Izvor: Politika, 10.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaboravljena ideologija
Kina u trgovini sa Australijom pretekla SAD i uskoro će svoje nove nuklearke snabdevati australijskim uranijumom
Kina u trgovini sa Australijom pretekla SAD i uskoro će svoje nove nuklearke snabdevati australijskim uranijumom
Kina je u trgovini sa Australijom pretekla SAD i postala, odmah posle Japana, glavni australijski ekonomski partner. Dve zemlje se pripremaju da, verovatno već od iduće godine, ustanove sistem slobodne trgovine, u kome međusobna razmena robe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne bi bila ograničena carinskim tarifama i uvoznim kvotama. Australija će tako slobodno moći da izvozi sve što proizvede na tržište od 1,3 milijarde ljudi, dok će Kina u Australiji imati partnera sa najkomplementarnijom mogućom privredom.
Vrhunsko iznenađenje u nizu bilateralnih aranžmana u poslednjih nekoliko godina predstavlja sporazum o isporuci australijskog uranijuma za tridesetak kineskih nuklearki, čija je izgradnja predviđena do 2020.
Ovo su nedavno sa zadovoljstvom mogli da konstatuju premijeri Džon Hauard i Ven Đijabao na svečanosti u Šendženu povodom izgradnje terminala tečnog gasa koji će Kina, u narednih 25 godina, uvoziti iz Australije. Sporazum o tečnom gasu, vredan milijardu dolara, dosad je najveći pojedinačni aranžman o izvozu jedne vrste robe koji je Australija ikada zaključila.
Od 1996, otkako se nalazi na čelu konzervativne vlade u Kanberi, premijer Hauard je sedam puta u službenom svojstvu posetio Kinu. Kineski premijer Ven boravio je poslednji put u Australiji u aprilu, kada je i zaključen sporazum o isporukama australijskog uranijuma Kini. Kina je prva zemlja van zapadne interesne sfere kojoj je Australija – inače po tradiciji, još od Prvog svetskog rata, najlojalniji američki saveznik u pacifičko-azijskom regionu – dopustila da investira svoj kapital u australijske rudnike uranijuma. Sama Australija nema nuklearnu industriju, ali poseduje 40 odsto svetskih rezervi uranijuma, najvažnijeg strateškog materijala današnjice.
Oslonac energetske bezbednosti
Kinesko-australijska robna razmena raste u poslednjih pet godina po stopi od 30 odsto. Prošle godine dosegla je vrednost od 38 milijardi australijskih (27,3 milijardi američkih) dolara. Kina je dosad iz Australije uvozila gvozdenu rudu (iz rudnika u koje je investirala), tečni gas i vrhunske poljoprivredne proizvode, a izvozila prevashodno robu široke potrošnje. Australija je bila prva razvijena zemlja čije je tržište preplavila kineska industrijska roba.
Sada uvoz većih količina gasa i uranijuma iz Australije postaje značajan oslonac energetske bezbednosti Kine. Ona nastoji da ojača alternativne izvore energije, jer je već postala drugi svetski uvoznik nafte, posle SAD, dok broj termoelektrana – iako uglja ima u izobilju – mora da ograničava zbog pooštrenih mera za zaštitu životne sredine.
Ekonomska saradnja između dve zemlje, predodređena da traje, dugoročno je podredila sebi i sve druge oblasti života. U Australiji se na studijama nalazi 80.000 mladih Kineza. Prva strana zemlja koju kineski turisti posećuju jeste Australija. Australija je i prvo inostranstvo iz kojeg su, rodbini u Kini, stigle prve devizne doznake kineskih "gastarbajtera".
Zašto Kina, a ne Indija
Politički aspekt kinesko-australijskih odnosa na neki način je još zanimljiviji od ekonomskog, jer odražava spremnost obe zemlje da hladnoratovsko ideološko nasleđe predaju istoriji.
To se najbolje vidi po stavu Kanbere prilikom donošenja odluke o prodaji uranijuma Kini. Upitana zbog čega smatra da može da prodaje uranijum komunističkoj Kini, a ne i demokratskoj Indiji, koju odnedavno i Amerikanci pomažu nuklearnom tehnologijom, australijska vlada je imala zanimljiv odgovor. Prvo, Kina je već bila nuklearna sila kad je postala stalna članica Saveta bezbednosti UN i potpisnica je Sporazuma o neširenju atomskog naoružanja, što Indija nije. Drugo, u Kanberi se veruje da će Kina svoje nuklearne reaktore koristiti u miroljubive svrhe i da joj nije potreban australijski uranijum za oružje koje je već proizvela uz pomoć sopstvenog uranijuma.
Kad analiziraju pristup "slobodnog sveta" Kini, Kinezi prave znatnu razliku između stavova Amerike i Evrope, a Australiju izdvajaju po nedvosmislenom stavu koji je za Peking najbitniji: Kanbera ne vidi "kinesku pretnju" australijskoj bezbednosti i ne strepi od nje. To je najvažniji preduslov za jačanje uzajamnog poverenja.
Nije to rečeno samo Kinezima. Australijski ministar spoljnih poslova Aleksander Dauner otvoreno je početkom godine, pred susret sa šefovima diplomatije SAD i Japana, izjavio da njegova vlada "ne smatra da uspon Kine kao sile predstavlja opasnost po bezbednost Australije".
Drugi australijski spoljnopolitički stav, koji je u Pekingu bio izuzetno dobro primljen, izražen je u uzdržanosti Kanbere prema spremnosti SAD da stanu u odbranu Tajvana u slučaju da dođe do zaoštravanja odnosa duž Tajvanskog tesnaca. Za Australiju postoji samo jedna Kina.
Najzad, dok SAD razvoj odnosa sa Kinom uslovljavaju demokratizacijom, vladavinom prava i većim poštovanjem ljudskih i građanskih prava, a Evropa lakše razume kinesku tvrdnju da su stabilizacija društva i izlazak nacije iz siromaštva važni preduslovi demokratizacije, Kinezi i Australijanci nisu, za unapređenje svojih odnosa, trošili vreme na ideologiju.
Dve zemlje nemaju istorijske sporove i Peking ne vidi zašto jedna važna zemlja iz njihove geografske blizine, koja je američki saveznik, ne bi istovremeno bila i prijatelj Kine. Premijer Ven je, u tom kontekstu, naglasio: "Kina ne podvlači nikakvu ideološku liniju. Ali i ne ulazimo u savez ni sa jednom zemljom ili grupom zemalja."
Dragoslav Rančić
[objavljeno: 10.07.2006.]
