Izvor: Deutsche Welle, 20.Jan.2015, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zabrana okupljanja – pogrešna odluka?
Zabrana svih demonstracija ovog ponedeljka (19.1.) u Drezdenu naišla je na kritiku javnosti. Međutim, sličnih zabrana je u Nemačkoj bilo i ranije.
Godine 2002, tadašnji predsednik Sjedinjenih Američkih Država držao je govor u Bundestagu, a nevladine organizacije poput „Amnesti internešnal“ pozvale su na proteste ispred zgrade nemačkog Parlamenta. Procena nemačkih institucija glasila je da je moguć atentat na Buša – bombaški, snajperski ili čak samoubilački >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << anapad. Zato su planirane demonstracije bile zabranjene.
Berlinski Upravni sud bio je izložen kritici. On je priznao da se radilo o „bitnom ograničavanju osnovnih prava“, ali je zabrana po tom saopštenju bila primerena zbog opasnosti kojoj je bio izložen američki predsednik. Čak je i sledeća sudska instanca, Viši upravni sud, celu stvar videla na isti način, obrazlažući zabranu mogućnošću da se atentator može umešati među demonstrante, što bi na njih moglo imati nesagledive posledice.
Situacija se ponovila pred susret na vrhu šefova država i vlada osam industrijskih zemalja (G8), 2007. godine u nemačkom odmaralištu Hajligendam, koje se nalazi na obali Baltičkog mora. Stručnjaci za bezbednost pribojavali su se militantnih akcija pa i juriša na luksuzni hotel u kojem su bili smešteni učesnici. Kao argument je nadležnim službama poslužilo bacanje molotovljevih koktela u Berlinu za vreme antiglobalističkih demonstracija. Zato je su zabranjene sve demonstraciju u blizini mesta održavanja samita. Slične zabrane su izrečene prilikom jednog samita Severnoatlanskog pakta u Minhenu, ali i sedamdesetih godina posle izgreda u demonstracijama oko atomske centrale Brokdorf, na severu Nemačke ili šezdesetih godina prošlog veka, nakon što je na demonstracijama protiv iranskog šaha policija ubila studenta Bena Onezorga.
Samit G8 2007: Zabranjene su bile demonstraciju u blizini mesta održavanja samita
Opasnost ne sme da se izmisli
„Ključna tačka pri ograničavanju prava na okupljanje jesu konkretni dokazi o ugrožavanju bezbednosti koji se mogu proveriti“, kaže jedan bivši ustavni sudija, koji želi da ostane anoniman. „Kružok kritičnih pravnika“ navodi akcije pokreta „Blokupaj“ iz 2012. u Frankfurtu. Grad Frankfurt ne bi smeo da zabranjuje ovakve akcije protiv banaka, jer je zabrana samo krajnje sredstvo kojem pribegava država, kaže se u ovoj organizaciji, uz primedbu da „ugrožavanje odvijanja poslova“ nije dovoljan razlog jer nije neophodno da se u gradu održava „prijatna atmosfera“ jer ,mora da se nađe prostor za društvene konflikte i sučeljavanja.
Nemački Ustavni sud je 1985. doneo principijelnu odluku da se čisto preventivno ne mogu zabranjivati demonstracije. Policija je dužna pre bilo kakve zabrane da, u saradnji sa organizatorima, učini sve da se izbegne opasnost.
Izgleda da je upravo ovo bilo nemoguće u Drezdenu, jer organizatori nisu imali uticaj na događaje. Pretnje smrću koje su upućene organizatoru Pegide Lucu Bahmanu bile su prema navodima policije veoma konkretne i za atentat bi bili angažovane osobe sa potpuno nepredvidljivim ponašanjem. Pošto policija nema saznanja o tome gde bi se atentatori pojavili onda je prema stručnjacima za bezbednost zabrana okupljanja ispravna. Predsednik Sindikata policije; Rajner Vent, rekao je za NTV: „Budite sigurni da policija nije imala alternativu!“
Strogi propisi
Okupljanje i demonstracije su u nemačkom Ustavu posebno zaštićeni. Ograničavanje prava u toj oblasti posebno je strogo regulisano. Policija može da zabrani demonstracije samo ako ustanovi „veliku meru ugroženosti“ pa ne može da garantuje red i mir.
To je jedini izuzetak. Trenutno nema naznaka da je opasnost u Drezdenu svesno preuveličana. Nakon napada u Francuskoj i Belgiji rizik je naprosto preveliki. A u Drezdenu postoji čitav spisak indicija da se radi o ozbiljnoj opasnosti.
Mada pojedine nemačke federalne jedinice imaju sopstvene propise, svugde važe isti principi. Recimo, zabrana je moguća ako se demonstranti formiraju kao paravojna formacija sa takvom ikonografijom, dobošima i sl. Ili, ako žele da demonstriraju baš na datum ili na mestu koji su „istorijski opterećeni“. Za demonstracije su tabu Memorijalni kompleksi i dani sećanja na žrtve nacizma.
Policija u Drezdenu, kao i Ministarstvo unutrašnjih poslova Saksonije, požurili su da objasne kako se zabrana odnosila samo na ovaj ponedeljak (19.01).
.jpg)
