Izvor: NoviMagazin.rs, 09.Apr.2020, 16:08
Zagađenje vazduha i povišena stopa smrtnosti od COVID-19
Naučne potvrde o uticaju dugotrajne izloženosti zagađenom vazduhu na povišenu stopu smrtnosti od bolesti COVID-19 ukazuju na potrebu osiguravanja čistijeg vazduha zbog čega aktivisti nameravaju da izvrše pritisak na vlade da posle krize uvedu stroža pravila za smanjenje emisije ugljenika i modernizaciju energetskih sistema, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje američkih i evropskih medija.
Zagađenje vazduha povezano je sa značajno višom stopom smrtnosti od COVID-19, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << pokazale su analize istraživanja sprovedenih u SAD prema kojima je i mali porast štetnih čestica u godinama pre pandemije povezan s porastom smrtnosti od 15 odsto, naveo je CNN.
Studija istraživača Fakulteta za javno zdravlje Univerziteta Harvard koja je analizirala zagađenje vazduha i smrt od COVID-19 do 4. aprila u preko 3.000 američkih oblasti, kako navodi CNN, još nije prošla stručnu recenziju da bi bila objavljena u medicinskim časopisima.
Tim je naveo da je otkrio da je porast od samo jednog mikrograma po kubnom metru čestica PM 2,5 povezan s porastom stope smrti od COVID-19 za 15 odsto, što sugeriše da dugotrajna izloženost zagaĐenom vazduhu povećava podložnost najtežim ishodima obolelih.
Analiza s Harvarda, koja je sprovedena na širem području SAD, prva je studija koja dokazuje jasnu vezu dugotrajne izloženosti zagađenom vazduhu i stope smrtnosti od COVID-19, napisao je Njujork tajms, ističuću da rezultati istraživanja mogu pomoći lokalnim zdravstvenim sistemima u zagađenijim područjima da se adekvatnije pripreme za verovatno povećan priliv pacijenata.
Studija bi, naglašava Njujork tajms, takođe mogla imati dalekosežne posledice na propise o čistom vazduhu koje je Trampova administracija postepeno ukidala u poslednje tri godine tvrdeći da su ti propisi "otežavali industriju".
U analizi je utvrđeno da bi do sada Menhetn imao 248 manje smrtnih slučajeva od COVID-19 da je u poslednjih 20 godina smanjio prosečan nivo štetnih čestica za jedan mikrogram po kubnom metru.
Najviše sitnih štetnih čestica nastaje sagorevanjem goriva u automobilima, rafinerijama i elektranama. Udisanje takvih mikroskopskih zagađivača, rekli su stručnjaci, vremenom oštećuje sluznicu pluća, slabeći sposobnost tela da se bori protiv respiratornih infekcija. Mnogobrojna istraživanja otkrila su da izlaganje sitnim česticama povećava rizik od raka pluća, srčanog udara, moždanog udara i prerane smrti.
Iako svet beleži smanjenu zagađenost usled mera u borbi protiv pandemije, naučnici poručuju da će osiguravanje čistijeg vazduha u budućnosti pomoći u smanjenju stope smrtnosti od COVID-19, napisao je Gardijan.
Nedavna analiza naučnika u ItalijI takođe je uočila vezu nivoa zagađenosti i visoke stope smrtnosti od COVID-19 na severu te zemlje, dodaje Gardijan.
U oblastima Lombardija i Emilija-Romanja na severu Italije, jednom od najzagađenijih područja u Evropi, stopa smrtnosti do 21. marta je bila oko 12 odsto dok je u ostatku Italije iznosila 4,5 odsto.
Globalni kvalitet vazduha drastično je poboljšan pošto je potražnja za fosilnim gorivima prepolovljena s prizemljenim avionima i zatvorenim fabrikama, dok je većina ljudi kretanje svela na minimum, piše Volstrit žurnal.
Istovremeno, dodaje list, mnogi istraživači, međuvladine organizacije i aktivisti se nadaju da će svet u vreme pandemije saznati više o uticaju čoveka na okolinu, dok mnoge ekološke grupe koriste krizu da izvrše pritisak na vlade da budući programi podsticaja zavise od modernizacije energetskih sistema.
Usporavanje aktivnosti tokom ekonomske krize 2009. smanjilo je emisiju ugljenika i zagađenost vazduha, ali, prema podacima Međunarodne agencije za energetiku, emisije su porasle za šest odsto već naredne godine dok su vlade nudile podsticajne programe za ekonomski rast.
Deceniju posle, naglašava Volstrit žurnal, vlade su više angažovane na klimatskim pitanjima što bi moglo uticati na format paketa mera podsticaja vrednih milijarde dolara.
.jpg)
