Izvor: Vostok.rs, 29.Sep.2023, 03:04

Zašto je Severni morski put toliko važan za Ruse?

Severni morski put (SNP) je danas transportna arterija koju Rusija aktivno koristi ne samo za snabdevanje svojih severnih i dalekoistočnih teritorija, nego i za prevoz robe u Kinu i obratno. Ovaj put je isplativiji jer se od Sankt Peterburga do Šangaja stiže za samo 28 dana, dok plovidba kroz Suecki kanal traje oko 50 dana.
Međutim, čak i danas je plovidba Severnim ledenim okeanom gotovo nemoguća bez specijalne flote koja može, ako zatreba, da se probije kroz led i prokrči put brodovima ako se iznenada nađu zarobljeni u ledu.
Ekspedicija opasna po život Severni ledeni okean je devet meseci u godini okovan ledom debelim tri metra, sa temperaturom vazduha -50 stepeni Celzijusa, naletima vetra do 50 m/s i beskrajnom polarnom noći tokom zime. Plovidba u takvim uslovima može biti opasna po život, ali uprkos tome mnoge zemlje su nastojale da savladaju pomorsku maršrutu kroz ledene vode okeana u potrazi za najkraćim putem od Evrope do Sibira i Dalekog istoka, a zatim od Atlantskog do Tihog okeana.

Grad Mangazeja, 1735.
Tako je sredinom 16. veka posada britanskog broda „Eduard Bonaventura“, predvođena Ričardom Čenslorom, pristala u blizini današnjeg Severodvinska. Brod je poslala Londonska moskovska kompanija sa zadatkom da pronađe severni morski put do Kine. Ova maršruta nije bila interesantna Britancima i njihovim susedima samo zbog Kine. Evropljani su znali da najbolja krzna kojima Rusi trguju sa Evropom, najpre preko Holmogorija, a zatim i preko Arhangelska (oko 1.200 km od severno od Moskve), stižu iz Sibira, i nastojali su da samostalno uspostave komunikaciju i trgovinu sa sibirskim gradom Mangazejom.
Delove Severnog morskog puta prvi su otkrili Pomori koji su živeli na Ruskom Severu. Oni su trgovali sa stranim trgovcima i bili iskusni moreplovci na severnim morima. Kad su počeli da trguju sa Sibirom došlo je do osnivanja centra sibirske trgovine u Mangazeji. Tu se sticalo sve bogatstvo iskopano u sibirskim šumama i odatle je morem otpremano u Arhangelsk i dalje u Rusiju ili Evropu.
Aktivnost stranaca na ovom pravcu bila je toliko velika da je ruski car morao da zabrani ruskim i stranim trgovcima plovidbu Severnim morskim putem, i da za kršenje zabrane propiše smrtnu kaznu.
Ruski diplomata Dmitrij Gerasimov je u 16. veku, oslanjajući se na iskustvo Pomora, napravio prvi plan morskog puta preko Severnog ledenog okeana od Evrope do Kine. O ovom planu je razgovarao sa italijanskim istoričarom Paolom Đovijem, koji je ubrzo zatim objavio Gerasimovljev projekat. Ideja je brzo stekla popularnost i u evropskim zemljama i u Rusiji, ali u to vreme nije bilo tehničkih mogućnosti za arktičku plovidbu. Put preko Severnog ledenog okeana morao je da pričeka do 19. veka.

Ekipa ekspedicije na ruskom jedrenjaku „Zarя“ („Zora“)
Tek je krajem 1870-ih švedski brod „Vega“ izveo svoju prvu plovidbu ovim putem. Nakon te ekspedicije, preko Severnog ledenog okana su 1893. godine prošli i Norvežani. Treći su 1900-1902. bili ruski istraživači na jedrenjaku „Zarja“ („Zora“). I mada Rusi nisu bili prvi, Sovjetski Savez je kasnije prvi dokazao da je moguće efikasno koristiti Severni morski put za plovidbu i u zimskim uslovima.
Sovjetska dominacija na Severu

Sovjetski polarni istraživač Georgij Ušakov, 1930. Sputnik
Nova faza u osvajanju Arktika počela je osvajanjem ostrva Severnog ledenog okeana. Ekspedicija pod komandom Georgija Ušakova iskrcala se 1926. godine na ostrvo Vrangel. Na ostrvu je osnovano naselje i polarna stanica. A 1929. počelo je osvajanje Zemlje Franje Josifa. Sada obe teritorije pripadaju Rusiji. Nekoliko godina kasnije (1933) Sovjetski Savez je postao prva zemlja čija je ekspedicija na ledolomcu savladala zimski led Arktika i dostavila tovar sa hranom žiteljima Nove Zemlje.

Ledolomac „Aleksandr Sibirjakov“, 1933. Mark Trojanovski/MAMM/MDF/Russia in photo
Početkom 1930-ih, zahvaljujući intenzivnom radu istraživača u prethodnoj deceniji, stvoreni su uslovi za potpuno osvajanje Severnog morskog puta. U njegovom zapadnom delu redovno su vršene ekspedicije, na najvažnijim priobalnim tačkama nalazila se mreža radio-stanica i već su sastavljane meteorološke prognoze i prognoze o pojavi ledenog pokrivača za Barencovo i Karsko more. A 1932. godine je došlo je do velikog napretka. Naime, ekspedicija pod komandom Otoa Šmita na ledolomcu „Aleksandar Sibirjakov“ u kontinuiranoj plovidbi prošla je ceo Severni morski put, od Arhangelska do Vladivostoka. Tokom ekspedicije bilo je nekoliko kvarova na brodu, a brod je čak ostao bez propelera koji ga je pokretao. Istraživači su napravili improvizovana jedra i dotplovili do odredišta. Ceo put je trajao 2 meseca i 3 dana.

Parobrod „Čeljuskin“ zarobljen u ledu, 1933. Sputnik
Ipak je plovidba u neprohodnom ledu Arktika bila težak i opasan poduhvat. Nakon trijumfa posade „Aleksandra Sibirjakova“ na put se 1933. otisnuo parobrod „Čeljuskin“. On se na Čukotskom moru sudario sa ledenim santama i skoro pet meseci je plutao sa svojom posadom, a zatim je potonuo. Putnici su dva meseca boravili na santi leda, u polarnim zimskim uslovima, čekajući spasioce. Srećom, svi su evakuisani, i svi su se živi i zdravi vratili na kopno. Sredinom veka, plovidba je postala bezbednija, a 1953. godine je SSSR počeo da gradi nuklearne ledolomce. Zahvaljujući njima kasnije je plovidba bila moguća tokom cele godine.

Članovi posade nuklearnog ledolomca „Lenjin“ na skijanju za vreme kratkog boravka broda u arktičkom ledu, 1960. Jevgenij Haldej/Sputnik
Prvi nuklearni ledolomac „Lenjin“ uveden je u eksploataciju 1959. godine. Zahvaljujući stvaranju nuklearne flote plovidbe su postale redovnije i brže. Vreme putovanja je smanjeno na 18 dana, a na Arktiku se vremenom povećao broj luka, polarnih stanica i opservatorija.
Drugi nuklearni ledolomac bio je „Arktik“. To je prvi brod koji je 1977. stigao do Severnog pola.
Transport robe ovim putem dostigao je maksimum tokom 1980-ih. Pokazatelji iz tih godina premašeni su tek 2016.
Severni morski put je omogućio Sovjetskom Savezu da intenzivno industrijalizuje Arktik i da ga pretvori u važnu ekonomsku zonu. Tamo su otkrivene rezerve nafte i gasa, osnovane su mnoge luke i industrijski gradovi. Ali najvažnije je bilo otkriće novog i brzog načina komunikacije sa Dalekim istokom i zemljama Azijsko-pacifičkog regiona.
Severni morski put danas U ekonomskoj krizi koja je usledila posle raspada SSSR-a 1991. godine razvoj Severnog morskog puta je naglo usporen. Međutim, već od 2006. godine, zahvaljujući vladinim projektima i velikim korporacijama, obim transporta je počeo naglo da raste. Sada je razvoj Severnog morskog puta priznat kao strateški prioritet, a Vlada je odobrila plan razvoja ove transportne arterije do 2035. godine.

Mladunci belog medveda na plutajućoj stanici „Severni pol-19“, 1970. Roman Denisov/Sputnik
Prema rečima Vjačeslava Rukše, zamenika generalnog direktora državne kompanije za nuklearnu energiju „Rosatom“ i direktora Direkcije Severnog morskog puta, pandemija koronavirusa i međunarodna situacija uneli su korekcije u planove za razvoj Severnog morskog puta, ali transportna arterija i dalje efikasno funkcioniše i omogućava sve veći protok robe. „Danas je glavni zadatak Severnog morskog puta da obezbedi nacionalne interese zemlje. Ruske kompanije obezbeđuju dovoljan protok robe isporučujući tečni prirodni gas i naftu preko SMP. Moguće je da će ciljevi planirani za 2024. godinu biti ostvareni kasnije, jer su neki projekti odloženi za godinu dana. Mada mislim da će ciljni pokazatelj za 2030. od 150 miliona tona prevezenog tereta biti čak i premašen“, rekao je on. Radi poređenja, protok robe Severnim morskim putem za 2022. iznosio je 34,1 milion tona, a godišnji protok robe kroz Suecki kanal iznosi oko 1,4 milijarde tona.

Nuklearni ledolomac „Jamal” tokom istraživačkog rada u Karskom moru u okviru arktičke ekspedicije „Kara-Zima 2015”. Valerij Meljnikov/Sputnik
Za Severni morski put zainteresovane su zemlje Azijsko-pacifičkog regiona koje se nalaze na severnoj hemisferi. Za njih je transport robe preko Severnog morskog puta često ekonomski isplativiji nego preko Sueckog kanala. Na primer, za isporuku robe iz Sankt Peterburga u Šangaj preko SMP-a biće potrebno samo 28 dana, dok bi plovidba kroz Suecki kanal trajala oko 50 dana. Kina pokazuje posebno interesovanje za Severni morski put. Njena kompanija Hainan Yangpu NewNew Shipping, počev od ove godine, planira da uključi 5 plovila na redovnoj liniji za transport kontejnera tokom plovidbe za sezonu leto-jesen.
Stručnjaci, međutim, ne smatraju da je Severni morski put alternativa Sueckom kanalu: „Severni morski put otvara dodatne logističke mogućnosti za zemlje severne i istočne Evrope, i za neke zemlje Azijsko-pacifičkog regiona. Suecki kanal koriste neke druge zemlje i odatle možemo da privučemo samo oko 10% protoka robe, tj. oko 100 miliona tona“, objašnjava Rukša. Za Severni morski put su zainteresovane i arapske zemlje u svojstvu investitora.

Fabrika za proizvodnju tečnog prirodnog gasa „Jamal SPG“. PAO „NOVATЭK“
Drugi važan zadatak je obezbeđenje plovidbe tokom cele godine u istočnom delu Severnog morskog puta. Prvi koraci biće preduzeti već 2024. godine, kada će ledolomci-tankeri Arc7 ledene klase početi redovno da isporučuju ruski tovar na azijsko tržište. Trenutno se plovidba tokom cele godine obavlja samo u zapadnom delu Severnog morskog puta.
 
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.
 
Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti
Izvor: Russia Beyond
 

Nastavak na Vostok.rs...