Izvor: B92, 11.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žak Širak napušta politiku
Žak Širak
Pariz -- Svoju odluku da se neće kandidovati na predstojećim izborima, Širak bi trebalo večeras da saopšti naciji večeras.
Francuski predsednik Žak Širak odlučio je da napusti politiku. Istekom sadašnjeg mandata, on će okončati politilku karijeru dugu više od 40 godina, tokom koje je punih 12 proveo na čelu francuske države.
Žak Širak završiće drugi predsednički mandat ovog proleća. Predsednički izbori zakazani su za 22. april, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ali na njima Širak se neće kandidovati. Njegove pristalice kažu da je on topao i velikodušan čovek, dok ga protivnici opisuju kao prevrtljivog čoveka, bez vizije, sposobnijeg da osvoji nego da obavlja dužnost šefa države.
Širakovi biografi se ipak slažu da je sedamdesetčetvorogodišnji Širak mnogo kompleksniji, nego imidž koji je odavao.
"On je politička životinja stvorena da vodi političke kampanje i pobeđuje. Njegova snaga je tolika da se do sada kandidovao na svim mogućim izborima: od lokalnih u Korezi, preko izbora za gradonačelnika Pariza, do tri kandidature na predsedničkim izborima. On je osoba koja, kada nešto i krene po zlu, nastavlja da se bori i ne odustaje. Najžešće se bori kada je pritisnut uza zid. Upravo zbog te ogromne snage, on ostaje mladolik i živahan, sa duhom tinejdžera i šarmantnog lažova", opisao je bivši Širaka njegov bivši saradnik i autor knjige "Širak, moj tridesetogodišnji prijatelj" Žan Fransoa Prob.
Širak je bio prvi evropski lider koji se usprotivio ratu u Iraku 2003, ukinuo je obavezno služenje vojnog roka, čvrsto se odupirao ekstremnoj desnici, imao značajnu ulogu u okončanju rata u bivšoj Jugoslaviji.
Ali, kraj njegove vladavine obeležila je 2005. godina, kada je ustav EU za koji se zalagao, doživeo fijasko na referendumu, u pariskim predgrađima izbili nemiri, a on sam imao zdravstvene probleme. Ankete su pokazale da je upravo tada Širak izgubio najveći deo podrške birača.
Žak Širak je političku karijeru počeo 1965, kada je izabran za poslanika iz okruga Koreze, što će biti skoro tri decenije. Od 1967. do 1974. godine bio je ministar, dok je na premijerskoj funkciji proveo dva mandata: od 1974. do 1976. kada je predsednik zemlje bio Valeri Žiskar D'Esten; i od 1986. do 1988, dok je na čelu države bio socijalistički predsednik Fransoa Miteran.
Tri puta je bio biran za gradonačelnika Pariza. Za šefa države izabran je 1995. i potom 2002. godine.
