezuje sa „događajima u našoj istoriji“. S obzirom na to da su Rusi često morali da odbijaju nečiju agresiju (drugih naroda ili unutrašnju, međusobnu), navikli su da ne pokazuju otvoreno svoja osećanja, i da budu oprezni prema nepoznatim ljudima.
Isto obrazloženje nudi i poljski istraživač Kuba Kris u svom radu iz 2016. godine pod nazivom „Pazite gde se osmehujete: Kultura oblikuje ocenu inteligencije i iskrenosti ljudi koji se osmehuju“. Kris smatra da se u manje stabilnim društvima, u kojima čovek lako naiđe na neprijatna iznenađenja, ljudi ređe osmehuju nepoznatim osobama.
„Osmehuju se samo neiskreni i glupi“
Upravo zato u Rusiji postoji kulturni stereotip: ljudi koji se osmehuju bez razloga nepoznatim osobama mogu biti neiskreni (osmeh se doživljava kako laskanje) ili glupi. U Rusiji često možete čuti da je „smeh bez razloga znak gluposti“.
Pavel Ponomarjov je uveren da je razlika u percepciji osmeha normalna stvar. „Mi se osmehujemo manje nego na Zapadu. U osmehu se više ceni iskrenost nego pristojnost. To ni u kom slučaju ne znači da su oni loši, a mi dobri, ili obrnuto. To samo znači da su naši kulturni kodovi različito oblikovani“, izjavljuje ekspert za „Rusku reč“.
