Izvor: Press, 18.Apr.2018, 18:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zapadni Balkan: Sve dalje od EU

Iako izgleda da je proces proširenja EU uzeo maha, pred zemljama kandidatima stoje gotovo nepremostive prepreke.
Foto:Gettyimages
Evropska komisija je u utorak, uz uobičajenu pompu, predstavila paket godišnjih izveštaja o napretku država koje teže članstvu u EU -
Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Bosni i Hercegovini, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << Albaniji, Turskoj i Kosovu - na putu evropskih integracija. 

Šefica evropske diplomatije Federika Mogerini je već u sredu krenula na turneju po Zapadnom Balkanu, poručujući domaćinima da imaju jasnu evropsku perspektivu pod uslovom da vredno rade na reformama i dostizanju evropskih standarda. 

Ista poruka je u središtu Strategije proširenja EU koju je Komisija objavila u februaru, u kome su Srbija i Crna Gora imenovane kao dve zemlje sa najviše izgleda da uđu u sledeći krug proširenja, što bi po predsedniku EK Žan-Klod Junkeru moglo da se desi već 2025.

Od samita do samita: Balkanski i evropski lideri u Beču/Getty Images

 
Proces bi trebalo da dodatno podstaknu dva samita EU-Zapadni Balkan, od kojih će se prvi održati u Sofiji u maju, a drugi sredinom leta u Londonu. 

Na osnovu svega ovoga moglo bi se zaključiti da je EU, posle duge pauze, ponovo postavila politiku proširenja na listu svojih prioriteta. Ali da li je baš tako?
Ispod površine  
Čim se pogleda malo dublje, vidi se da se i EU i zemlje kandidati suočavaju sa brojnim izazovima, od kojih neki prete da ugroze ceo proces. 

Najpre, ako se pogledaju relevantni podaci, izlazi da su zemlje Zapadnog Balkana, umesto da se tokom procesa integracija postepeno približavaju EU, u poslednjih pet godina politički i ekonomski udaljavaju.

Prikaz položaja zemalja Zapadnog Balkana u procesu integracija/BBC

 
Gde je ko u procesu proširenja:
 
Srbija je po izveštaju Fridom Hausa, američke organizacije koja nadzire stanje demokratije i ljudskih prava u svetu, ove godine premeštena iz kategorije "slobodnih" u kategoriju "delimično slobodnih" zemalja, zbog značajnih pogoršanja kad je reč o vladavini prava i slobodi govora. 

Drugi vodeći kandidat za članstvo, Crna Gora, je status "slobodne" zemlje izgubila još 2014, i od tada je čvrsto usidrena među "delimično slobodnim", a sličan trend uočen je gotovo svuda u regionu. 

Jaz je još očigledniji kad se pogledaju ekonomski pokazatelji. 

Prema nedavnom izveštaju časopisa "Ekonomist Intelidžens Junit", bruto društveni dohodak po glavi stanovnika (GDP) je u 11 "novih" država članica EU (primljenih nakon 2004.) od 2008. do danas porastao sa 48 na 56,3 odsto evropskog proseka. 

U istom periodu zemlje Zapadnog Balkana su zabeležile porast od samo 2,2 odsto i danas jedva prelaze četvrtinu prosečnog GDP u EU. 

Pukotine se šire i na unutrašnjem planu: Srbija drži evropski rekord u ekonomskoj nejednakosti. Prema podacima fondacije Fridrih Ebert, 20 odsto najbogatijih zarađuje deset puta više nego najsiromašnijih 20 odsto. U EU je ovaj odnos 1:5. Što je najgore, razlike između bogatih i siromašnih iz godine u godinu postojano rastu.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Press...