Izvor: B92, 26.Avg.2013, 19:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zapad će kazniti Damask, ali kako?
Brisel -- Zapadne zemlje mogle bi da odluče da kazne Damask i sprovedu kratku operaciju uz hirurške napade na strateške interese, bez duge intervencije, kažu stručnjaci.
U Vašingtonu, Londonu i Parizu, izjave zvaničnika uopšte ne ostavljaju mesta sumnji: vojni odgovor se ozbiljno razmatra.
"Upotrebili smo druge metode, diplomatske metode i nastavljamo da ih primenjujemo ali one do sada nisu imale uspeha. Sve što budemo uradili biće u skladu sa međunarodnim pravom", >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kaže šef britanske diplomatije Vilijam Hejg.
Američki sekretar za odbranu Čak Hejgel izjavio je da administracija Baraka Obame analizira obaveštajne podatke o navodnoj upotrebi hemijskog oružja u Siriji i da će prikupiti činjenice pre nego što ikako postupi.
"Analiziramo podatke obaveštajnih službi i dobićemo činjenice a ako budemo preduzimali bilo kakvu akciju ona će biti usaglašena sa medjunarodnom zajednicom i u okviru pravne zasnovanosti", rekao je Hejgel.
Prema rečima šefa Pentagona, Obama "razmatra sve različite opcije", preneo je AP.
Hejgel nije želeo da govori o mogućim vojnim merama "dok ne prikupimo sve činjenice i ne budemo apsolutno uvereni u to šta se desilo u Siriji".
Američka novinska agencija navodi najavu višeg američkog zvaničnika da Hejgel planira da se konsultuje sa francuskim i britanskim kolegom o Siriji, ali da se ne zna kada.
Odluka o vojnoj intervenciji u Siriji još nije doneta i podrška Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija za bilo kakvu akciju i dalje je od "izuzetnog značaja", izjavila je visoka predstavica Evropske unije za spoljnu politiku Ketrin Ešton.
Ona je u izjavi za novinare u glavnom gradu Estonije Talinu rekla da svet mora da "nadje političko rešenje" za prolivanje krvi u Siriji, prenela je agencija AP.
Eštonova je dodala da je za EU, sa svojih 28 članica, teško da donese zajedničku odluku, ali da taj blok razmatra "različite opcije".
Ona je istakla da je tokom "nedavnih razgovora sa Kinom i Rusijom" naglasila neophodnost okončanja nasilja u Siriji i takodje rekla da je važno da inspektorima UN bude dozvoljeno da istraže dokaze o navodnom napadu hemijskim opružjem "što je pre moguće kako bi se donela odluka".
Direktor Instituta za međunarodne odnose u Briselu Vivijan Pertizo kaže da je "situacija prosta: nijedna zapadna zemlja ne želi da interveniše, ali će upotreba hemijskog oružja, ako se potvrdi, primorati na reakciju".
Prestonice bi u tom kontekstu mogle da se dogovore o ograničenoj operaciji "čiji bi cilj bilo čisto kažnjavanje, čiji cilj ne bi bilo ni menjanje režima u Damasku niti pomeranje ravnoteže na terenu u korist pobunjenika", smatra stručnjak iz Atlantskog saveta Džonatan Paris.
"Pokretanje ciljanih napada uz pomoć raketa ispaljenih s mora na skladišta municije ili na sirijsku stratešku infrastrukturu za sada izgleda kao jedina realna opcija", kaže stručnjak sa nemačkog instituta SWP Markus Kaim i dodaje da bi takva operacija trajala kratko, možda dan ili dva.
U tom slučaju, SAD imaju na raspolaganju snage koje su raspoređene u regionu, uključujući ratne brodove naoružane krstarećim raketama.
"Za sada, jedini koji se javno i konkretno mobilišu to su Amerikanci", kaže Pertizo i dodaje da bi njih mogli da slede Francuzi koji imaju "raspoloživa sredstva poput aviona 'rafal' u bazama u Abu Dabiju i Džibutiju" i Britanci.
Stručnjaci smatraju da je malo verovatna ograničena operacija NATO ili operacija vođena u ime Evropske unije zbog složenosti da se brzo postigne politički konsenzus među zemljama članicama dve organizacije. Neke evropske zemlje, poput Nemačke, tradicionalno su uzdržane prema upotrebi vojne sile.
U slučaju operacije "koalicije dobrovoljaca" koja bi obuhvatila zemlje regiona poput Turske, često se pominje slučaj bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine i pored izostanka mandata UN zbog protivljenja Rusije.
Ako Zapad odluči da ne krene u vojnu operaciju, mogao bi se zadovoljiti pružanjem veće podrške sirijskim pobunjenicima, ali ta opcija neće predstavljati snažnu poruku sirijskom predsedniku Bašaru al-Asadu.
Druga opcija, uspostavljanje zone zabrane leta ili koridora - operacija uništavanja skladišta hemijskog oružja - smatra se malo verovatnom zbog složenosti njenog sprovođenja.
Odluka Zapadnjaka "biće doneta narednih dana", rekao je danas šef francuske diplomatije Loran Fabijus.
Bez obzira na odluku, sirijski režim je spreman da se suoči "sa svim scenarijima", poručio je neimenovani zvaničnik službi bezbednosti u
Damasku.
