Izvor: Deutsche Welle, 25.Jan.2018, 11:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon pogoduje velikima, mali propadaju
Više od polovine poljoprivrednog zemljišta u Hrvatskoj se ne obrađuje. Ni planirani novi zakon o agraru to zacelo neće promeniti. Jer navodno ide na ruku uvoznicima i mešetarima, a ne malim poljoprivrednicima.
Dodela državnog poljoprivrednog zemljišta privatnim zakupcima ponovno uzburkava duhove u Hrvatskoj. Povod je novi Zakon o poljoprivredi – zakonodavni akt koji se od osamostaljenja Hrvatske menjao 18 puta. Domaći agrar u međuvremenu je krahirao, no deo te ekonomske >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << grane i dalje se održava. Jedan od nezaobilaznih aspekata svakako je povoljni najam državnih parcela. Ipak, taj deo sektora praćen je i najvećim dubiozama, zbog hroničnog pogodovanja velikim tržišnim akterima čiji lobiji u pravilu ostvaruju glavni uticaj na političare.
Posredi je državnih oko 30 odsto zemljišta u ukupnom zbiru od približno 2,7 miliona hektara. Pri tom je svega oko 1,1 miliona hektara u funkciji, dok je ostalo zapušteno. Ali, među dvadeset najvećih korisnika državnih parcela nisu porodična gazdinstva čiji je prosperitet navodno u srži hrvatske agrarne politike – makar u izjavama političara.
Pojedinačno, ubedljivo najveći korisnik i dalje je Agrokor, pa kritičari aktuelnih zakonskih izmena u medijima predviđaju da će i novi zakon ići u korist „novim Todorićima“. Treba primetiti da su mali poljoprivrednici državni zakup u nekim slučajevima plaćali čak 12 puta više nego krupne firme.
Ima li spora ratara i stočara?
Glavna izmena Zakona o poljoprivredi tiče se prebacivanja ovlašćenja za dodeljivanje s državnog nivoa na opštinski. Zasad izostaje revizija ranijih sumnjivih dodela, no državno tužilaštvo bi konačno trebalo da dobije konkretniju ulogu u tom procesu. Nadalje, mladi poljoprivrednici imali bi nešto veću prednost za preuzimanje parcela.
- pročitajte još: Robovi na portugalskim poljima
„Naše udruženje je tražilo reviziju, o kojoj se dosta govorilo, ali još uvek čekamo da se to i sprovede. Ipak, ima osnova da se ubuduće nadamo boljoj praksi“, rekao nam je Tihomir Jaić, predsednik Hrvatske udruge poljoprivrednika (HUP) koja broji preko šest hiljada članova – mešovito ratara i stočara.
Upravo sukob ratara i stočara spominje se kao jedan od mogućih efekata novog zakona, ali Jaić to pobija. „To je dizanje panike bez osnove. Mogući su i dalje pojedini loši primeri“, nastavlja on, „ali ne i problem širih razmera. Najbitnije što očekujemo je dobar rad lokalnih uprava na dodeli zemljišta, što ranije nije bio slučaj, a tek ćemo videti kako će biti ubuduće. Zatim se ni državna agencija nije pokazala efikasnom, pa je tad bilo dodeljeno tek 20 odsto parcela, uz razne dubioze. No treba znati da tom prilikom državno tužilaštvo nije u procesu imalo ulogu koja mu je sad dodeljena.“
Lokalne uprave nisu dorasle zadatku?
S druge strane, ima i kritičnijih pogleda na ovu temu, pa je tako udruženje porodičnih gazdinstava „Život“ zatražilo da se nadležnosti ne prebacuju na lokalne samouprave. Slično rezonuju i neki opštinski načelnici, javno tražeći da se od toga odustane, jer nemaju državni autoritet da sprovedu ono što im se čini previše složeno za njihove realne mogućnosti. Povrh svega, „Život“ je upozorio da još uopšte ne postoji popis ukupno raspoloživog državnog zemljišta, pa bi u nacionalni sistem identifikacije parcela (ARKOD) trebalo dodati kartu s ucrtanim površinama i njihovim statusom.
Tokom septembra meseca, u selu Donja Lokošnica se crveni svaka kuća. Svakog dana se paprika bere i niže u vence koji se kače po svim spoljnim zidovima. Od začinske paprike živi svaki stanovnik u selu koje ima oko hiljadu meštana u 300 domaćinstava.
U nekoliko navrata, od sredine avgusta do sredine septembra, svaki stanovnik sela bere začinsku papriku i sprema je za sušenje. Mihajlovići, Radoslav i Svetlana, bave se uzgajanjem te paprike oduvek. I njihovi čukundedovi su se bavili time. Kažu, čim se rode i prohodaju, već su među paprikama. Ova paprika raste samo u Lokošnici i nigde više. Čak ni u susednom selu.
Niko ne zna tačno kada je paprika došla u selo, pa čak ni odakle tačno. Neko kaže iz Afrike, neko iz Turske. Pripada vrsti kozji rog i osim začina za jelo, meštani kažu da je od nje najbolji i najukusniji ajvar jer između ostalog, najmanje kalira i zadrži pun ukus.
Marko Stojanović je iz sela otišao na poljoprivredni fakultet. I iako kao inženjer ima stalni posao, posle smene dolazi u selo da pomaže svojima. Tako je svakog septembra. Inovacija u tradicionalnom poslu je veb-sajt preko kojeg prodaju u okolnim zemljama. Kaže da je baš Lokošnica najbolja za začinsku papriku zbog vrlo pogodne mikroklime, ph-zemljišta i velikog broja sunčanih dana.
Iako pored paprike gaje i drugo povrće, od ove tradicije niko ne odustaje – i pored toga što je oko nje mnogo posla. Nakon branja, paprika se suši na zidovima i krovovima kuća do mesec dana. Nakon toga se stavlja u hladovinu, a kasnije suši u sušarama – takođe tradicionalno u malim prostorijama u kojima se loži. Na kraju, skine se drška, paprika se samelje i spremna je za plasman.
U koju god ulicu da zavirimo, one su tu, vise kao zavese. Tako je i u dvorištima kuća gde se paprika priprema za nizanje. U domu Stojiljkovića se vredno radi.
Dušanka Stojiljković ima 83 godine. Ona je najstarija u ovom domaćinstvu i ne pamti vreme bez crvenih zidova u septembru. Ceo život je u paprikama, pa vrlo spretno i iskusno niže u vence. Kaže da to nije lako raditi. To se vidi i po rukama – grubim, crvenim i ispucalim – po kojima se stanovnici ovog sela mogu prepoznati.
Njen praunuk Stefan Stojiljković ide u 7. razred osnovne škole i takođe niže papriku. „Šta je teže, učiti ili nizati? -Nizati“, bez razmišljanja odgovara Stefan. „Na iglu se bode drška paprike, pa onda druga sa druge strane i tako sve u krug. Treba i snaga i veština da bi se to uradilo“, kaže Stefan.
U domaćinstvu Stojiljković godišnje se proizvede oko 40 tona sirove paprike. Na jednom hektaru je maksimum 50 tona, kaže nam domaćin Ivica. Pored mlevene i „gruvane“ paprike, na pijaci prodaju i veze suve paprike za punjenje. Gotovo svi u ovom selu imaju tezgu na nekoj od pijaca u Leskovcu, Nišu, Beogradu.
Pored pijačne prodaje, većina domaćinstava svoj proizvod prodaje privatnim firmama za dalji plasman. Kažu da od paprike može da se živi, ali i to da se težak rad oko paprike ipak isplati. Iako vidljiva sezona paprike traje dva meseca, meštani kažu da je njima cele godine sezona jer se bave proizvodnjom.
Svi stanovnici Donje Lokošnice veoma su ponosni na svoj proizvod, jer znaju da su jedinstveni. Na takmičenjima poput „paprikarijade“ redovno učestvuju, a deca su najponosnija kad su spretna i brza u nizanju.
I osmogodišnja Mila Stamenković je veoma srećna jer ju je baka naučila da niže papriku „nizaču“. Kaže da je svake godine sve bolja u tome i jedva čeka da poraste pa da pobedi u takmičenju u nizanju.
Autor: Jelena Đukić Pejić (Donja Lokošnica)
„Život“ je tako bio protiv novog zakona, dok je HUP pozdravio najavljeno, pa je donekle stvoren dojam da se baš preko te dve organizacije provlači navodna podela interesa. Ali, u razgovoru sa šefovima tih udruženja zaključili smo da oba demantuju mogućnost sukoba ratara i stočara te žele transparentniji nadzor dodele parcela i sankcionisanje nepravilnosti.
Okupljeni u „Životu“ smatraju da je osnovni problem zaštita malih proizvođača u odnosu na velike koji forsiraju uvoz – stoke i druge robe. Nažalost, na kraju su iz udruženja „Život“ odbili da objavimo njihove izjave na ovu temu.
Prekupci pod maskom stočara
Ipak, temeljnu napetost smo detektovali uz njihovu pomoć: lošim i nedorečenim zakonskim okvirima dosad su najviše bili zadovoljni uvoznici i trgovci. A koji se često kamufliraju u proizvođače, iako im je proizvodni deo u suštini samo alibi. Oni mogu u Hrvatskoj zvanično biti zavedeni kao stočari i pri tom koristiti javne beneficije, iako čak i ne uzgajaju stoku nego je samo uvoze i kolju te prodaju.
- pročitajte još: Otrov u našem tanjiru
Goran Đulić, ekonomski analitičar i dobar poznavalac agrarnih prilika, takođe u novom zakonskom predlogu prepoznaje prostor za održanje starih obrazaca. „Hoće li neki opet uzeti državnu zemlju pa je radi mešetarenja dati u podzakup? To i ovim zakonom ostaje sasvim neregulisano. I kolika će biti cena najma državne zemlje, i po kojim tačno kriterijima? Broj hektara – koliko neko može dobiti, i koliko neko dosad već ima zemlje, odnosno nema na raspolaganju – nije usklađen. To će dovesti do toga da će veliki dobiti još više, a manji malo ili ništa“, rekao nam je Đulić.
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
