Izvor: Blic, 15.Maj.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zajedno kroz oluju
Evropske zemlje u razvoju, pogođene sa dve oluje istovremeno - smanjenjem priliva kapitala i padom izvoza, suočavaju se sa dubokom krizom. Raspršena je iluzija o zaštićenosti od prelivanja krize iz drugih zemalja i sada je jasno da njihov oporavak neće zavisiti samo od donošenja pravih političkih izbora kod kuće, već i dešavanja i odluka u ostalom delu Evrope.
Evropski kontinent je u toku poslednje decenije doživeo brze promene i razvoj, a sve jače finansijske i trgovinske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << veze dale su pozitivne efekte rasta i ujednačavanja nivoa prihoda. Kao rezultat, cela Evropa je sada u istoj situaciji, pa će zemlje u razvoju i razvijene ekonomije zajednički morati da potraže izlaz iz nje. Vlade i centralne banke su preduzele radnje bez presedana u borbi protiv krize i ulažu se napori da se sve te odluke koordiniraju. Ipak, potrebno je učiniti još mnogo toga na oba polja.
Kriza je neke pogodila više nego druge, ukazujući na ogromne razlike među zemljama u pogledu vođenja politike. Nova Regionalna ekonomska perspektiva MMF pokazuje da je "halo efekat” članstva u EU nestao praktično preko noći i finansijska tržišta su počela da analiziraju zemlje na osnovu njihovih fundamentalnih performansi.
Marek Belka, Srobona Mitra
Više su pogođene zemlje sa većom inflacijom i deficitima bilansa tekućih transakcija i zemlje koje su finansirale kreditnu ekspanziju uzimanjem prekograničnih kredita. To jasno ukazuje na činjenicu da je racionalna makroekonomska i finansijska politika opet na ceni. Vlade će morati da budu oprezne kada se radi o fiskalnim stimulativnim merama i od mnogih će se zahtevati da obuzdaju deficite da bi se ponovo steklo poverenje u održivost njihove politike. To će takođe pomoći da se spreče drastične fluktuacije kursa, što je posebno važno u regionu u kojem su se mnogi naveliko zaduživali u evrima, švajcarskim francima i drugim stranim valutama. U tom smislu je od ključne važnosti unapređenje kredibiliteta politike, između ostalog jačanjem institucija koje kreiraju politiku i koje podržavaju fiskalnu održivost.
Još jedna važna stavka na spisku potrebnih radnji jeste i strukturna reforma. Tako će fleksibilno tržište rada i pozitivna poslovna klima pomoći u potrebnom prelasku resursa u sektor dobara kojima se trguje, i podsticanju rasta produktivnosti tokom prilagođavanja smanjenim prilivima kapitala. Ove odluke su još važnije za zemlje koje su se opredelile za fiksne devizne kurseve i koje nemaju izbor, sem da obuzdaju fiskalnu politiku i ubrzaju strukturne promene.
Međutim, ekonomska kriza je takođe jasno ukazala na to da je ekonomska integracija bila brža od koordinacije makroekonomskih politika i politika finansijskog sektora u Evropi.
Oblast u kojoj postoji hitna potreba za koordinacijom je makroprudencijalna regulacija banaka. Jasno je da su banke u evropskim zemljama u razvoju preuzimale velike rizike kada su podsticale izuzetnu ekspanziju kredita i potražnje, a nisu stvorile adekvatan zaštitni mehanizam protiv krize tržišta. Mnoge od ovih banaka imaju matične kompanije u razvijenim evropskim zemljama i često sami nadzorni organi u zemljama u kojima se nalaze filijale nisu imali instrumente da obezbede racionalnije ponašanje. Sada, kada je ovim bankama potrebna dokapitalizacija, od ključne važnosti je bolja koordinacija nadzornih organa u zemljama u kojima su bankarske centrale i zemljama domaćinima filijala. Zdravi bilansi stanja banaka su preduslov za podržavanje zdravog, održivog toka kredita stanovništvu i privredi, koji je dalje potreban da bi podržao potražnju i rast u većini zemalja u razvoju. To je jedan od razloga zašto Međunarodni monetarni fond, u saradnji sa Evropskom komisijom, podržava napore da se reše ova pitanja. Još jedna oblast koordinacije jesu monetarna pitanja i pitanja vezana za kurs. Evropska centralna banka ima prilično selektivan pristup u podršci valutama zemalja koje nisu u evrozoni, kao i u tek započetim diskusijama sa zemljama koje tek treba da uvedu evro, a vode kredibilnu politiku i imaju dobre fundamentalne performanse. S obzirom na jaku povratnu spregu između evropskih zemalja u razvoju i evrozone, popunjavanje praznina u koordinaciji u svim ovim oblastima će pomoći da se izbegne neželjena kolebljivost na deviznim i finansijskim tržištima.
Evropa je jedna od velikih svetskih priča o uspehu od pada gvozdene zavese - ali ovaj uspeh je istovremeno praćen bolnim zajedničkim recesijama. Zato kriza nije samo moćan podsetnik da zemlje u razvoju moraju da se vrate racionalnim ekonomskim politikama. Ona predstavlja i hitan poziv da se formira koordinirani pristup ključnim politikama u celoj Evropi, uključujući i izgradnju neophodnog okvira finansijske stabilnosti koji bi obuhvatio kako razvijene ekonomije, tako i ekonomije u razvoju, kao i zajedničke napore da se spreče remetilačka kretanja deviznih kurseva. Ukoliko se iz krize može izvući trajna pouka za Evropu, to bi bilo da visokointegrisani region zahteva da kreatori politike posmatraju stvari iz regionalne perspektive. Drugim rečima, da bi pronašli put iz ove oluje, potrebno nam je više Evrope, a ne manje.
