Izvor: BKTV News, 16.Mar.2013, 17:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaoštrava se debata o GMO u SAD
Debata o genetski modifikovanim organizmima (GMO) u Americi se zaoštrava, posle odluke velikog lanca samoposluga „Hol fuds” da u sledećih pet godina uvede obeležavanje namirnica sa ovim sadržajima u svim svojim prodavnicama (trenutno 339 u SAD i Kanadi). To je prvi potez ovakve vrste u zemlji koja se, kad je o regulativi ove oblasti reč, drastično razlikuje od ostatka sveta.
Najveći deo u Americi proizvedenog kukuruza i soje su genetski modifikovani, da bi postali otporni na herbicide >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << ili proizvodili sopstvene insekticide. To je snizilo farmerske troškove i povećalo im prinose, dok je debata koja se o mogućoj štetnosti GMO namirnica u ljudskoj ishrani – i eventualnim ekološkim poremećajima – uglavnom minirana lobiranjem velikog agrobiznisa i prehrambene industrije koja uveliko koristi sirovine GMO.
Prema objašnjenju čelnika „Hol fudsa”, odluka je doneta posle učestalih zahteva potrošača. Ovaj lanac je inače popularan zbog velikog asortimana organskih proizvoda koje prodaje i stroge kontrole svojih snabdevača. Nešto je skuplji od drugih, ali u bogatoj Americi ima svoje mušterije i u stalnoj je ekspanziji.
Naravno, očekuje se i povećanje prometa: ovdašnji kupci vole da budu obavešteni, pa svi prehrambeni proizvodi na svom pakovanju imaju poduži spisak sastojaka i aditiva, što je regulisano zakonom. Nema međutim napomena o GMO sadržajima, jer to nije predvidela Agencija za hranu i lekove (FDA), regulatorno telo za ovu oblast.
Potezu „Hol fudsa” suprotstavila se Asocijacija proizvođača bakaluka, koja zastupa proizvođače i trgovce na malo, sa obrazloženjem da bi takvo obeležavanje moglo da potrošače navede na pomisao kako su namirnice sa GMO „drugačije ili predstavljaju specijalni ili potencijalni rizik” za njihovo zdravlje. Prema podacima koje iznosi agencija „Blumberg”, čak 75 odsto pakovane hrane na policama američkih samoposluga ima neke GMO komponente.
Agrobiznis i prehrambena industrija se ovde obeležavanju takvih proizvoda protive još od početka devedesetih, kada su zasejana prva GMO semena. Kada je prošle godine u Kaliforniji pokrenuta inicijativa da se ozakoni obeležavanje GMO sadržaja, ta industrija je potrošila više od 40 miliona dolara da bi je diskreditovala, tvrdeći da će obeležavanje povećati cene i naškoditi farmerima. Veoma aktivni u toj kampanji bili su, između ostalih, i „Koka Kola” i „Pepsi Kola”.
Predstoje međutim nova izjašnjavanja građana u državama Vašington i Misuri, dok su zakonodavne inicijative ove vrste na dnevnom redu u 22 države. U isto vreme, u celoj zemlji je aktivna „gerila” (kako je naziva „Blumberg”) koja po samoposlugama tajno markira robu sa GMO sadržajima.
Zagovornici obeležavanja ističu da potrošači imaju pravo da znaju šta je sve u namirnicama koje kupuju i pozivaju se na neke studije koje sugerišu da bi ova hrana mogla da bude škodljiva.
Ovde međutim nema naučnog konsenzusa o tome, ali ni odgovora na neka druga pitanja: da li genetski modifikovani usevi koji proizvode sopstvene insekticide ubijaju i korisne insekte, kao što su pčele, i da li štetočine posle nekog vremena postaju otporne na nove organizme koji im se u početku suprotstavljaju, što za rezultat ima da farmeri troše još više, a ne manje otrovnih hemikalija.
„Blumberg” iznosi da je čak 20 kompanija koje se bave proizvodnjom i distribucijom prehrambenih proizvoda spremno da razmotri prednosti i hendikepe GMO markiranja. Među prednostima je svakako smanjivanje sadašnjih, tvrdi se značajnih, troškova za oponiranje tome.
Istraživanje koje je sprovedeno prošle godine pokazalo je da je više od 90 odsto građana za to da namirnice sa GMO komponentama budu obeležene. Novost je da poslednjih godina neke organizacije kampanju za ovo vode preko društvenih mreža, „Tvitera” i „Fejsbuka”, sa razložnim argumentom da više informacija u rukama potrošača nije loša stvar, veća naprotiv, sasvim poželjna.
Izvor: Politika
Tweet
