Izvor: Politika, 01.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zapad odustao od ljudskih prava
Hjuman rajts voč u redovnom godišnjem izveštaju kritikuje zapadne zemlje koje zbog ekonomske koristi podržavaju nedemokratske režime širom sveta
Iako se verbalno zalažu za demokratiju i poštovanje ljudskih prava u svetu, SAD i Evropska unija sarađuju i sa najgorim diktatorima ako im to donosi političku ili ekonomsku korist, zaključuje organizacija Hjuman rajts voč (HRV) u izveštaju za prošlu godinu. Na sajtu svetske organizacije za promociju ljudskih prava upravo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je objavljen redovni godišnji raport u kome se zapadne zemlje osuđuju zbog toga što „zatvaraju oči” pred očiglednom tiranijom, a kao zemlje u kojima se ljudska prava najviše krše označene su Severna Koreja, Burma, Zimbabve, Kina i Avganistan.
Prema podacima HRV-a, Amerika, Velika Britanija i ostale zapadne države ignorišu nameštene izbore u pojedinim zemljama ako se saradnja sa režimom pokaže kao politički i ekonomski plodonosna. Ove države rado sarađuju sa „despotima koji se maskiraju u demokrate”, odnosno sa predsednicima Rusije, Pakistana i Egipta, Vladimirom Putinom, Pervezom Mušarafom i Hosnijem Mubarakom.
„Nikada do sada demokratija nije toliko zagovarana, a opet toliko kršena”, napisao je generalni direktor HRV-a Kenet Rot u uvodu izveštaja. On je oštro kritikovao hipokriziju Zapadnjaka koji na kršenje demokratije u svetu reaguju samo ako je to pragmatski. Vašington, London, Brisel i drugi centri zapadne demokratije priznali su kao legitimne i demokratski izabrane lidere Egipta, Nigerije i Etiopije, iako je jasno, stoji u izveštaju, da su izbori bili namešteni, a opozicija i građani zastrašivani.
„Izgleda da će Vašington i evropske vlade prihvatiti i najsumnjivije izbore sve dok im je pobednik tih izbora strateški i ekonomski saveznik”, napisao je Rot.
Optužbe da Amerika samo formalno promoviše demokratiju, dok u stvari radi sopstvenih interesa podržava sisteme u kojima se krše ljudska prava, demantovao je portparol Stejt departmenta Šon Mekormak.
– Videli smo neki pomak na Bliskom istoku. Da li se stvari uvek odvijaju brzinom kojom bismo želeli? Ne. Ali opet, nećemo stići gde želimo ako pokušavamo da nametnemo jednoobrazno rešenje ili isti pristup svakoj zemlji na svetu – prenosi „Njujork tajms” Mekormakovu izjavu.
Organizacija za promociju i nadgledanje vršenja ljudskih prava kritikuje Izrael zbog blokade Gaze u koju ne stižu ni najosnovnije namirnice, hrana, gorivo i lekovi. Takođe pominje i palestinske naoružane grupe koje, gađajući raketama izraelske civile, krše međunarodno pravo. HRV ističe da američki predsednik Džordž Buš insistira da njegov pouzdani saveznik predsednik Pakistana Pervez Mušaraf organizuje parlamentarne izbore, ali kolegu iz Islamabada još nijednom nije prekorio zbog smenjivanja nezavisnih sudija Vrhovnog suda.
„Isuviše zapadnih vlada insistira na izborima i zaustavi se na tome”, dodaje Rot u izveštaju aludirajući na to da su preduslov za demokratiju i demokratske izbore slobodna štampa, mirno okupljanje, udruživanje građana i civilno društvo koje će biti protivteža vlasti.
Zemlje koje organizuju nepoštene izbore su, prema izveštaju, Čad, Jordan, Kazahstan, Nigerija Uzbekistan, Azerbejdžan, Bahrein, Malezija, Tajland, Zimbabve, Belorusija, Kuba, Egipat, Iran, Palestina, Libija, Turkmenija, Uganda, Kambodža, Demokratska Republika Kongo, Etiopija, Liban, Rusija, Tunis, Kina i Pakistan.
Ako bi se pojačao međunarodni pritisak na Peking pred ovogodišnje Olimpijske igre, kineski lideri bi više poštovali ljudska prava, smatra Hjuman rajts voč. Međutim, organizacijom Olimpijade još dublje su zakopana ljudska prava u Kini, zaključuje se iz izveštaja HRV-a. Zbog potreba igara, vlast prisilno iseljava građane iz njihovih domova, a disidente zatvara u kućni pritvor da slučajno ne bi pred strancima progovorili o stanju u zemlji (gašenje nezavisnih medija i veb-sajtova, zatvaranje nevladinih organizacija, zatiranje svakog traga opoziciji).
Osim što kritikuje nerazvijene i zemlje trećeg sveta, HRV se osvrnuo i na Ujedinjeno Kraljevstvo. London je pretrpeo kritike zbog toga što je deportovao osumnjičene za terorizam u zemlje gde vladaju represivni režimi, samo nakon olako datih garancija tih država da zatvorenici neće trpeti torturu.
HRV zaključuje da je zapadnim zemljama teško da prekore despotske režime, ne samo zato što sa njima sklapaju unosne poslove, već i zbog sopstvenih skandala sa tajnim zatvorima i mučenjem optuženih za terorizam. Umesto da zapadni državnici svom snagom pritisnu nedemokratske vlade, oni se pretvaraju da je sve u redu dok zakamuflirani tirani glume velike demokrate.
-----------------------------------------------------------
Mali pomak u Srbiji, na Kosovu kritično
Prema proceni HRV-a, Srbija je učinila mali napredak u oblasti ljudskih prava. Spominje se poboljšanje saradnje s Haškim tribunalom za ratne zločine, ali se ujedno podseća da Srbija nije izručila glavnog optuženog, generala Ratka Mladića. U izveštaju piše da Sud za ratne zločine u Beogradu nastavlja sa radom i pored ograničenog novca i političke podrške, kao i da je presuda za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića pokazala hrabrost tužilaca i sudija.
Romi teško žive, svakodnevno ih vređaju i fizički napadaju, kaže HRV. Protekle godine zabeleženo je oko 30 napada na pripadnike manjinskih verskih zajednica, ali je „mali broj izvršilaca napada kažnjen”, navodi se u izveštaju. Ipak, beleže i blago povećanje prava albanske manjine na jugu Srbije.
Međutim, HRV podseća da se nezavisni novinari u Srbiji suočavaju sa pretnjama i nasiljem, navodeći napad na novinara lista „Vreme” Dejana Anastasijevića i pretnje novinarima agencije Beta Dinku Gruhonjiću i televizije TNT Stefanu Cvetkoviću. Napominje se i da nema napretka u rešavanju ubistava novinara uključujući ubistva Slavka Ćuruvije 1999. i Milana Pantića 2001.
Kada je reč o Kosovu, HRV ističe da manjine ovde trpe nasilje, zastrašivanje i diskriminaciju. Pripadnici manjinskih naroda teško dolaze do posla i retko imaju pristup javnim službama. Samo 308 izbeglih osoba se u prvoj polovini 2007. vratilo u pokrajinu, podseća HRV i dodaje da je i Unmik upozorio da se Srbi, Romi i kosovski Albanci izlažu riziku od progona ako se vrate u oblasti gde bi bili u manjini.
Haški optuženik i bivši premijer Kosmeta Ramuš Haradinaj više od godinu dana je proveo na uslovnoj slobodi i za to vreme se na Kosovu i Metohiji bavio politikom, što je, prema ocenim HRV-a, slučaj bez presedana.
J. S.
[objavljeno: 02/02/2008]
