Izvor: Politika, 16.Dec.2014, 09:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaglavljeni u hladnom ratu
Hladni rat nikada nije okončan. Posle raspada Sovjetskog Saveza (1991) i kompletnog socijalističkog bloka u Evropi, monopolarna dominacija koju su na ruševinama tog i takvog sveta izgradile SAD pokazala se kao – kratkovečna pobeda.
Američka moć brzo je usahnula ogolivši, istovremeno, interesantnu činjenicu da su upravo Amerikanci, koji su se sve vreme dičili pobedom nad socijalističkim lagerom, u tom hladnom ratu ostali zaglavljeni do današnjih dana. Više nego bilo koja druga >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njegova učesnica, pogotovo one iz Evrope.
Kako je za „Ameriken konzervativ” napisao Filip Džiraldi: „U dobra stara vremena hladnog rata CIA je činila sve što je mogla ne bi li diskreditovala SSSR... Organizovali smo prodaju ruskim kompanijama tehnike i tehnologije konstruisanih tako da posle montaže upropaste celu proizvodnu liniju, finansirali smo delovanje pokreta Solidarnost koji je radio protiv komunista... Ali to je bio istinski rat, i obe strane su ga shvatale veoma ozbiljno i bile spremne da u njemu koriste sva moguća sredstva.”
Ipak, i kada je sve utihnulo, na bivše neprijatelje u Vašingtonu nisu gledali kao na nove potencijalne saradnike ili poslovne partnere. Naprotiv, nastavili su da Rusiju, kao naslednicu SSSR-a, tretiraju onim istim hladnoratovskim aršinima, dok su države istočne Evrope jednostavno potčinili svojim interesima. Ovo je danas najuočljivije u Poljskoj i baltičkim zemljama.
U Moskvi su brzo shvatili američku igru, i dolaskom sadašnjeg predsednika Vladimira Putina na čelo Rusije počeli su da učvršćuju svoju sferu interesa. Vašington je odgovorio kako je umeo – metodima koje je koristio i na Balkanu. Na tom putu zatekla se i Ukrajina koja je zahvaljujući „narandžastoj revoluciji” (novembar 2004 – januar 2005) i potonjim političkim potresima, nažalost, postala prva velika žrtva „podgrejane hladnoratovske atmosfere”.
U međuvremenu, u globalnu akciju su ubačene špijunske agencije svih mogućih profila, ali i pojedinci poput Džulijana Asanža i Edvarda Snoudena, spremni da obelodane i najprljaviji veš državnih administracija u onim zemljama čiji su im podaci bili dostupni. Kako se ispostavilo, pomenuti administrativci se baš i nisu preterano trudili da svoj „državni posao” obave u skladu sa pravilima tajnosti i pozicijom na kojoj su se u datom trenutku zatekli.
Sa druge strane, o jačanju ruskog obaveštajnog sektora, posebno u Evropi, pisao je nedavno i američki nedeljnik „Njuzvik”. Citirajući visoke predstavnike evropskih bezbednosnih službi, list iznosi podatak da je barem trećina ruskog diplomatskog osoblja u državama na Starom kontinentu, na neki način, uključena u špijunske aktivnosti.
Nema sumnje da je bitka obnovljena sa obe strane Pacifika. Ukrajinu, kao kolateralnu štetu, već smo pomenuli. Sledeći veliki korak za ogledanje jeste – Turska. Ankara je tradicionalno mesto okupljanja špijuna svih fela. Sada, kada je Moskva otvoreno iskazala ambiciju da izgradnjom velikog gasovoda do Turske praktično uđe u američki vojno-politički zabran, nema sumnje da će špijunska aktivnost u prestonici drugog evroazijskog džina prosto dobiti krila. Jer ova zemlja je jedan od najvernijih američkih saveznika u regionu i šire, članica NATO-a i ozbiljan pretendent na ulazak u Evropsku uniju.
Drugim rečima, atmosfera za „delovanje iz senke” ovde je idealna. O tome svedoči i podatak da je pre nekoliko dana američki državni sekretar Džon Keri, koji je u Ankaru došao kako bi obezbedio pomoć u borbi SAD protiv islamskih džihadista, naišao na odlučno odbijanje ovdašnjeg političkog rukovodstva. Može samo da se nagađa čiji su sve prsti umešani u Kerijev fijasko.
Treba pomenuti i da se hladni rat danas vodi u uslovima koji malo podsećaju na one iz njegovog prethodnog perioda. Više nije reč samo o animozitetu između SAD i Evrope, sa jedne strane, i Rusije, sa druge. Zahvaljujući munjevitom razvoju elektronskih medija, a posebno interneta, naša planeta je zaista postala „globalno selo”.
Ali pojedinačni interesi su ostali. S tim što su svoju kandidaturu za ovu igru, osim Rusije i SAD, istakle i mnoge druge novonarasle sile, pre svih Kina, Indija, Turska, zemlje Južne Amerike... Niko više ne želi da ostane na repu događaja, ni političkih, ni tehnoloških.
To nas dovodi do zaključka da će filmovi o Džejmsu Bondu i njegovim drugarima i dalje biti među najgledanijima. Pogotovo što se špijunske aktivnosti moćnika sa naše planete polako sele i u – svemir. Istraživanje vanzemaljskih prostora postalo je ozbiljna stavka u budžetima svih država sposobnih da put nebeskog plavetnila upute rakete opremljene uređajima za ispitivanje, ali i onim koji su ka zemlji usmereni isključivo kako bi delovali kao „velike svemirske uši”. „Veliki brat” je na sceni – i u punom pogonu.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 16.12.2014.
.jpg)
