Izvor: Politika, 27.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zametak se ne oštećuje
Od 91 dve su preživele osam meseci i preobrazile se u raznovrsna tkiva, saopštila privatna američka kompanija Možete izvući jednu ćeliju i umnožiti je u matične, a da ne oštetite ljudski zametak. Obećavajući postupak koji, po svemu sudeći, zaobilazi moralne zamerke, izveli su američki naučnici i svoje postignuće objavili u uglednom časopisu "Priroda" (Nature).
Dosadašnji načini uzgajanja završavali su se uništenjem klice iz koje je trebalo da izraste čovek.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Hvaljene da su u stanju da se preobrate u posestrime ma kojeg budućeg tkiva i organa, do sada su izdvajane iz embriona pretvorenog u šuplju gromuljicu, nazvanu blastocista, pri čemu je on razaran.
Nov način, usavršen u kompaniji "Edvansd sel teknolodži" iz Masačusetsa, pokazao je prvi put, prema rečima direktora za medicinska istraživanja Roberta Lanze, da je to izvodljivo bez ugrožavanja mogućeg života. I to znatno ranije kada su se grudvice za nastanak budućeg bića podelile na samo osam do deset ćelija.
Hoće li to ukloniti prepreke ovim istraživanjima, naročito postojeće zakonske zabrane u SAD?
Sve podseća na zahvat uveliko korišćen u veštačkoj oplodnji (in vitro fertilization), u kojem se pojedinačna ćelija usisa iz zametka da bi se rano proverila moguća nasledna oboljenja. I posle takvih ispitivanja rođeno je, kako je saopštila američka kompanija, više od 1.500 zdravih beba.
Prošle godine pomenuta istraživačka družina je novu tehniku primenila na miševima i dobila loze matičnih ćelija. Sledeći korak sastojao se u uzimanju 16 suvišnih ljudskih embriona, preostalih iz veštačke oplodnje, i odgajanja tzv. ćelijske kulture u laboratorijskim posudama.
Od 91 ćelije uzete iz 16 embriona dve su preživele osam meseci i bile su u stanju da se preobraze u raznovrsna tkiva. U ogledu su jedni zameci, naprosto, rastavljani na sastavne ćelije; a ostali su nastavili razviće i posle izvlačenja jedne jedine, kao što se to čini u genetskim probama pre ubacivanja u matericu.
Profesor Roberto Lanza je izjavio da je dostižan ishod s većim postotkom ćelijskih nizova (linija), ukoliko se uslovi uzgajanja bolje podese. Nekoliko drugih istraživačkih timova okušalo se na istom zadatku, ali još nisu obelodanili svoje rezultate.
Moralni ćorsokak
Pokazalo se da je moguće ubuduće stvoriti koliko god poželite ćelijskih linija bez oštećenja ili narušavanja razvića embriona, objašnjava bioetičar Ronald Grin sa Dartmut univerziteta, savetnik za ova pitanja u pomenutoj kompaniji, podsetivši da je to put da se iziđe iz postojećeg moralnog ćorsokaka.
Još 1995. Kongres SAD je odlučio da vlada ne sme novčano da potpomaže proučavanja u kojima se razaraju ljudski zameci. Šest godina docnije predsednik Džordž Buš mlađi izjavio je da je savezna kasa dostupna samo ispitivanjima 61 linije matičnih ćelija ljudskog zametka koja su započeta, gde je "odluka u vezi sa životom ili smrću već doneta".
Hamletovska nedoumica
U suštini, nema podrške stvaranju novih – svejedno da li su iz postojećih ili kloniranih embriona.
Najnoviji prodor je, prema rečima Roberta Lanze, odgovor na sve moralne nedoumice, iako u javnom mnenju preovladava bojazan da će uklanjanje ćelije iz zametka umanjiti izglede usađivanja u majčinu matericu ili izmeniti razviće koje će uroditi zdravstvenim tegobama budućeg potomka. Opasnost je mala i postupak se izvodi na klicama novog života koje su ionako podvrgnute genetskim proverama.
Dotični je, inače, najavio da ne očekujemo skorašnju primenu na ljudima, ali da vredi nastaviti izučavanje. Uz pomalo hvalisavu ponudu da će sve buduće linije matičnih ćelija biti besplatno na raspolaganju istraživačima.
Nijedan od dosadašnjih načina ne udovoljava svim zamerkama, ne verujem ni da će najnoviji, upozorio je Tom Mari, predsednik Hejstings centra za bioetiku u Njujorku.
Naučnici i ostali su se ponovo svrstali u dva suprotstavljena tabora, s većim ili manjim razlikama u mišljenju. Piter Brod, profesor ginekologije i akušerstva na Kings koledžu u Londonu, ne može da se načudi zašto se ne pokupi hiljade upotrebljivih ćelija iz posteljice nakon porođaja, namesto da se pojedinačna isisava iz zdravog zametka s malim izgledima da se pretvori u lozu matičnih ćelija.
Da li će se ovdašnji znalci i ini pobornici uključiti u raspravu, imajući na umu da Srbija namerava da se uhvati u ovo kolo (dala dinar da uđe, a dva da .....) ili će i dalje mudro ćutati? Možda pitanje prevazilazi okvire čuvene hamletovske nedoumice?
Stanko Stojiljković
----------------------------
I dalje kontroverze
Studija koju je kompanija ACT publikovala lepa je demonstracija da iz ranog (osam ćelija) ljudskog embriona možete dobiti novu liniju embrionalnih matičnih ćelija. Po reagovanjima koje vidim u naučnom i tzv. nestručnom svetu i dalje ostaje kao kontroverzna metoda dobijanja novih linija matičnih ćelija iz više razloga.
Prvo, s jedne strane, ovakva procedura je važna jer dokazuje potencijal jedne jedine blastomere za dobijanje matičnih ćelija, a s druge, vrlo je neefikasna, zahteva dodatnu mikromanipulaciju embriona i specifične i komplikovane uslove za kulturu izolovane blastomere.
Drugo, s jedne strane "pošteđuje" embrion, a s druge, putem biopsije i mikromanipulacije, može se oštetiti ceo embrion, jer odstranjivanjem blastomere redukujete njegovu šansu na normalan razvoj.
Treće, s jedne strane "pošteđuje" embrion, s druge, javljaju se glasovi da i ta izolovana vitalna blastomera, možda, poseduje potencijal da se razvije u živo biće.
Ovu metodu većina naučnika vidi kao pritisak američkih istraživača na Bušovu administraciju koja finansijski ne podržava derivaciju novih linija iz prekobrojnih embriona, zato studija i dolazi iz SAD. U većem broju zemalja (uključujući Španiju), u kojima je dobijanje novih linija matičnih ćelija iz prekobrojnih i poklonjenih embriona dozvoljeno, naučnici se ne bave tom procedurom iz gore pomenutih razloga.
Naučnici u Evropi, recimo, smatraju da svi prekobrojni embrioni treba da se upotrebe u naučne i medicinske svrhe, a ne da se unište. Zato nastaje pritisak američkih naučnika jer samo u SAD ima 400.000 zamrznutih embriona koji će se, u bukvalnom smislu reči, baciti i uništiti. Predsednik Džordž Buš i dalje s tankom većinom ne podržava korišćenje matičnih ćelija u naučne i medicinske svrhe.
Prof. dr Miodrag Stojković
Politika
[objavljeno: 27.08.2006.]
