Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Sep.2008, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakazan hitan samit južnoameričkih lidera
LA PAZ - Unija južnoameričkih nacija "Unasur" koja okuplja većinu lidera Južne Amerike, će sutra u Santiagu u Čileu, održati hitan samit posvećen Boliviji.
Predsednica Čilea Mišel Bašle je ocenila da će samit možda pomoći demokratskom rešenju u Boliviji.
U Boliviji su, prema zvaničnim podacima ubijene najmanje 24 osobe pre četiri dana u istočnoj provinciji Pando u sukobima provladinih seljaka sa pristalicama opozicionog regionalnog guvernera >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Leopolda Fernandeza. Bolivijski ministar Alfredo Rada najavio da će broj žrtava porasti, jer je u oblastima sukoba u Pandou pronađeno još mnogo leševa.
"Mi moramo da zaustavimo fašističko ludilo u Boliviji i da sprečimo veću tragediju", rekao je predsednik Venecuele Ugo Čavez i optužio bolivijsku vojsku da ne radi ništa da zaustavi nasilje, preneo je Rojters.
Antivladini protesti širom Bolivije
Antivladini protesti razbuktali su se u četvrtak širom Bolivije, na vrhuncu krize zbog plana bolivijskog šefa države Eva Moralesa da održi referendum o novom ustavu zemlje. Morales je u petak zaveo vanredno stanje u Pandou.
Morales, prvi predsednik iz redova domorodačkog stanovništva Indiosa, želi da pruži veća prava tom delu stanovništva koje je i najsiromašnije, tako što će izvršiti preraspodelu zemlje i prihoda od gasa. Međutim rukovodstva pet od devet bolivijskih pokrajina i to one bogatije, traže veću autonomiju i veći udeo u prihodima od izvoza gasa.
Pobornici autonomije često su optuživani da njihovi prohtevi imaju malo veze sa jezikom, kulturom i religijom, a više s novcem i izvorima sirovina, posebno kada je u pitanju kontrola nad rezervama prirodnog gasa u Boliviji, drugom po redu proizvođaču te sirovine u Južnoj Americi, posle Venecuele.
Sukobi su doveli do krize u proizvodnji prirodnog gasa u Pandou, ključnom izvoznom artiklu iz Bolivije koji se transportuje u susedni Brazil i Argentinu. Predsednik Morales smatra da su pozivi za autonomiju pokušaj da se rasturi zemlja, zbog čega je pozvao narod da im se suprotstavi.
Serija proterivanja američkih diplomata
Pogoršavanje političke situacije u Boliviji je dovelo i do nove napetosti u odnosima te i još nekih latinoameričkih zemalja sa Sjedinjenim Američkim Državama. U seriji prošlonedeljnih diplomatskih proterivanja SAD su ostale bez tri ambasadora u južnoameričkim državama - Boliviji, Venecueli i Hondurasu.
Predsednik Morales je izjavio da američki ambasador Filip Goldberg u La Pazu podstiče nemire na istoku zemlje i naložio njegovo proterivanje. "Ambasador SAD kuje zaveru protiv naše demokratije i pokušava da razbije Boliviju", izjavio je Morales u govoru u predsedničkoj palati u La Pazu.
Pre odlaska u La Paz Goldberg je služio kao šef Američke misije u Prištini. Predsednik Morales odbija da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije i separatiste u Prištini je svojevremeno uporedio sa vođama pokrajina na istoku Bolivije koji žele veću autonomiju od federalne vlasti.
Čaves i Kastro uz Moralesa
Morales je kao levičar odranije poznat kao veliki protivnik sadašnje administracije u Vašingtonu i u tome uživa podršku predsednika Venecuele Uga Čavesa i bivšeg lidera Kube Fidela Kastra. Potez bolivijskog predsednika podstakao je venecuelanskog lidera Čaveza da stane rame uz rame sa svojim saveznikom i da američkom ambasadoru Patriku Dadiju da 72 sata da napusti Karakas.
Na to je portparol Stejt departmenta Šon Mekormak uzvratio da su "optužbe Bolivije i Venecuele, kako američke pristalice nastavljaju sa antivladinim protestima u Boliviji, pogrešne i lideri tih zemalja to znaju". Vašington je izrazio žaljenje zbog poteza Bolivije i Venecuele i istovremeno odgovorio proterivanjem njihovih ambasadora iz zemlje uz zamrzavanje bankovnih računa trojice bliskih Čavezovih saradnika.
U međuvremenu je i predsednik Hondurasa Manuel Zelaja odbio je da primi akreditive novog ambasadora SAD i tako odložio njegovo imenovanje. "Mi ne prekidamo odnose sa SAD, mi se samo solidarišemo sa Moralesom koji je okrivio SAD da se meša u unutrašnje stvari Bolivije", rekao je predsednik Zelaja.
Nikaragvanski predsednik Daniel Ortega izjavio je da podržava Boliviju, mada nije saopštio da li planira da preduzima bilo kakve poteze protiv predstavnika Vašingtona u Managvi.
"Smirivanje strasti"
Istovremeno, kako primećuje britanska medijska kuća Bi-bi-si tokom prošle nedelje u Venecuelu su stigla dva ruska bombardera kako bi učestvovala u vojnoj vežbi. To, prema oceni Bi-bi-sija nije pomoglo opštoj situaciji u regionu, a uz nove zajedničke vojne vežbe koje su planirane, "biće potrebno prilično vremena da se strasti smire".
Bi-bi-si navodi da sve više levičarskih južnoameričkih vlada podržava Čavezovu antiameričku retoriku, uz opasku da region ima koristi od velikodušnosti venecuelanskog lidera što se tiče nafte.
Sa druge strane, Bi-bi-si podseća da su SAD glavni trgovački partner i glavni izvor pomoći za zemlje Južne Amerike, pa će retko ko biti sretan zbog sadašnjih niskih odnosa između Vašingtona i država na "zelenom kontinentu."
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
