Izvor: Blic, 31.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zabranjeno raditi nedeljom
Zabranjeno raditi nedeljom
Od 1. januara 2004. godine u Hrvatskoj stupa na snagu zakon o zabrani rada tržnih centara nedeljom koji je, pod pritiskom Katoličke crkve, pred kraj mandata progurala vlada Ivice Račana. Šest najvećih, uglavnom stranih trgovačkih lanaca u Hrvatskoj podnelo je zbog toga tužbu Ustavnom sudu Hrvatske i najavilo otpuštanje radnika zbog smanjenog prometa.
Procenjuje se da će tržni centri u Hrvatskoj zbog zabrane rada nedeljom izgubiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << oko 15 odsto prihoda, odnosno oko 80 miliona evra. A koliko će izgubiti izdavači dnevnih novina, koji će takođe biti pogođeni novim zakonom, kao i mnogi drugi koji su nedeljom obavljali razne delatnosti, teško je i predvideti.
Dozvole za rad nedeljom moći će da dobiju samo neki trgovci. Zakon, naime, propisuje da na svakih pet hiljada stanovnika može da bude otvorena jedna dežurna prodavnica prehrambenih proizvoda, koja ne sme da ima površinu veću od 200 kvadratnih metara. Sada je nastala neviđena jagma oko dobijanja takve dozvole jer je mnogo više zainteresovanih trgovaca od broja mogućih dozvola.
Akciju 'Zatvorimo trgovine nedeljom' pokrenula je pre nekoliko meseci Katolička crkva da bi, po mišljenju političkih analitičara, vernike odvratila od nedeljne kupovine i pokušala ih privući na nedovoljno posećene nedeljne mise u crkvama. Crkva je preko svoje humanitarne organizacije 'Karitas' organizovala potpisivanje peticije za zabranu rada nedeljom i uspela da prikupi 300.000 potpisa. Isticala je da se bori za radnika, za njegovo 'ljudsko dostojanstvo', za to da mu nedelja bude dan odmora, a da oni koji nedeljom idu u kupovinu mogu tu kupovinu obaviti nekog drugog dana.
Akciju vrha Katoličke crkve od početka je podržao Račanov glavni koalicioni partner Zlatko Tomčić i njegova Hrvatska seljačka stranka, koji su uoči parlamentarnih izbora nastojali da dobiju veću naklonost Katoličke crkve.
Donošenje zakona o zabrani rada nedeljom izazvalo je mnoge kritike u hrvatskoj javnosti. Zakon je ocenjen brzopletim, nepromišljenim i protivrečnim. Postavljeno je pitanje šta je sa ostalim ljudima koji moraju da rade nedeljom – policajcima, lekarima, medicinskim sestrama, pilotima, novinarima, turističkim radnicima...
Nezadovoljstvo zbog donošenja zakona o zabrani rada nedeljom iskazala je i misija MMF-a za Hrvatsku. Predstavnici MMF-a preporučili su novoj vlasti da ne primenjuje taj zakon jer bi njegova primena mogla značiti korak nazad i imati negativne posledice, uz ostalo, i na povećanu nezaposlenost. Prvi čovek crkve u Hrvatskoj kardinal Josip Bozanić oštro je reagovao na poruku predstavnika MMF-a optuživši ih da propagiraju interese svetskog kapitala i socijalnu neosetljivost. Deo demokratske javnosti je te stavove crkve ocenio kao licemerne, podsetivši na činjenicu da Katolička crkva nikada nije digla glas protiv otpuštanja na stotine hiljada radnika za vreme vladavine HDZ-a, već je uvek podržavala tu stranku. Mira Babić-Šuvar
