Izvor: Press, 26.Avg.2015, 13:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto ISIS uništava istorijske i kulturne spomenike ?
Zašto ISIS uništava istorijske i kulturne spomenike ?
FOTO: Velika džamija u Alepu, CNN
Ovo je mesto gde su izgrađeni prvi gradovi u svetu, gde su pisanje i organizovana vlada prvi put razvijene pre više od 5.000 godina. Ovo je zemlja koja je svetu dala prvo književo delo, Ep o Gilgamešu (kralju drevnog grada Uruk), 1000 godina pre Homera i 2000 godina pre Hrista.
ISIS, poput mnogih >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << pobunjeničkih ekstremnih grupa kroz istoriju, ima za cilj da uništi zapise o prošlosti. Pre par dana, na Internetu je objavljen video u kome je ISIS razorio drevni hram Baalshamin u Palmiri. Video bi bio patetičan, da nije tragičan. Jedinstveni i nezamenljivi predmeti, koji su preživeli hiljade godina, nisu preživeli najnovija dešavanja u Siriji.
Pored toga, ISIS je bio zauzet i pokušajima da ošteti slavnu Nergal kapiju koja se nalazi na ulazu u Nineveh, grad sa istorijom dugom hiljade godina. Skoro su uništili arheološko nalazište Nimrud, prestonicu asirskog kralja Ashurnasirpal-a II u 9. veku pre nove ere, koje je bilo poznato po slonovači.
Svi napadi na arheološka nalazišta i artefakte su brutalni napadi na ljudsku istoriju. Oni nas lišavaju dokaza o ljudskim nastojanjima i dostignućima, usled svoje verske zatucanosti.
Razaranja, koja ISIS sprovodi, govori o ljudskoj gluposti i bezosećajnom nasilju. Teroristička organizacija uništava dokaze i velike istorije Iraka. To mora da radi, zato što ovi verski ekstremisti veruju u svoj varvarski nihilizam.
Još gore, ta razaranja u ime religije su neiskrena i licemerna, jer je taj isti ISIS zauzet pljačkanjem arheoloških nalazišta iilegalnim prodavanjem aktikviteta, nanoseći nemerljivu štetu.
Razbijeni i polomljeni artefakti muzeja Mosul i razaranje Nineveha, Nimruda i Palmire, govore o širem nepoznavanju arheologije i značaja predmeta koji arheolozi nalaze, proučavaju i čuvaju. Ovi predmeti su materijalni dokazi prvih vekova čovečanstva. Nisu samo za učenike, oni su za sve. Oni su tekst prošlosti koja nam pomaže da odredimo budućnost.
Arheolozi i zvaničnici očigledno moraju da urade više kako bi probudili globalnu zabrinutost oko ovog ogromnog problema. Poštovanje istorijskog i kulturnog nasleđa nije samo pitanje za nastavnike, profesore i kustose muzeja, mora da postoji mnogo veća svest i zaštita istorije u čitavom društvu, u Iraku, Siriji, SAD-u i svim ostalim zemljama, od vlada do javnosti.
Potrebno nam je više globalnog obrazovanja i kampanja o arheologiji, u Iraku i Siriji, ali i među svim ljudima, kako bi pomogli zajednici, od dece pa do penzionera. Razumevanje važnosti arheoloških zapisa je razumevanje ljudske istorije.
Drevna Mesopotamija, a danas Irak je srce ljudske istorije, dom prvih gradova, država i carstava. Hamurabijev zakonik, vavilonskog kralja Hamurabija, starog 3.700 godina, je prvi pravni tekst u svetu, preteča je Magna Carta-e i Povelje o pravima.
Nasleđe Iraka je takođe i naše nasleđe. Šta možemo da učinimo kao odgovor ovom napadu na naše nasleđe ?
Pružanje edukativnih mogućnosti i osnaživanje zajednica da nauče više o svojim kulturama i istoriji, kao i o drugim, jedan je od najboljih načina da se iskorene destruktivna mržnja i nasilje.
.jpg)
