Izvor: B92, 02.Jul.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zabrana vladajuće stranke Turske?
Ankara -- U ustavnom sudu Turske traje višednevna rasprava povodom zahteva da bude zabranjen rad vladajućoj Stranci pravde i razvoja (AKP) premijera Erdogana i predsednika Gula.
Državni tužilac je obrazložio sudu zašto smatra da ta stranka, čiji su koreni u političkom islamu, predstavlja pretnju zvaničnom statusu Turske kao sekularne republike. U prvobitnom zahtevu sudu navodi se da AKP, iz koje potiču i predsednik Turske Abdulah Gul i premijer Redžep Tajip Erdogan, "kuje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zaveru za uvođenje šerijatskog zakona u Turskoj".
Glavni dokaz tužioca je nedavni pokušaj vlade da ukine zabranu nošenja islamske marame za studentkinje. Zastupnici AKP bi sutra trebalo da iznesu argumente odbrane.
Hapšenja zbog navodne zavere
Zapovednik kopnenih snaga turske vojske, general Ikler Basbug, pozvao je danas na mir u zemlji, pošto su dva istaknuta generala u penziji uhapšena u okviru policijske istrage o navodnoj zaveri protiv vlasti.
"Turska prolazi kroz teške dane. Svi moramo da postupamo sa više zdravog razuma, pažljivije i odgovornije", rekao je novinarima Basbug.
Policija je juče uhapsila 21 osobu u okviru istrage o ultranacionalističkoj i sekularističkoj grupi Ergenekon, koja je osumnjičena za planiranje bombaških napada i ubistava u cilju preuzimanja kontrole nad vojskom.
Hapšenje nekadašnjeg drugog čoveka turske vojske, generala u penziji Hursita Tolona, i penzionisanog generala žandarmerije Senera Erujgura, šokiralo je javnost u Turskoj, a turska štampa danas piše da je to prvi put da je tako nešto učinjeno.
Uhapšen je i urednik sekularističkog dnevnika "Džumhurijeta", predsednik Privredne komore Ankare, kao i više političara, koji su svi bili poznati po kritičkom stavu prema vladajućoj partiji Pravde i razvoja.
Uhapšeni generali i ostali osumnjičeni navodno su bili uključeni u podsticanje oružane pobune protiv vlade i planiranje likvidacije poznatih političara kurdskog porekla i turskog nobelovca Orhana Pamuka.
Ipak, postoji tumačenje da je do hapšenja došlo u skladu sa planom vlade za ponovnom islamizacijom zemlje, čemu se vojska, kao garant sekularnosti čvrsto protivi.
Lalić: Period neizvesnosti
Specijalni izveštač lista Politika iz Turske Vojislav Lalić kaže za B92 da će naredni period u Turskoj biti pun neizvesnosti.
"U ovom trenutku ne isključuje se zabrana vladajuće partije, samim tim ne isključuju se ni vanredni parlamentarni izbori, a sve češće se čuju informacije i tvrdnje da je u pripremi vojni udar", kaže on.
"Sad je dilema da li je to u stvari obračun vlade sa političkim protivnicima i da vlada pokušava da ih zaplaši, pogotovo u poslednje vreme kada su podigli glavu ohrabreni tužbom o kojoj će raspravljati ustavni sud, ili je stvarno u pitanju priprema vojnog udara", kaže on.
Iako je na parlamentarnim izborima osvojila 47 odsto mandata i predstavlja najveću partiju u Turskoj, Vojislav Lalić smatra da će ustavni sud Stranci pravde i razvoja zabraniti rad.
Takva odluka bi bila problematična, jer bi otvorila pitanje da li je moguće sudskom odlukom menjati izbornu volju građana, kaže Lalić. "U ustavnom sudu sedi 11 sudija, a da bi se odluka usvojila, dovoljno je da sedmoro glasa za zatvaranje partije", kaže on.
"S obzirom na to da su oni nedavno poništili odluku o vraćanju feredža, gotovo je sigurno da će oni uraditi isto i ovog puta i da će zabraniti vladajuću partiju", smatra on.
"U tom slučaju, u najmirnijoj varijanti biće raspisani vanredni parlamentarni izbori. Situacija je vrlo složena i u ovom trenutku zbilja nije jasno šta će se sve dogoditi", kaže on.
Zbog političkih tenzija finansijsko tržište u Turskoj je i dalje uzdrmano. Zvaničnici EU situaciju u Turskoj prate sa velikom zabrinutošću, pogotovo zbog, kako kažu, turske istorije vojnih intervencija, jer je u proteklih 50 godina turska vojska izazvala smenu četiri vlade.
