Izvor: Blic, 06.Mar.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zagreb na meti kritike SAD
Zagreb na meti kritike SAD
ZAGREB (Agencije) - Američki Stejt department uputio je dosta kritika na račun stanja ljudskih prava u Hrvatskoj. U izveštaju o zaštiti ljudskih prava u svetu za prošlu godinu, koji je predstavio državni sekretar Kolin Pauel, a čije delove prenosi hrvatska štampa, navodi se da u te probleme spadaju arbitrarna hapšenja, zadržavanja u pritvoru i optužbe protiv lica za ratne zločine, pri čemu se upozorava da su Srbi hapšeni uz veoma >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << slabe dokaze. U izveštaju, koji je Hrvatskoj posvetio 35 strana, ističe se takođe da je bilo verski ili etnički motivisanog nasilja i uznemiravanja, posebno protiv Srba i Roma. Stejt department zamera Hrvatskoj i zbog sporosti u vraćanju nacionalizovane crkvene i privatne imovine, navodeći da i dalje ostaje problem nasilja nad ženama i trgovina ženama radi prostitucije, kao i da vlasti u praksi nisu poštovale neka radna prava. 'I dalje je problem dugotrajan pritvor pre suđenja, posebno kada su u pitanju Srbi optuženi za ratne zločine'. Primećeno je da su hrvatski sudovi nastavili da izriču presude u suđenjima za ratne zločine, istovremeno nastojeći da depolitizuju suđenja protiv Srba otvaranjem ili obnavljanjem istraga nad pripadnicima hrvatskih oružanih snaga. Međutim, Srbi su ostali u zatvorima i nakon što su prethodnih godina osuđeni na netransparentnim, politizovanim suđenjima.
U izveštaju se navodi da je nastavljeno zastrašivanje i nasilje protiv Srba u nekada ratom pogođenim područjima, kao i hapšenje Srba zbog ratnih zločina. Od oktobra 2000. do maja 2001. uhapšeno je više od 50 lica, od kojih je bilo 28 izbeglica.
Ističe se da su nevladine organizacije i međunarodni posmatrači u u Podunavskoj regiji primetili da je policija povremeno pozivala Srbe u policijske stanice na dobrovoljno-informativne razgovore, 'što se svodilo na kratak pritvor bez naloga, namenjen uznemiravanju srpskih građana'.
Hrvatskim vlastima upućene su i kritike da su povremeno kršile pravo na privatnost, odnosno vraćanje zauzetog vlasništva izbeglicama, uglavnom Srbima koji se vraćaju u zemlju.
