Izvor: Politika, 10.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zar smo stvarno država bez srca
Rasprava na sajtu ljubljanskog "Dnevnika" pokazala rascepljenost slovenačkog društva po pitanju ispravljanja nepravdi Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 9. oktobra - Iako je Civilna inicijativa izbrisanih obavestila slovenačke medije o zlom usudu i datumu i mestu sahrane Dragomira Petronjića, to nije vest ni priča koja intrigira ovdašnje novinare i urednike. Ovaj zaključak nameće ne samo potvrda od strane Dragomirove sestre da je (izuzev medija iz Bosne i Srbije) >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz Slovenije niko nije zvao, nego i uvid u pisanje današnjih štampanih i izveštavanje elektronskih medija, koji događaj koji optužuje slovenački državni vrh za ratni zločin - prećutkuju.
Izuzetak je ljubljanski "Dnevnik" koji je u rubrici "Svet" preneo pisanje beogradske "Politike" pod naslovom "Priča Celjanina Dragomira Petronjića: Izbrisan u Sloveniji, ubijen u Bosni" i podnaslovom "Stalni stanovnik Celja koga su slovenački policajci posle ′brisanja′ nezakonito izgnali u ratne zone BiH, pronađen u masovnoj grobnici u Jajcu - mučen uoči likvidacije". Na sajtu http://www.dnevnik.si/novice/svet/273590/ u trenutku se rasplamsala ljuta rasprava između poklonika i protivnika brisanja ljudi, pa je za kratko vreme preko 100 njih izmenjalo ne samo mišljenja, već i međusobne psovke i uvrede.
Uredništvo je otvorilo dodatnu debatu pozvavši čitaoce da se prema "slučaju Celjanina Dragomira Petronjića" opredele: "Je li Slovenija pravilno postupila s izbrisanima?". Prve reakcije onih koji su pročitali opširan prikaz Petronjićeve pogibije, upućuju na porazan zaključak da bi Dragomira deo nesuđenih zemljaka ponovo poslao na gubilište kad bi im se ukazala prilika: "Ako su tipa negde ubili - onda naravno da ne može Slovenija biti kriva za to. Imao je šansu da uzme slovenačko državljanstvo i ostane u Sloveniji. To nije učinio i razumljivo da je kao stranac koji je prekoračio vremenski limit izbačen iz Slovenije. Pravilno".
Javilo se neverovatno mnogo "diskutanata" koji nimalo ne saosećaju s Dragomirom, što je podstaklo neistomišljenika da ih pouči: "Ne možeš Srbina, kad su u ratu, da proteraš Hrvatima, to je kao kad bi 1940. proterivali Jevreje u Berlin. Razmišljaj, sine, razmišljaj!"
Drugi, ipak, kaže: "Prosto - priča nije tačna, Slovenija nikad nije prognala državljane BiH neposredno avionom u BiH. Oni su bili prognani po Zakonu o strancima samo do Hrvatske. A kako je postupala Hrvatska - to neka rodbina pita Hrvatsku. Zar nije čudno da rođaci posle toliko vremena otvaraju to pitanje? Sigurno bi da ućare masnu odštetu od Slovenije? Tvrdim da im to ne pripada!" Sledeći ga dopunjava: "Nikad nije sve crno-belo, šta vi znate gde su njega ubili, a možda je i lično učestvovao u ′čišćenjima terena′, jer rođaci nisu tražili datum njegove smrti već su napisali dan deportacije iz Slovenije. A što se tiče državljanstva - ovako je baš kako treba. Oni koji ga nisu hteli, marš kući!"
Rasprava odražava ne samo rascepljenost slovenačkog društva po pitanju ispravljanja nepravdi nanetih "izbrisanima", već svedoči i o matrici koju je u glave prosečnih ljudi usadila predizborna kampanja desničarskih partija na čelu sa potonjim premijerom Janezom Janšom, pre tri godine. Janša je pobedio jašući i na talasu nacionalizma i netrpeljivosti prema "južnjacima". Posledično u Sloveniji nema političke volje da se isprave nepravde izazvane brisanjem nekoliko desetina hiljada stanovnika 26. 2. 1992, koje je izvedeno u tajnosti, bez informisanja žrtava, bez pravne pouke i prava na žalbu.
Uz one koji iskreno žale zbog Dragomirove kobi a koji su na sajtu "Dnevnika" izrazili zgađenost nad slovenačkom državnom politikom ′izbrisa′, nije malo onih koji su Petronjićima uputili: "Moje iskreno saučešće!" I moralni nauk sunarodnicima: "Zar smo stvarno država bez srca?"
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 10.10.2007.]
.jpg)
